Povreda prava na pravično suđenje zbog nedostatka obrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio drugostepeno rešenje. Drugostepeni sud nije cenio ključne žalbene navode i dokaze podnosioca o izmirenju duga, čime je njegovo pravo na obrazloženu sudsku odluku povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6458/2011
17.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Simića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vojislava Simića i utvrđuje da je rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9789/09 od 1. septembra 2009. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine i određuje da nadležan sud donese novu odluku o žalbi (sada prigovoru) koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9789/09 od 1. septembra 2009. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 517/12 od 14. novembra 2012. godine.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Simić iz Beograda je 14. decembra 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9789/09 od 1. septembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvecije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koji se sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava. U ustavnoj žalbi je istaknut i zahtev za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe vlasnik i direktor preduzeća „SIMCOM“ koje je u sudskom sporu pred Privrednim sudom u Beogradu sa svojom poslovnom bankom „JUBANKA“ a.d, sada „ALPHA BANK SRBIJA“ a.d; da su između njih zaključena tri ugovora, i to: 1) ugovor o kreditu br. 211190-6210-4-16921 od 4. marta 2002. godine i podnosilac je kao hipotekarni dužnik sačinio sporazum pred Četvrtim opštinskim sudom I. 140/02 od 8. marta 2002. godine o zasnivanju založnog prava na njegovoj nepokretnosti, radi obezbeđenja novčanog potraživanja iz navedenog ugovora, 2) ugovor o avaliranju menice br. 3564/02-6210-3-23962-6210-1-22271 od 11. novembra 2002. godine i podnosilac je kao hipotekarni dužnik sačinio sporazum pred Četvrtim opštinskom sudom I. 686/02 od 18. novembra 2002. godine o zasnivanju založnog prava na njegovoj nepokretnosti, radi obezbeđenja novčanog potraživanja iz navedenog ugovora i 3) ugovor o kreditu br. 211190-6210-0-17278 od 3. jula 2003. godine; da je preduzeće „SIMCOM“ u potpunosti namirilo potraživanje iz prvog ugovora o kreditu, o čemu je izdata potvrda „JUBANKE“ a.d. od 14. marta 2003. godine, kao i da je Trgovinski sud u Beogradu presudom od P2. 1354/05 od 19. maja 2009. godine utvrdio da je poverilac pao u poverilačku docnju u pogledu potraživanja iz ugovora o avaliranju menice i da se obaveze preduzeća „SIMCOM“ smatraju otpisanim prema poveriocu; da je izvršni poverilac („ALPHA BANK SRBIJA“ a.d.) protiv njega podneo predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja iz prvog ugovora o kreditu i ugovora o avaliranju menice, i to na osnovu zaključenih sporazuma o određivanju hipoteke na nepokretnosti podnosioca, a koji predlog za izvršenje je usvojio prvostepeni sud; da je podnosilac u žalbi protiv rešenja o izvršenju istakao da je dužnik - preduzeće „SIMCOM“ u potpunosti namirilo potraživanje iz ugovora o kreditu, o čemu je izdata navedena potvrda „JUBANKE“ a.d, kao i da je Trgovinski sud u Beogradu navedenom presudom utvrdio da je poverilac pao u poverilačku docnju u pogledu potraživanja iz ugovora o avaliranju menice i da se obaveze preduzeća „SIMCOM“ smatraju otpisanim prema poveriocu; da je drugostepeni sud u obrazloženju osporenog rešenja konstatovao da je rešenje o izvršenju doneto samo na osnovu sporazuma o hipoteci I. 140/02 koja je određena na nepokretnosti podnosioca radi obezbeđenja potraživanja iz prvog ugovora okreditu, o čemu je izdata potvrda „JUBANKA“ a.d. od 14. marta 2003. godine da je to potraživanje izmireno u potpunosti, koji dokaz drugostepeni sud nije cenio.

U dopuni ustavne žalbe od 25. marta 2013. godine podnosilac je osporio i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 517/12 od 14. novembra 2012. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da utvrdi da mu je rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9789/09 od 1. septembra 2009. godine, rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 517/12 od 14. novembra 2012. godine povređeno pravo na pravično suđenje, te da poništi navedene akte.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 38955/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9789/09), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

„JUBANKA“ a.d. i preduzeće „SIMCOM“ su zaključili ugovor o kreditu br. 211190-6210-4-16921 od 4. marta 2002. godine. Navedeni ugovor ima dva dodatka od 1. jula i 12. avgusta 2002. godine. Radi obezbeđivanja novčanog potraživanja iz navedenog ugovora o kreditu zaključen je pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu sporazum o određivanju hipoteke I. 140/02 od 8. marta 2002. godine na nepokretnosti hipotekarnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe.

„JUBANKA“ a.d. i preduzeće „SIMCOM“ su zaključili ugovor o avaliranju menice br. 3564/02-6210-3-23962-6210-1-22271 od 11. novembra 2002. godine. Radi obezbeđivanja novčanog potraživanja iz navedenog ugovora o avaliranju menice zaključen je sporazum o određivanju hipoteke pod brojem I. 686/02 od 18. novembra 2002. godine na nepokretnosti hipotekarnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe.

„JUBANKA“ a.d. i preduzeće „SIMCOM“ su zaključili drugi ugovor o kreditu br. 211190-6210-0-17278 od 3. jula 2003. godine.

Na osnovu rešenja Agencije za privredne registre BD 119862 od 23. maja 2006. godine „JUBANKA“ a.d. je promenila naziv u „ALPHA BANK“ a.d, a na osnovu rešenja Agencije za privredne registre BD 157966 od 4. oktobra 2006. godine „ALPHA BANK“ je naziv promenila u „ALPHA BANK SRBIJA“ a.d.

Izvršni poverilac „ALPHA BANK SRBIJA“ a.d. je 31. avgusta 2009. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu sporazuma zaključenih pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu o određivanju hipoteke I. 140/02 od 8. marta 2002. godine i I. 686/02 od 18. nobembra 2002. godine na nepokretnosti podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja iz prvog ugovora o kreditu od 4. marta 2002. godine i ugovora o avaliranju menice. Četvrti opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 9789/09 od 1. septembra 2009. godine usvojio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik, ovde podnosilac ustavne žalbe, je protiv navedenog rešenja o izvršenju izjavio žalbu u kojoj je, između ostalog, naveo da je preduzeće „SIMCOM“ u potpunosti izmirilo potraživanje iz ugovora o kreditu od 4. marta 2002. godine, o čemu je priložio potvrdu „JUBANKE“ a.d od 14. aprila 2003. godine, u kojoj se konstatuje navedena činjenica i dozvoljava brisanje založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika. Izvršni dužnik je takođe naveo da je presudom Trgovinskog suda u Beogradu P2. 1354/05 od 19. maja 2009. godine utvrđeno da je izvršni poverilac pao u poverilačku docnju u pogledu potraživanja iz ugovora o avaliranju menice i da se obaveze preduzeća „SIMCOM“ smatraju otpisanim prema izvršnom poveriocu, dostavljajući kopiju navedene presude.

Viši sud je osporenim rešenjem Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je rešenje o izvršenju I. 9789/09 od 1. septembra 2009. godine doneto na osnovu pravnosnažnog i izvršnog sporazuma o određivanju hipoteke I. 140/02 od 8. marta 2002. godine na nepokretnosti izvršnog dužnika koji je hipotekarni dužnik iz tog sporazuma; da je prvostepeni sud pravilno ocenio da predlog za izvršenje sadrži sve elemente i priloge propisane odredbama čl. 49. i 50. Zakona o izvršnom postupku i da je osnovan u smislu 52. stav 1. u vezi člana 268. navedenog zakona; da je sud cenio navode izvršnog dužnika da „sporazum stranaka nije izvršen” i našao da su isti neonovani; da kako dužnik (preduzeće „SIMCOM“) iz ugovora o kreditu nije izvršio svoju obavezu, to se sporazum smatra izvršnim i izvršni poverilac je bio ovlašćen da traži izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika; da izjave date u navedenom sporazumu imaju snagu sudskog poravnanja; da su navodi žalbe izvršnog dužnika koji se odnose na poslovni odnos izvršnog poverioca i izvršnog dužnika bez uticaja u konkretnom slučaju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključio da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 stav 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer predmetnom izvršnom postupku nije prethodio parnični ili neki drugi kognicioni postupak u kojima se utvrđuj u obavez e izvršnog dužnika, s jedne strane, a sa druge strane, pravo na obrazloženu sudsku odluku predstavlja procesnu garanciju koja je ustanovljena kako u korist izvršnog poverioca, tako i u korist izvršnog dužnika.

Ustavni sud konstatuje da pravo na obrazloženu sudsku odluku, iako nije izričito garantovano članom 32. stav 1. Ustava, predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje i ukazuje na svoj stav da je prilikom davanja odgovora da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, potrebno voditi računa o prirodi i okolnostima konkretnog slučaja (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Garcia Ruiz protiv Španije, predstavka broj 30544/96 od 29. januara 1999. godine, stav 26 .), pri čemu sudska odluka ne može biti bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Georgidiadis protiv Grčke, predstavka broj 21522/93 od 29. maja 1997. godine, stav 43 .). Takođe, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da je za ocenu da li su ispunjeni standardi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluka nižeg suda (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-3187/2010 od 11. decembra 2013. godine i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Helle protiv Finske, predstavka broj 157/1996/776/ 1977 od 19. decembra 1997. godine, stav 60.). Upravo u situaciji kada izvršnom postupku ne prethodi parnični ili drugi kognicioni postupak, što je ovde slučaj, izvršni sud ima veći stepen obaveze da obrazloži svoje rešenje, jer u ovakvoj procesnoj situaciji, u fazi određivanja izvršenja, sud mora da ocenjuje ne samo da li su ispunjeni formalni uslovi za određivanje izvršenja (što je pravilo u izvršnom postupku), već i da utvrđuje da li postoji materijalna obaveza izvršnog dužnika da namiri potraživanje izvršnom poveriocu, zbog čega izvršni sud faktički ima položaj parničnog suda.

Ustavni sud je ocenio da osporeno drugostepeno rešenje nije obrazloženo u meri koja odgovora standardu pravičnog suđenja iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, izvršenje je u konkretnom slučaju određeno na osnovu dva izvršna naslova - sporazuma o određivanju hipoteke I. 140/02 od 8. marta 2002. godine na nepokretnosti podnosioca ustavne žalbe kao hipotekarnog dužnika, radi obezbeđivanja novčanog potraživanja iz ugovora o kreditu od 4. marta 2002. godine i sporazuma o određivanju hipoteke I. 686/02 od 18. novembra 2002. godine na nepokretnosti podnosioca kao hipotekarnog dužnika, radi obezbeđivanja novčanog potraživanja iz ugovora o avaliranju menice. Kada je reč o prvom izvršnom naslovu - sporazumu o određivanju hipoteke I. 140/02 od 8. marta 2002. godine, Viši sud u Beogradu je u osporenom rešenju samo konstatovao da dužnik (preduzeće „SIMCOM“) iz ugovora o kreditu nije namirio dospelo potraživanje iz tog ugovora, zbog čega izvršni poverilac ima pravo da na osnovu navedenog sporazuma traži izvršenje na nepokretnosti podnosioca ustavne žalbe kao hipotekarnog dužnika, pri čemu nije cenio žalbeni navod da je dužnik u potpunosti namirio potraživanje iz ugovora o kreditu izvršnom poveriocu, o čemu je kao dokaz priložen dopis (potvrda) „JUBANKE“ a.d. od 14. marta 2003. godine u kome se konstatuje navedena činjenica. Drugostepeni sud ne samo da nije cenio ovaj navod žalbe, već ga je pogrešno interpretirao u osporenom rešenju , ističući da je cenio navode izvršnog dužnika da „sporazum stranaka nije izvršen“. Kada je reč o drugom izvršnom naslovu - sporazumu o hipoteci od 18. novembra 2002. godine, koja je određena radi obezbeđenja potraživanja iz ugovora o avaliranju menice, Ustavni sud ukazuje da drugostepeni sud u osporenom rešenju ne samo da nije odgovorio na žalbeni navod podnosioca od kakvog je pravnog značaja prvostepena presuda kojom je utvrđeno da je izvršni poverilac pao u poverilačku docnju u odnosu potraživanja iz ugovora o avaliranju menice, već uopšte nije konstatovao da je izvršenje određeno na osnovu navedenog sporazuma o hipoteci.

Polazeći od svega izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 –Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 9789/09 od 1. septembra 2009. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem drugostepenog rešenja, kako bi nadležan sud ponovo odlučio o izjavljenoj žalbi (sada prigovoru) podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepenog rešenja, a saglasno odredbi člana 358. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US), kojom je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje, u skladu sa ovom zakonom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 517/12 od 14. novembra 2012. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv osporenog drugostepenog rešenja, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 3. izreke ove odluke.

8. S obzirom da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je zahtev podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8805/10 od 14. septembra 2011. godine bespredmetan, te je Sud navedeni predlog odbacio i odlučio kao u tački 4. izreke.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog nedostatka obrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti