Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Podnositeljki žalbe, koja je bila jedna od petnaest okrivljenih, dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. S . iz Čačka, osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06, a kasnije pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 43/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnos iteljke ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. S . iz Čačka , preko punomoćnika V . Ć, advokata iz Čačka, podnela je Ustavnom sudu, 7. avgusta 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06, a kasnije pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 43/10.

U ustavnoj žalbi se , pored ostalog, navodi da je protiv podnositeljke vođen krivični postupak za krivično delo pronevera, koji je trajao sedam godina i pet meseci. Hronološki je izlož en tok krivičnog postupka i nave dene su okolnosti koje se, po mišljenju podnositeljke, mogu staviti na teret sudu, a koje su doprinele nerazumno dugom trajanju postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava, pravo na naknadu štete i pravo na naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Višeg suda u Čačku u predmetu K. 43/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe i još 14 lica vođen je krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je u odnosu na podnositeljku pokrenut 2. marta 2006. godine, donošenjem rešenja da se sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo pronevera u pomaganju iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ RS i krivično delo zloupotreba poverenja u privredi iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS.

Nakon sprovedene istrage, tokom koje su saslušani okrivljeni i 22 svedoka, Okružno javno tužilaštvo u Čačku je 25. maja 2006. godine podiglo optužnicu.

Odlučujući o prigovorima protiv optužnice, Okružni sud u Čačku je 22. novembra 2006. godine doneo rešenje Kv. 188-210/06 kojim je, u prvom stavu izreke, utvrdio da nema mesta dopuni istrage po predlogu predsednika veća pred kojim treba da se održi glavni pretres, u drugom stavu je odbio kao neosnovane prigovore okrivljenih Lj.M i M.R, dok je u trećem stavu prigovore ostalih optuženih usvojio i našao da u odnosu na podnositeljku i još deset lica nema mesta optužbi, te je u odnosu na njih postupak obustavljen.

Odlučujući o žalbi javnog tužioca, Vrhovni sud Srbije je doneo rešenje Kž. 39/07 od 7. marta 2007. godine kojim je preinačio navedeno rešenje u trećem stavu njegove izreke, tako što je prigovore optuženih protiv optužnice odbio kao neosnovane.

Naredbom Okružnog suda u Čačku od 11. jula 2008. godine određeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje posredstvom Opštinskog suda u Čačku, dok je naredbom od 14. jula 2009. godine određeno da isto veštačenje obavi sudski veštak.

Do donošenja prvostepene presude, sud je glavni pretres zakazao deset puta, od čega jednom nije održan zbog izostanka podnositeljke ustavne žalbe.

Nakon reforme pravosuđa, postupak je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 43/10.

Dopisom od 4. februara 2010. godine sud je obavestio sudskog veštaka da je došlo do promene u sastavu veća, da je procena postupajućeg sudije da nije potrebno izvođenje dokaza veštačenjem, te da se spisi vrate sudu.

Presudom Višeg suda u Čačku K. br. 43/2010 od 3. novembra 2010. godine, stavom prvim izreke, optuženi D.V. i Lj.M. su oglašeni krivim, stavom drugim su okrivljeni R.M, Lj.M, B.M, S.V, Ž.J, V.Đ, S.J, R.M, D.O, R.V, Z.P, D.M, D.Š. i ovde podnositeljka ustavne žalbe G. S . oslobođeni optužbe, dok je u stavu trećem izreke odbijena optužba prema V.D. i B.M.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, u žalbenom postupku, 11. maja 2011. godine, doneo rešenje Kž. 1 br. 857/11 kojim je ukinuo prvostepenu presudu u prvom i drugom stavu njene izreke i predmet, u tom delu, vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, nakon sedam puta održanog glavnog pretresa, Viši sud u Čačku je 13. novembra 2012. godine doneo presudu K. 47/11 kojom su, stavom prvim izreke, okrivljeni oslobođeni od optužbe, a stavom drugim je u odnosu na okrivljene Lj.M. i D.M. optužba odbijena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 812/13 od 17. juna 2013. godine potvrđena je prvostepene presuda.

4. Odredb om člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka od 2. marta 2006. godine, kada je, u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe, doneto rešenje o sprovođenju istrage, do 17. juna 2013. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 812/13 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak, u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe, ukupno trajao sedam godina i tri meseca, što samo po sebi može da izazove sumnju da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Polazeći od toga da je pojam trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanj a nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u postupku takve prirode da ukazuju na njegovu izuzetnu složenost. Naime, optužnicom je obuhvaćeno 15 lica kojima je stavljeno na teret izvršenje više krivičnih dela – zloupotreba službenog položaja, zloupotreba poverenja, pronevera, pronevera u pomaganju, pronevera u podstrekavanju i falsifikovanje isprave. Nadležni sud je trebalo da raspravi i oceni niz činjeničnih i pravnih pitanja, što je iziskivalo sprovođenje obimnog dokaznog postupka, uz dodatni napor i vreme suda. U toku postupka salušani su okrivljeni, 22 svedoka i pribavljena je obimna dokumentacija, što takođe ukazuje na složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja je sud morao raspraviti, a što je objektivno uticalo na duže trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela dužem trajanju krivičnog postupka, s obzirom na to da samo jednom nije pristupila na pretres, iako je bila uredno pozvana.

Budući da je Ustavni sud i u odnosu na druge saokrivljene u ovom krivičnom postupku, koji su se obratili radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku a svojim ponašanjem nisu doprineli nepotrebnom trajanju postupka, utvrdio da iznete objektivne okolnosti mogu biti od uticaja na utvrđivanje visine naknade nematerijalne štete, ali ne i na samo utvrđenje povrede prava, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio i ustavnu žalbu podnositeljke G. S . i utvrdio da je u označenom krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno složenost činjenica i pravnih pitanja koja je tokom postupka trebalo raspraviti, brojnost okrivljenih i radnji izvršenja . Stoga, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Povodom zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, pored ostalih, zauzeo i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti