Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Neizvršenje potraživanja utvrđenog sudskom odlukom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, te je podnositeljki utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6456/2015
11.05.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Ilić iz Vladičinog Hana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vesne Ilić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu I. 770/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 770/09 od 30. oktobra 2009. godine, umanjene za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Ilić iz Vladičinog Hana podnela je Ustavnom sudu, 13. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika Nenada Antića, advokata iz Vladičinog Hana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu I. 770/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je neizvršenjem rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 770/09 od 30. oktobra 2009. godine, donetog na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 673 /07 od 21. septembra 2007. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu; da je povodom zahteva za podnositeljke ustavne žalbe zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Viši sud u Vranju utvrdio povredu tog ustavnog prava podnositeljke u predmetnom izvršnom postupku, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, te podnositeljki dosudio iznos od 50.000,00 dinara, kao primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne, kao i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, i uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 28. oktobra 200 9. Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK PK „Jumko“ iz Vranja, i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 673/07 od 21. oktobra 2009. godine , kojom je obavezan tuženi HK PK „Jumko“ iz Vranja da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime glavnog duga, pripadajuće zakonske zatezne kamate i troškova postupka isplati određene novčane iznose. Opštinski sud u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 770/09 od 30. oktobra 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4i. 14/15 od 23. marta 2015. godine utvrdio da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u postupku izvršenja koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu I. 770/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, te predlagaču dosudio iznos od 50.000,00 dinara, kao primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 770/09 od 30. oktobra 2009. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15) .

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu I. 770/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US i 40/15 – dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnositeljke odlučivao Viši sud u Vranju.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnositeljki dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauz eo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova eventualna povreda ustavnog prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti