Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina i sedam meseci. Podnosiocima, koji su na kraju oslobođeni, dosuđena je naknada nematerijalne štete od po 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. C , I. P, G . P . i D . K, svih iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. C , I. P, G . P . i D . K . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1422/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu K. 67/06) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. C , I. P, G . P . i D . K, svi iz Aleksinca, podneli su Ustavnom sudu, 9. avgusta 2013. godine, preko punomoćnika S. Đ, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1422/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu K. 67/06).

U ustavnoj žalbi je ukazano na dugo trajanje krivičnog postupka u kojem su podnosioci imali svojstvo okrivljenih.

Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava. Tražili su naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Nišu K. 1422/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosilaca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Nišu (ranije pred Opštinskim sudom u Aleksincu), koji je pravnosnažno okončan 2013. godine.

Opštinsko javno tužilaštvo u Aleksincu podnelo je 19. oktobra 2005. godine istražnom sudiji Opštinskog suda u Aleksincu zahtev za sprovođenje istrage Kt. 515/05 protiv G. P, D . K, I . P, S . C, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i još jednog lica, kojima je stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela protivzakonito posredovanje iz člana 253. stav 3. u vezi stav a 2. KZ RS, protivzakonito posredovanje iz člana 253. stav 3. u vezi stav a 2. KZ RS izvršeno u podstrekavanju iz čl ana 23. OKZ i zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. KZ RS.

Istražni sudija Opštinskog suda u Aleksincu je 19. oktobra 2005. godine doneo rešenje Ki. 371/05 o sprovođenju istrage protiv G. P . i D . K, zbog izvršenj a krivičnog dela protivzakonito posredovanje iz člana 253. stav 3. u vezi stav a 2. KZ RS i protivzakonito posredovanje iz člana 253. stav 3. u vezi stav a 2. KZ RS izvršeno u podstrekavanju iz čl. 23. OKZ.

Istražni sudija Opštinskog suda u Aleksincu je 28. oktobra 2005. godine doneo rešenje Ki. 371/05 o sprovođenju istrage protiv I. P . i S . C, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. KZ RS.

Opštinsko javno tužilaštvo u Aleksincu podnelo je 8. februara 2006. godine Opštinskom sudu u Aleksincu optužnicu Kt. 515/05 protiv G. P, D . K, I . P, te S. C, kojima je stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela protivzakonito posredovanje iz člana 253. stav 3. u vezi stav a 2. KZ RS, protivzakonito posredovanje iz člana 253. stav 3. u vezi stav a 2. KZ RS izvršeno u podstrekavanju iz čl ana 23. OKZ, zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. KZ RS. Po optužnici je formiran predmet K. 67/06.

Opštinski sud u Aleksincu je rešenjima Kv. 89/06, Kv. 90/06, Kv. 91/06 od 21. marta 2006. godine odbio kao neosnovane prigovore branilaca podnosilaca ustavne žalbe i potvrdio optužnicu.

Opštinski sud u Aleksincu je doneo osuđujuću presudu K. 67/06 od 29. decembra 2006. godine protiv svih optuženih lica.

Okružni sud u Nišu je rešenjem Kž. 493/07 od 25. septembra 2007. godine usvojio žalbe Opštinskog javnog tužilaštva u Aleksincu i branilaca optuženih, te je ukinuo prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod novim brojem K. 404/07.

Predsednik Okružnog suda u Nišu je rešenjem Su. 15/08 od 29. maja 2008. godine odbio zahtev branioca za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Aleksincu i sudija Opštinskog suda u Aleksincu.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Nišu u predmetu K. 1422/10.

Osnovni sud u Nišu je 23. septembra 2011. godine doneo osuđujuću presudu protiv svih optuženih lica.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1. 1371/12 od 24. maja 2013. godine usvojio žalbu optuženih lica, te je preinačio ožalbenu prvostepenu presudu tako što je doneo oslobađajuću presudu.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem K. 1422/10 od 23. oktobra 2013. godine dosudio troškove postupka okrivljenim licima.

Osnovni sud u Aleksincu je rešenjem Kv. 4/14 od 30. januara 2014. godine odbio kao neosnovane žalbe podnosioca ustavne žalbe i drugih okrivljenih i potvrdio navedeno rešenje o troškovima postupka.

U predmetnom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan 32 puta, pri čemu nije održan 11 puta (četiri puta zbog podnosioca ustavne žalbe – nisu pristupili glavnom pretresu), i na glavnom pretresu je sproveden dokazni postupak saslušanjem velikog broja svedoka, okrivljenih lica i uvidom u pismenu dokumentaciju.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 19. odnosno 28. oktobra 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 24. maja 2013. godine, kada je doneta presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1371/12, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao sedam godina i sedam meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, samo trajanje predmetnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. U konkretnom slučaju, prva prvostepena presuda je doneta 29. decembra 2006. godine, dok je postupak pravnosnažno okončan tek 24. maja 2013. godine, dakle nakon šest godina i pet meseci od donošenja prve po redu prvostepene presude. Zatim, glavni pretres tokom čitavog postupka nije zakazivan u prihvatljivim vremenskim razmacima.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu svakom od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je prvenstveno imao u vidu određenu složenost krivičnog postupka, doprinos samih podnosilaca ustavne žalbe, kao i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.