Ustavnopravna (ne)prihvatljivost odbacivanja prigovora radi ubrzanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Osnovnog suda kojim je odbačen prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka. Sud zauzima stav da se postupak ne okončava predajom predmeta javnom izvršitelju, već ta faza predstavlja sastavni deo izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6494/2020
08.02.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavn oj žalb i P. V . iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. V . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu R4 i. 45/20 od 20. maja 20 20. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu R4i. 45/20 od 20. maja 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 5846/15 i u predmetu javn og izvršitelj a Ž. R .

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba P. V . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu I. 5846/15 .

O b r a z l o ž e nj e

1. P. V . iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu , 1. jula 20 20. godine, preko punomoćnika M . S, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalb u protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu R4i. 45/20 od 20. maja 2020. godine , zbog povrede prava pa pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu I. 5846/15.

Osporenim rešenj em Osnovnog suda u Kragujevcu odbačen je kao ne dozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalb e radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred istim sudom u predmetu I. 5846/15, sa obrazloženjem da izvršenje sada sprovodi javni izvršitelj, te da prigovor mo že da se podnes e samo dok postupak nije okončan pred sudom .

Podnosilac predlaž e da Ustavni sud utvrdi da su mu osporenim rešenj em Osnovnog suda u Kragujevcu povređen a navedena ustavn a prav a, te da poništi osporeno rešenj e, utvrdi mu povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, kao i dosudi naknadu nematerijalne štete na ime pravičnog obeštećenja u iznosu od 3000 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Kragujevcu je osporenim rešenj em R4i. 45/20 od 20. maja 2020. godine , odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu I. 5846/15. Ovo iz razloga što se predmet I. 5846/15, u trenutku podnošenja prigovora nalazio kod javnog izvršitelja, te kako je u tom smislu sudski postupak okončan, to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 1. i člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (član 11. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu R4i. 45/20 od 20. maja 2020. godine, kojim je odbačen kao ne dozvoljen prigovor podnosi oca ustavne žalb e radi ubrzavanja izvršn og postupka koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmet u I. 5846/15, sa obrazloženjem da je postupak pred sudom okončan , jer se u trenutku podnošenja prigovora predmet nalazio kod javnog izvršitelja Ž. R, koji je predmetom zadužen 5. marta 2020. godine.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršn og postupka ne dozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku samo u postupku pred sudom, dok se postupak pred sudom ne okonča, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu R4i. 45/20 od 20. maja 2020. godine podnosiocu ustavne žalb e povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu i određenjem da isti sud donese nov u odluk u o prigovor u podnosioca ustavne žalb e radi ubrzavanja izvršn og postupka koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmet u I. 5846/15, a koji se sada vodi pred javnim izvršitelj em Ž. R , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tač ki 2 . izreke.

Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava iz čl. 35. i 36. Ustava.

6. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu navedeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavnopravna (ne)prihvatljivost odbacivanja prigovora radi ubrzanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti