Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog odustanka od pravnog leka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Utvrđeno je da podnosiocu nije povređeno pravo na javnu raspravu, niti pravo na zaštitu, jer je sam odustao od žalbe u upravnom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-647/2009
26.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Šiljkovića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miroslava Šiljkovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 2488/08 od 29. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Šiljković iz Kraljeva je 30. aprila 2009. godine podneo Ustavnom sudu blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 2488/08 od 29. januara 2009. godine, zbog povrede prava na javnu raspravu iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je nakon prestanka radnog odnosa podneo nadležnoj službi za zapošljavanje zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu i da mu je rešenjem broj 104-01274-01/00-1200 od 21. decembra 2000. godine priznato ovo pravo u trajanju od 99 meseci. Međutim, rešenjem broj 104-1274-02/00-1200 od 23. februara 2004. godine poništeno je napred navedeno rešenje, pa je protiv novodonetog rešenja podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu 20. aprila 2004. godine, a 2. marta 2006. godine donet je zaključak kojim se postupak po njegovoj žalbi obustavlja. Dalje navodi da je protiv ovog zaključka podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije, koji je presudom U. 1906/06 od 10. januara 2007. godine poništio osporeni zaključak kao nezakonit, iz formalnih razloga i da je u ponovnom postupku 29. februara 2008. godine ponovo donet zaključak kojim se postupak po žalbi obustavlja. Podnosilac ustavne žalbe navodi i da je protiv ovog zaključka podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije, koji je, bez javne rasprave o tužbi odlučio osporenom presudom, na koji način je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, povređeno njegovo pravo iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporenu presudu i zaključak nadležne službe za zapošljavanje i da naloži ovom organu da donese zakonito rešenje o pravu na novčanu naknadu podnosioca ustavne žalbe i isplati sve do sada dospele naknade.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari.
Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Kraljevo broj 104-1274-02/00-1200 od 23. februara 2004. godine ponovljen je postupak u predmetu novčane naknade Miroslava Šiljkovića iz Kraljeva, ovde podnosioca ustavne žalbe i poništeno rešenje iste filijale broj 104-1274-01/00-1200 od 20. decembra 2000. godine.
Protiv navedenog rešenja, podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, ali je tokom postupka pismeno izjavio 16. februara 2006. godine da odustaje od žalbe, te je zaključkom direktora Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-750/2005 od 2. marta 2006. godine obustavljen postupak u ovoj upravnoj stvari.
Protiv zaključka broj 0031-10412-750/2005 od 2. marta 2006. godine podnosilac ustavne žalbe je pokrenuo upravni spor tužbom podnetom Vrhovnom sudu Srbije, koji je presudom U. 1906/06 od 10. januara 2007. godine uvažio tužbu i poništio navedeni zaključak. U obrazloženju presude je navedeno da osporeni zaključak nije potpisan od strane direktora tuženog organa, čije je ime i prezime označeno, već od strane drugog lica čiji je potpis nečitak i za koje se ne zna u kom svojstvu potpisuje zaključak, niti ima dokaza da je ovlašćeno da isti donese i potpiše u smislu odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, te je sud iz ovih razloga utvrdio da su pri donošenju osporenog zaključka učinjene bitne povrede pravila postupka koje u ponovnom postupku treba otkloniti.
Zaključkom Nacionalne službe za zapošljavanje 0031-10412-750/2005 od 29. februara 2008. godine obustavljen je postupak po žalbi ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog odustanka od žalbe. U obrazloženju zaključka je navedeno da je, postupajući po presudi Vrhovnog suda Srbije U. 1906/06 od 10. januara 2007. godine, drugostepeni organ ponovo rešio po žalbi, otklanjajući povrede postupka na koje je sud ukazao. Dalje je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe filijali Kraljevo podneo 16. februara 2007. godine svojeručno napisanu i potpisanu izjavu u kojoj navodi da povlači žalbu izjavljenu na rešenje filijale broj 104-1274-02/00-1200, od 23. februara 2004. godine, te je saglasno odredbi člana 237. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, donet zaključak o obustavi postupka.
Protiv navedenog zaključka, podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu, koju je Vrhovni sud Srbije odbio osporenom presudom U. 2488/08 od 29. januara 2009. godine. U obrazloženju presude je navedeno da je po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, tuženi organ osporeni zaključak doneo na pravilno i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju, na koje je primenjen odgovarajući materijalni propis i bez povreda pravila postupka i osnovano našao da u ovoj upravnoj stvari postupak treba obustaviti zbog odustanka od žalbe, a za ovakvu ocenu je dao razloge koje kao dovoljne i na zakonu zasnovane u svemu prihvata i Vrhovni sud Srbije. Dalje je navedeno da je sud odbio kao neosnovane navode podnosioca ustavne žalbe da je obrazloženje osporenog zaključka nejasno iz razloga što se na jednom mestu navodi da je odustao od žalbe 16. februara 2006. godine, a na drugom mestu je navedeno da je to učinio 16. februara 2007. godine, iz razloga što je po nalaženju suda ovo očigledna greška u pisanju brojeva, što tuženi organ u svako vreme može ispraviti u smislu člana 209. Zakona o opštem upravnom postupku.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).
Odredbom člana 237. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01) propisano je da ako stranka odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se zaključkom, protiv koga nije dopuštena žalba, već se neposredno može pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
Odredbom člana 32. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96) propisano je da o upravnim sporovima sud rešava u nejavnoj sednici, dok je odredbom člana 33. stav 1. propisano da zbog složenosti pravne stvari, ili ako nađe da je to potrebno radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, sud može rešiti da se održi usmena rasprava.
5. Imajući u vidu navedene odredbe Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda doneta od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku utvrdio činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučio primenom merodavnih odredaba materijalnog prava. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje pravnog stava u ovoj pravnoj stvari, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporene presude Vrhovnog suda Srbije. Naime, podnosilac ustavne žalbe je u toku postupka pred organima uprave odustao od podnete žalbe protiv prvostepenog upravnog rešenja, čime se samostalno odrekao prava koja je mogao ostvariti u postupku koji je prethodio ustavnosudskom postupku. Pored toga, u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije moglo biti povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava, iz razloga što to nije bilo predmet odlučivanja, već je odlučivano o pravu na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 69. stav 3. Ustava. S obzirom na navedeno, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 60. stav 4. Ustava.
Pored toga, podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije nije povređeno ni pravo na javnu raspravu, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, iz razloga što Vrhovni sud Srbije, po pravilu, u skladu sa navedenim odredbama Zakona o upravnim sporovima, o tužbi u upravnom sporu rešava u nejavnoj sednici, kao i da u konkretnom slučaju nije ocenio da je potrebno održavanje usmene rasprave.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog odustanka od pravnog leka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti