Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parnici

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je parnični postupak radi utvrđenja prava svojine po osnovu bračne tekovine trajao 11 godina. Sud je kao uzroke kašnjenja naveo ukidanje prve prvostepene presude i dugotrajnost žalbenog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B . O . iz Beograd a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba B. O . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 64855/10 (inicijalno predmet P. 1471/03 Trećeg opštinskog suda u Beogradu ) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. O . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 21. juna 2012. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vo di pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 64855/10 (inicijalno predmet P. 1471/03 Trećeg opštinskog suda u Beogradu). Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-5106/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g. 564/14 od 3. decembra 201 5. godine Ustavnom sudu je ustupljen predmet na dalju nadležnost, jer je utvrđeno da je postupak u ovom predmetu pravnosnažno okonačan. Po dostavljanju spisa, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 647/2016.

Podnositeljka ustavne žalbe je u ustavnoj žalbi navela da je spor, koji vodi u svojstvu tužilje, radi utvrđenja prava svojine po osnovu bračne tekovine, započeo još 2003. godine, te da nakon ukidanja prve prvostepene presude, još uvek, ni posle 10 godina nije okončan. Podnositeljka smatra da ovo "neopravdano odugovlačenje" sudova nedvosmisleno ukazuje na to da parnični postupak traje van granica razumnog roka, te na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Takođe, izla žući i tok druge parnice koja paralelno teče, a odnosi se na podelu bračne tekovine, ukaz ala je na "nekore ktno" suđenje u ovim postupcima, kao i da smatra joj "sleduje deo imovine stečene tokom braka " i da joj je povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, jer sudovi još uvek nisu na takav način nisu odlučili o njenim zahtevima. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, "da se pokrene disciplinski postupak protiv sudija na osnovu Zakona o sudijama", te "da joj se obezbedi suđenje bez revanšizma i da se spreče greške na njenu štetu". Podnositeljka nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 64855/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podne la je 28. maja 2003. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog G.O. iz Beograda, supružnika, i tužene D.U. iz Beograda, a radi utvrđenja prava svojine po osnovu bračne tekovine. Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 1471/03.

Do donošenja prve prvostepene presude, pred Opštinskim sudom bilo je zakazano 15 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 12 održano. U ovom delu postupka, rešenjem od 9. oktobra 2003. godine je odbijen predlog punomoćnika tuženog da se jednovremeno odlučuje po njegovoj protivtužbi od 29. septembra 2003. godine, određeno je građevin sko veštačenje 6. aprila 2004. godine. Međutim, umesto određene ličnosti veštaka, rešenjem od 1. jula 2004. godine je veštačenje povereno Gradskom zavodu za veštačenje, koji je svoj nalaz dostavio 14. aprila 2005. godine. Po izjašnjenjima stranaka i datim primedbama, najpre, je urađen dopunski nalaz veštaka i dostavljen sudu 22. novembra 2005. godine, a zatim su data p ismena izjašnjenja 5. aprila 2006. godine i 7. februara 2007. godine, te potom saslušan veštak. Tri ročišta nisu održana jer za drugotuženu nije bilo uredne dostave poziva, zato što je ona jednom izostala iako joj je poziv bio uredno uručen, te jer je punomoćnik tužilje neposredno na ročištu dostavio priloge uz podnesak.

Opšštinski sud je presudom P. 1471/03 od 2. aprila 2007. godine odbio tužbeni zahtev tužilje u celini i obavezao je da plati troškove postupka tuženima. Punomoćnik tužilje je izjavio žalbu protiv prvostepene presude 4. juna 2007. godine. Odgovor na žalbu je dat 5. jula 2007. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 10443/07 od 16. oktobra 2009. godine je ukinuta presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1471/03 od 2. aprila 2007. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje. Spisi predmeta su vraćeni Opštinskom sudu 28. decembra 2009. godine. Predmet je, pred sada nadležnim Prvim osnovnim sudom u Beogradu, nakon reogranizacije pravosuđa iz 2010. godine, dobio novi broj P. 64855/10.

U ponovnom prvostepenom postupku, održano je pet ročišta za glavnu raspravu, od 16 zakazanih ročišta , te zaključena glavna rasprava.

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 64855/10 od 19. juna 2013. godine , u prvom stavu izreke, usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je ona suvlasnik a 1/4 ide alnih delova na nepokretnosti bliže određenoj u izreci, te da je tuženi G.O. dužan to priznati i trpeti, kao i da joj u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude izda tabularnu ispravu za upis prava suvlasništva. U drugom stavu izreke navedene presude je odbačena tužba u odnosu na drugotuženu D.U, a u trećem stavu izreke je obavezan tuženi da tužilji plati troškove postupka. Na održ anim ročištima, a po predlogu tuženog da se odredi novo komercijalno veštačenje povodom vrednosti nepokretnosti, saslušan je veštak iz Gradskog zavoda za veštačenje, pribavljena dva njegova izjašnjenja od 29. septembra 2011. godine i 8. februara 2012. godine. Osnovni sud je, zatim , odredio novo veštačenje preko dva veštaka građevinske i ekonomsko-finansijske struke koji su nalaz dostavili 28. septembra 2012. godine , a povodom tržišne odnosno ekonomske cene nepokretn osti. Ovo veštaci su dostavili, postupajući po primedbama stranaka , još tri dopune nalaza i zbirni nalaz, a pribavljen je i zapisnik o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti Poreske uprave. Preostalih deset ročišta nije održano uglavnom zbog neposredne dostave izjašnjenja veštaka ili podnesaka prvotuženog, odnosno zbog izostanaka uredno pozvane drugotužene, te zbog uvida u spise predmeta toga suda P. 71946/10.

Navedena prvostepena presuda je ispravljena rešenjem od 14. oktobra 2013. godine u pogledu imena tužilje.

Odlučujući o žalbi tuženog, izjavljenoj 7 . oktobra 201 3. godine, protiv prvostepene presude, te žalbi tužilje na rešenje o troškovima postupka , nakon održane glavne rasprave, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 8323/13 od 21. mata 2014. godine preinačio prvostepenu presudu u stavovima prvom i trećem njene izreke tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje, te je obavezao da tuženom plati troškove parničn og postupka. Punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, drugostepena presuda je uručena 30. maja 201 4. godine.

4. Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi da se ceni osnovanost ustavne žalbe podnositeljke u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom postupku, koji je trajao 1 1 godina, računajući od dana podnošenja tužbe, pa do dana uručenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8323/13 od 21. marta 2014. godine. Pritom, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Imajući u vidu da su nadležni sudovi 11 godina rešavali u parničnom postupku koji je vodi la podnositeljka, Ustavni sud nalazi da se trajanje ovog postupka ne može smatrati razumnim, bez obzira na složenost spora, koji je, izvesno, zahtevao obimniji dokazni postupak zbog građevinskog i ekonomsko-finansijskog veštačenja.

Na strani podnositeljke ustavne žalbe, za ko ju je razrešenje spornih pitanja, bilo od važnosti, te koj a se, kao tuži lja u ovom sporu, ponaša la u skladu sa svojom procesnom ulogom i značajem koji je ovaj spor imao za nj u, nije bilo doprinosa da parnični postupak traje van granica razumnog roka za rešavanje u dve sudske instance.

Prevashodni doprinos dugom trajanju postupka dali su nadležni prvostepeni sudovi jer je prva prvostepena presuda, doneta nakon četiri godine od podnošenja tužbe, bila ukinuta, a predmet je pravnosnažno rešen tek tako što je druga prvoste pena presuda preinačena presudom Apelacionog suda. I Okružni sud u Beogradu je u izvesnoj meri doprineo da postupak traje van granica razumnog roka, na način što je rešavao pune dve godine u prvom žalbenom postupku o izjavljenoj žalbi tužilje, a spise predmeta nakon rešavanja vratio prvostepenom sudu posle dva i po meseca. Ustavni sud je stoga utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 64855/10 (inicijalno predmet P. 1471/03 Trećeg opštinskog suda u Beogradu), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu izreke.

Budući da podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je u tvrđena povreda označenog prava dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe.

5. U pogledu istaknute povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava, a imajući u vidu zahtev istaknut u ustavnoj žalbi i navode podnositeljke, koji se isključivo zasnivaju na njenoj percepciji kakav ishod parnice treba da bude, bez navođenja bilo kakvih drugih razloga o povredi označenog prava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, bez isticanja relevantnih razloga i dostavljanja odgovarajućih dokaza, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parnici

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti