Delimično usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu Dragane Jeminović zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko osam godina. Žalba Jovanke Jeminović se odbacuje jer je njen postupak trajao oko dve godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6489/2014
23.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednik a Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovanke Jeminović i Dragane Jeminović, obe iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Jeminović i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu I. 774/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Pančevu I. 528/06) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Jovanke Jeminović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je započeo u predmetima Osnovnog suda u Pančevu I. 37/12 i I. 1700/12, a okončan u predmetu tog suda I. 774/10.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dragane Jeminović i Jovanke Jeminović izjavljena protiv zaključka Osnovnog suda u Pančevu I. 774/10 od 4. jula 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovanka Jeminović i Dragana Jeminović, obe iz Pančeva, podnele su Ustavnom sudu, 2. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika Predraga Basarića, advokata iz Pančeva, ustavnu žalbu protiv zaključka Osnovnog suda u Pančevu I. 774/10 od 4. jula 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu I. 774/10.

Podnositeljke su u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navele: da osporeni postupak izvršenja u vreme podnošenja ustavne žalbe traje više godina, zbog čega smatraju da su im povređena navedena ustavna prava. Predložile su „da Ustavni sud utvrdi da je došlo do povrede tih prava, te da podnosioca uputi da naknadu štete dalje zahteva i ostvari naknadno, u skladu sa zakonom.“

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Ustava na čiju se povredu pozivaju podnositeljke ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pančevu I. 774/10, I. 37/12 i I. 1700/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice koje se odnose na postupak Osnovnog suda u Pančevu u predmetu I. 774/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Pančevu I. 528/06)

Podnositeljka ustavne žalbe Dragana Jeminović podnela je, u svojstvu izvršnog poverioca, 13. marta 2006. godine Opštinskom sudu u Pančevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. V, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda K. 837/02 od 30. decembra 2005. godine, kojom je obavezan okrivljeni, tamo izvršni dužnik, da oštećenoj Dragani Vasić rođenoj Jeminović, ovde podnositeljki ustavne žalbe, isplati iznos od 25.500.00 dinara na ime troškova zastupanja od strane punomoćnika u krivičnom postupku.

Opštinski sud je rešenjem I. 528/06 od 14. marta 2006. godine usvojio predlog za izvršenje.

Okružni sud u Pančevu je rešenjem Gž. 1909/06 od 27. decembra 2006. godine odbio, kao neosnovanu, žalbu izvršnog dužnika i potvrdio ožalbeno rešenje Opštinskog suda I. 528/06 od 14. marta 2006. godine.

Dopisom Opštinskog suda od 2. jula 2008. godine zatražena je od Policijske uprave Pančevo provera „stvarne adrese“ izvršnog dužnika.

Zaključkom Opštinskog suda I. 528/06 od 27. novembra 2008. godine zakazani su popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika za 8. decembar iste godine. Na zapisniku o popisu i proceni od tog dana službeno lice je navelo da je pristupilo na lice mesta, ali da je „kapija zaključana“.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Pančevu (u daljem tekstu: Osnovni sud).

Osnovni sud je zaključkom I. 774/10 od 4. marta 2010. godine zakazao ponovo popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika. Službeno lice je na zapisniku o popisu i proceni od 26. maja 2010. godine navelo da „dužnik ne dozvoljava popis stvari“, te da će „sledeći popis zakazati uz asistenciju policije“. Popis i procena su pokušani 29. juna i 26. novembra 2010. godine uz asistenciju patrole policije, ali se „izvršenje nije moglo sprovesti, jer su vrata dužnika bila zaključana“.

Izvršni poverilac je 29. juna 2012. godine predložila da se izvršenje umesto popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika sprovede javnom prodajom više nepokretnosti izvršnog dužnika u KO Baranda. Osnovni sud je zaključkom I. 774/10 od 3. jula 2012. godine dozvolio predloženu promenu sredstva izvršenja, a zaključkom od 24. avgusta 2012. godine odredio utvrđivanje tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti veštačenjem. Sudski veštak R. T. iz Pančeva dostavio je nalaz i mišljenje 5. oktobra 2012. godine.

Zaključkom Osnovnog suda I. 774/10 od 28. januara 2013. godine utvrđene su tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti.

3.2. Činjenice koje se odnose na postupak Osnovnog suda u predmetu I. 37/12

Podnositeljka ustavne žalbe Jovanka Jeminović podnela je, u svojstvu izvršnog poverioca, 13. januara 2012. godine Osnovnom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika S. V. i B. V, i to plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca, kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnih dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda P. 806/11 od 12. maja 2011. godine, kojom su obavezani tužioci S. V. i B. V. da tuženoj Jovanki Eminović na ime parničnih troškova isplate iznos od 682.286,30 dinara.

Osnovni sud je rešenjem I. 37/12 od 18. januara 2012. godine usvojio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je 4. jula 2012. godine predložila da se izvršenje prema izvršnom dužniku S. V. umesto plenidbom novčanih sredstava i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari sprovede javnom prodajom više nepokretnosti izvršnog dužnika u KO Baranda. Osnovni sud je zaključkom I. 37/12 od 5. oktobra 2012. godine usvojio predloženu promenu sredstva izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda Ipv. 164/12 od 14. februara 2013. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika B. V. i potvrđeno je rešenje tog suda I. 37/12 od 18. januara 2012. godine.

3.3. Činjenice koje se odnose na postupak Osnovnog suda u predmetu I. 1700/12

Podnositeljka ustavne žalbe Jovanka Jeminović podnela je, u svojstvu izvršnog poverioca, 6. novembra 2012. godine Osnovnom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. V, javnom prodajom više nepokretnosti izvršnog dužnika u KO Baranda. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P. 2936/01 od 8. februara 2007. godine, kojom su obavezani tuženi S. V. i B. V. da tužilji Jovanki Eminović na ime polovine vrednosti nepokretnosti bliže opisane u izreci presude isplate iznos od 550.000,00 dinara.

Osnovni sud je rešenjem I. 1700/12 od 12. novembra 2012. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Osnovnog suda Ipv. 29/12 od 14. februara 2013. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika S. V. i potvrđeno je rešenje toga suda I. 1700/12 od 12. novembra 2012. godine.

Zaključkom Osnovnog suda I. 1700/12 od 25. februara 2013. godine naloženo je izvršnom poveriocu da dostavi sudu tržišnu vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika ili da predloži način na koji će sud utvrditi tržišnu vrednost.

3.4. Činjenice koje se odnose na jedinstveni postupak Osnovnog suda u predmetu I. 774/10

Izvršni poverilac Dragana Jeminović je podneskom od 4. februara 2013. godine predložila da se postupci u predmetima tog suda I. 978/12, I. 37/12 i I. 1700/12 spoje sa postupkom u predmetu I. 774/10, imajući u vidu da se svi postupci vode protiv istog izvršnog dužnika i da je predmet svih postupaka prodaja istih nepokretnosti. Službenom beleškom od 26. februara 2013. godine određeno je spajanje postupaka u navedenim predmetima, radi vođenja jedinstvenog postupka.

Javna prodaja predmetnih nepokretnosti održana je bez uspeha 26. marta i 16. maja 2013. godine. Na ročištu održanom 11. juna 2013. godine utvrđeno je da je najpovoljniju ponudu za kupovinu nepokretnosti dao S. V. iz Barande, kome su zaključkom Osnovnog suda I. 774/10 od 12. juna 2013. godine dodeljene nepokretnosti, te mu je naloženo da u roku od 15 dana u sudski depozit uplati određeni novčani iznos.

Osnovni sud je zaključkom I. 774/10 od 3. jula 2013. godine proglasio prodaju nepokretnosti bez pravnog dejstva, a zaključak I. 774/10 od 12. juna 2013. godine o dodeli nepokretnosti stavio van snage, s obzirom na to da kupac S. V. u ostavljenom roku nije uplatio cenu u sudski depozit.

Ročišta za javnu prodaju nepokretnosti održana su 3. oktobra, 5. novembra i 10. decembra 2013. godine, kao i 9. januara 2014. godine, kada je utvrđeno da je S. V. iz Barande dao najbolju ponudu za kupovinu nepokretnosti. Zaključkom Osnovnog suda I. 774/10 od 9. januara 2014. godine nepokretnosti su dodeljene S. V. iz Barande.

Izvršni poverioci su „podneskom“ od 15. januara 2014. godine osporili zaključak Osnovnog suda I. 774/10 od 9. januara 2014. godine. „Podnesak“ izvršnih poverilaca sud je tretirao kao „predlog izvršnog poverioca za ukidanje odnosno stavljanje van snage zaključka o dosuđenju od 9. 01. 2014.g.“, te je isti odbio kao neosnovan rešenjem I. 774/10 od 7. februara 2014. godine.

Osnovni sud je zaključkom I. 774/10 od 4. juna 2014. godine predmetne nepokretnosti predao u svojinu kupcu S. V. iz Barande. Zaključkom istog suda I. 774/10 od 4. jula 2014. godine utvrđena je deobna masa i namirena su potraživanja izvršnih poverilaca, između ostalih i ovde podnositeljki ustavne žalbe.

Postupak izvršenja zaključen je rešenjem Osnovnog suda I. 774/10 od 16. oktobra 2014. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe podnositeljke Dragane Jeminović sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi o u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak, pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu 13. marta 2006. godine a formalno okončan zaključkom Osnovnog suda I. 774/10 od 16. oktobra 2014. godine (iako je podnositeljka u celini namirila potraživanje zaključkom I. 774/10 od 4. jula 2014. godine), trajao više od osam godina.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj izvršni postupak bio složeniji, imajući u vidu da je prvobitno bilo određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, a da je podnositeljka u toku postupka predložila da se izvršenje sprovede prodajom više nepokretnosti izvršnog dužnika. Pored toga, protiv istog dužnika i na istim predmetima izvršenja (nepokretnosti u KO Baranda) vođeno je više izvršnih postupaka, što je i rezultiralo spajanjem svih postupaka u jedan u februaru 2013. godine.

Ustavni sud ocenjuje da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe Draganu Jeminović, s obzirom na to da je pre dlogom za izvršenje traženo namirenje novčanog potraživanja utvrđenog pravnosnažnim rešenjem donetim u krivičnom postupku. Ispitujući ponašanje podnositeljke, Ustavni sud je ocenio da ona nije doprinela dužem trajanju postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nala zi da je dužem trajanju postupka prvenstveno doprinelo neefikasno postupanje izvršnih sudova koji nisu preduzimali sve neophodne radnje u cilju namirenja izvršnog poverioca, saglasno načelu hitnosti postupanja u izvršnom postupku. Naime, nakon što je Okružni sud u Pančevu rešenjem Gž. 1909/06 od 27. decembra 2006. godine potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda I. 528/06 od 14. marta 2006. godine, Opštinski sud je tek 2. jula 2008. godine zatražio od Policijske uprave Pančevo proveru adrese izvršnog dužnika, a više od godinu dana od neuspelog pokušaja popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika (8. decembra 2008. godine), nije preduzimao druge radnje. Pored toga, Osnovni sud od 26. novembra 2010. godine, kada su poslednji put pokušani popis i procena pokretnosti izvršnog dužnika, do donošenja zaključka I. 774/10 od 3. jula 2012. godine, kojim je dozvoljena promena sredstva izvršenja, nije preduzimao druge radnje u postupku.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu I. 774/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Pančevu I. 528/06), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) u tački 1. izreke u tom delu us vojio ustavnu žalbu Dragane Jeminović.

5. Imajući u vidu da podnositeljka nije izričito istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je samo utvrđenje povrede prava dovoljno zadovoljenje za podnositeljku u konkretnom slučaju.

6. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe podnositeljke Jovanke Jeminović sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, odnosno postupke, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni postupci (postupci u predmetima Osnovnog suda I. 37/12 i I. 1700/12, spojeni sa postupkom tog suda u predmetu I. 774/10), pokrenuti 13. januara i 6. novembra 2012. godine , podnošenjem dva predloga za izvršenje a formalno okončani zaključkom Osnovnog suda I. 774/10 od 16. oktobra 2014. godine (iako je podnositeljka delimično namirila potraživanja zaključkom I. 774/10 od 4. jula 2014. godine), trajali više od dve godine (postupak I. 37/12), odnosno manje od dve godine (postupak I. 1700/12).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da bez obzira na to što je razumna dužina trajanja postupaka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupaka koji se osporavaju ustavnom žalbom se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim, posebno imajući u vidu da je postupak u suštini okončan potpunim namirenjem podnositeljke (zaključak I. 774/10 od 4. jula 2014. godine) i pre podnošenja ustavne žalbe, iako je formalno okončan tek u oktobru 2014. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu podnositeljke Jovanke Jeminović u ovom delu odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, te rešio kao u tački 2. izreke.

7. Razmatrajući navode podnositeljki ustavne žalbe o tome da su im zaključkom Osnovnog suda u Pančevu I. 774/10 od 4. jula 2014. godine povređena prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčen a članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode dokumentovani i konkretni ustavnopravni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom osporenog akta i ustavnim pravima na koja se podnositeljke pozivaju.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu ove podnositeljke jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u tački 3. izreke .

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Delimično usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti