Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe na produženje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora okrivljenom za teško ubistvo u pokušaju. Sud je ocenio da su odluke o pritvoru bile utemeljene na relevantnim i dovoljnim razlozima, posebno zbog rizika od ponavljanja dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. A . iz Gajdobre, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. aprila 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. A . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1476/15 od 9. septembra 201 5. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kp. 95/15 od 28. avgusta 2015. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. M. A . iz Gajdobre je, 14. oktobra 201 5. godine, preko punomoćnika S. O, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 27, 31. i 32. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenj a kojim a je podnosiocu kao okrivljenom produžen pritvor u postupku koji je protiv njega pokrenut zbog krivičnog del a teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. st. 1. i 2. u vezi člana 3 0. Krivičnog zakonika.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da mu je pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, na osnovu odredbi člana 211. stav 1. tač. 2. i 4. ZKP; da mu je pritvor više puta produžavan po istom osnovu; da mu je osporenim rešenjima pritvor produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, iako su razlozi koji se navode u osporenim rešenjima postojali još od određivanja pritvora, ali mu pritvor nikada nije produžen po tom osnovu; da u obrazloženjima osporenih rešenja nisu navedene relevantne okolnosti koje ukazuju na osnovanost pritvora po navedenom zakonskom osnovu, odnosno navedeni razlozi su potpuno nerazumljivi i kontradiktorni; da nije jasno „na osnovu kojih to stručnih znanja postupajuće tužilaštvo i sud donose zaključak da bi okrivljeni zbog svoje lekarske dokumentacije mogao u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano ili učiniti delo kojim preti“; da u spisima ne postoji nijedan stručni lekarski zaključak da je podnosilac kao okrivljeni opasan po okolinu; da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da se radi o apstraktnoj opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, bez „ikakve iole ozbiljnije konkretizacije okolnosti koje bi trebalo da predstavljaju osnov za ovakvo produženje pritvora “; da iz mišljenja i nalaza veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu proizlazi da je produženje pritvora, koje se osporava ovom ustavnom žalbom, neosnovano.

Predloženo je da se osporena rešenja ukinu i omogući podnosiocu odbrana sa slobode, da se odluka objavi, kao i da se podnosiocu dosudi naknada nematerijalne štete u iznosu od 3.000,00 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Podnosiocu je pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kr. 79/15 od 17. jula 2015. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) ZKP, u krivičnom predmetu protiv podnosioca kao okrivljenog, koji se vodi zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 2) u vezi člana 30. KZ, po naredbi za sprovođenje istrage Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kti. 56/15 od 12. aprila 2015. godine.

Pritvor je podnosiocu poslednji put, pre donošenja osporenih rešenja, produžen rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kp. 79/15 od 17. jula 2015. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kp. 95/15 od 28. avgusta 2015. godine podnosiocu je pritvor produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP za dva meseca, najduže do 9. oktobra 2015. godine.

Odlučujući o žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv osporenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Novom Sadu je 9. septembra 2015. godine doneo osporeno rešenje Kž.2. 1476/15, kojim je izjavljenu žalbu odbio kao neosnovanu, prihvatajući u potpunosti razloge koje je prvostepeni sud smatrao relevantnim za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu.

U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno:

„...Okrivljenn A. M . je u konkretnom slučaju osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 2) u vezi člana 30. KZ, a prema podacima koji proizlaze iz spisa predmeta i do sada prikupljenih i izvedenih dokaza, proizlazi da se okrivljeni A. M . već 12 godina (od 2003. godine) leči na Klinici za psihijatrijske bolesti „L.“ iz Beograda, te da iz lekarskih izveštaja te ustanove koji datiraju od 2010. do 2015. godine proizlazi da je prilikom pregleda u ovom periodu kod okrivljenog utvrđeno više dijagnoza (F 23.3 - akutna sumanuta duševna oboljenja, F 23 - akutna i prolazna duševna oboljenja, F 29 - neorgansko duševno oboljenje, F 20 – paranoidna shizofrenija), te da je u toku 2015. godine (u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv u ovom krivičnom postupku) utvrđena nova dijagnoza F 20 — paranoidna shizofrenija. Po nalaženju veća ovog suda, u pobijanom rešenju pravilno je utvrđeno i dovedeno u vezu da navedene okolnosti iz kojih nesporno proizlazi da se okrivljeni leči od psihijatrijskih bolesti, u međusobnoj povezanosti sa okolnošću da je u ovom krivičnom postupku osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju, a da iz naredbe za sprovođenje istrage proizlazi osnovana sumnja da je delo izvršio na javnom mestu (ugostiteljskom objektu), bez ikakvog razloga vršeći nasilje nad prisutnim licima u objektu, a zatim i ispred objekta. nasumice udarajući i sekući prisutne goste mačetom dužine sečiva 35 cm, povređujući na taj način čak 5 lica, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i da je njegovo pritvaranje nužno po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Shodno napred iznetom, navedene okolnosti same po sebi ukazuju da je produženje upravo pritvora kao mere obezbeđenja vođenja krivičnog postupka i obezbeđenja prisustva okrivljenog, prema okrivljenom A. M . po navedenom zakonskom osnovu, jedina mera koja obezbeđuje nesmetano vođenje krivičnog postupka, te da se svrha ne može ostvariti drugom, blažom, merom predviđenom zakonom, pa su stoga svi suprotni navodi žalbi njegovog branioca ocenjeni kao neosnovani“.

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (14. oktobar 2015. godine) nalazio u pritvoru oko šest meseci, računajući od 10. aprila 2015. godine, kada je lišen slobode .

4. Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi povredu prava zajemčenih odredbama čl. 27, 31. i 32. Ustava. Imajući u vidu do sada utvrđene stavove Ustavnog suda u pogledu toga koje odredbe Ustava pružaju zaštitu okrivljenom u kojoj fazi krivičnog postupka, te da se osporeni krivični postupak nalazi u fazi istrage, Ustavni sud je zaključio da podnosilac ističe povredu prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbama Ustava, koje Ustavni sud smatra istaknutim, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, a pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, i ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.(31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.)

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP),. pored ostalog, propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, te da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporena rešenja, zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno u obrazloženjima osporenih rešenja nisu navedene relevantne okolnosti koje ukazuju na osnovanost pritvora po navedenom zakonskom osnovu, iz čega proizlazi da su osporena rešenja neobrazložena.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje (i produženje) pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen u fazi istrage, zbog postojanja opravdane sumnje da je pokušao izvršenje krivičnog dela teško ubistvo. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sudovi su u osporenim odlukama argumentovano obrazložili konkretne osobite okolnosti koje u ovom slučaju ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu. Naime, sudovi su zaključili da okolnosti iz kojih nesporno proizlazi da se okrivljeni već 12 godina leči na Klinici za psihijatrijske bolesti „L.“ iz Beograda od psihijatrijskih bolesti (akutna sumanuta duševna oboljenja, akutna i prolazna duševna oboljenja, neorgansko duševno oboljenje, paranoidna shizofrenija), da je u toku 2015. godine (u vreme pokušaja izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv u ovom krivičnom postupku) utvrđena nova dijagnoza – paranoidna shizofrenija, u međusobnoj povezanosti sa okolnošću da je u ovom krivičnom postupku osnovano sumnjiv da je pokušao izvršenje krivičnog del a teško ubistvo, a da iz naredbe za sprovođenje istrage proizlazi osnovana sumnja da je krivično delo pokušao na javnom mestu (ugostiteljskom objektu), bez ikakvog razloga vršeći nasilje nad prisutnim licima u objektu, a zatim i ispred objekta, nasumice udarajući i sekući prisutne goste mačetom dužine sečiva 35 cm, povređujući na taj način čak pet lica, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i da je njegovo pritvaranje nužno po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Ustavni sud smatra da ocena krivičnih sudova u pogledu postojanja navedenog pritvorskog razloga i odluka suda da je radi nesmetanog vođenja postupka nužno bilo produžiti pritvor prema podnosiocu, nije proizvoljna i arbitrerna, odnosno da su dati razlozi relevantni i dovoljni.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio neosnovanim navode podnosioca da osporena rešenja ne sadrže dovoljne i relevantne razloge za pritvor.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (14. oktobar 2015. godine) nalazio u pritvoru oko šest mesec i, računajući od 10. aprila 2015. godine, kada je lišen slobode, za koje vreme je (po navodima pod nosioca) obavljeno neuropsihijatrijsko veštačenje i saslušano pet predloženih svedoka.

Imajući u vidu, pored navedenog, da se istraga u konkretnom slučaju vodi zbog pokušaja izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, Ustavni sud je ocenio da se postupak, do trenutka podnošenja ustavne žalbe , vodio sa primerenom hitnošću.

6. Ustavni sud je posebno cenio navod podnosioca da mu je pritvor prvobitno određen i produžavan po jednom zakonskom osnovu, a da mu je osporenim rešenjima produžen po drugom osnovu, što smatra nedozvoljenim, ali je zaključio da ovaj navod nije od uticaja na drugačiju ocenu Ustavnog suda. Ovo iz razloga što , po mišljenju Ustavnog suda, krivični sud nije u obavezi da pritvor uvek zasniva na istom zakonskom osnovu (ukoliko postoji više zakonskih osnova za pritvor) , odnosno nije ni u obavezi da pritvor odredi ili produži po svim zakonskim osnovama koji postoje u momentu donošenja odluke, već ima diskreciono pravo da u takvim slučajevima procenjuje koji zatvorski osnov je u momentu produženja pritvora primaran, odnosno od najvećeg uticaja na nesmetano vođenje krivičnog postupka, pa pritvor može odrediti ili produžiti po jednom ili više zakonskih osnova, ili pritvor odrediti po jednom, produžiti ga po drugom i, potom, ponovo produžiti po trećem zakonskom osnovu. Pri tome se podrazumeva da odluka o izboru zakonskog osnova po kome se pritvor određuje, odnosno produžava, nije proizvoljna i arbitrerna i da su razlozi kojima se argumentuje nužnost pritvora po pojedinim zakonskim osnovima, relevantni i dovoljni.

U konkretnom slučaju podnosiocu je pritvor određen po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tač. 2 ) i 4 ) ZKP , produžavan po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, a osporenim rešenjima produžen po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Podnosiocu je određen pritvor zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, kao i zbog postojanja konkretnih činjenica koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se okrivljeni sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, s obzirom na to da je sudija za prethodni postupak procenio da okrivljeni može uticati na svedoke koje je u istrazi trebalo saslušati, kao i da su okolnosti krivičnog dela za koje je okrivljeni osumnjičen izazvale uznemirenje javnosti. Kada je postupajući sud procenio da je prestalo uznemirenje javnosti, prestao je da postoji i pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, a kada su sa slušani svi oštećeni i svedoci, prestao je da egzistira i pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP. Međutim, imajući u vidu sve postojeće okolnosti (više psihičkih oboljenja kod okrivljenog, osnovana sumnja da je pokušao izvršenje krivičnog dela teško ubistvo, ponašanje prilikom pokušaja izvršenja krivičnog dela – vršenje nasilja bez ikakvog razloga pri čemu je nasumično udarajući mačetom povredio pet lica) Apelacioni sud u Novom Sadu je smatrao da je nužno da okrivljeni i dalje ostane u pritvoru usled postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti, pa je sada pritvor produžio po tom osnovu, bez obzira na činjenicu da je ovaj pritvorski osnov postojao od određivanja pritvora, ali je postao aktuelan jer su ostali zakonski osnovi za pritvor prestali da egzistiraju. Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav i postupanje krivičnog suda je na zakonu zasnovano i ustavnopravno prihvatljivo, jer kod postojanja više pritvorskih osnova sud ima diskreciono pravo po kom osnovu će pritvor odrediti ili produžiti, ali kad postoji samo jedan pritvorski osnov, krivični sud ne sme zanemariti njegovo postojanje.

7. Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčen a prav a podnosioca koja ističe, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe na produženje pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti