Odbijena ustavna žalba; otkaz zbog krivičnog dela ne povređuje pretpostavku nevinosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zaposlenog kojem je otkazan ugovor o radu zbog pokrenutog krivičnog postupka. Sud je zaključio da otkaz ugovora o radu, kao radnopravna mera, ne predstavlja odluku o krivici i time ne povređuje pretpostavku nevinosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-65/2008
16.07.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Momira Kaličanina iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Momira Kaličanina izjavljena protiv rešenja direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momir Kaličanin iz Niša podneo je 5. januara 2008. godine Ustavnom sudu blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine, zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem odbijena žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, Odeljenje inspekcije rada u Gradu Beogradu, broj 117-00-04014/2007-04 od 11. jula 2007. godine, a kojim je odbijen njegov zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem povređena pretpostavka nevinosti garantovana članom 34. stav 3. Ustava, kao i članom 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, budući da njegova krivica nije utvrđena pravnosnažnom sudskom presudom.
Dopisom od 29. aprila 2008. godine Ustavni sud je zatražio od podnosioca ustavne žalbe da uredi ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 85. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), što je podnosilac ustavne žalbe i učinio podneskom od 20. maja 2008. godine, uz koji je dostavio dopunu ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu - Specijalno tužilaštvo je 22. novembra 2006. godine podiglo optužnicu br. KT.S. br. 9/06 protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.
Navedena optužnica stupila je na pravnu snagu 23. novembra 2006. godine, a podnosilac ustavne žalbe je rešenjem 1814/21 od 12. decembra 2006. godine udaljen sa rada na period od tri meseca, zbog toga što je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu.
Direktor Javnog preduzeća «Putevi Srbije», na osnovu člana 179. tačka 4) Zakona o radu, 28. marta 2007. godine doneo je rešenje br. 25/30, kojim se podnosiocu ustavne žalbe otkazuje ugovor o radu, jer je 22. novembra 2006. godine Okružno javno tužilaštvo u Beogradu - Specijalno tužilaštvo protiv njega podiglo optužnicu br. KT.S. br. 9/06, zbog krivičnog dela iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.
Podnosilac ustavne žalbe se obratio inspektoru rada Ministarstva rada i socijalne politike, sa zahtevom da odloži izvršenje rešenja kojim mu je otkazan ugovor o radu, do donošenja pravnosnažne odluke u radnom sporu koji je pokrenuo pred Opštinskim sudom u Nišu.
Postupajući po zahtevu podnosioca ustavne žalbe, inspektor rada nadležnog ministarstva odložio je izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu, rešenjem broj 117-00-04014/2007-04 od 17. maja 2007. godine.
U postupko po žalbi JP «Putevi Srbije», drugostepeni organ je rešenjem broj 164-03-00707/2007-04 od 6. jula 2007. godine poništio rešenje inspektora rada i vratio predmet na ponovno odlučivanje.
U ponovljenom postupku, postupajući po rešenju drugostepenog organa, inspektor rada je 11. jula 2007. godine doneo rešenje broj 117-00-04014/2007-04, kojim se odbija zahtev podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu. U obrazloženju rešenja se navodi da to što poslodavac u uvodu rešenja o otkazu ugovora o radu nije naveo i povredu radne obaveze u smislu člana 179. tačka 2) Zakona o radu ne predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava, jer su razlozi za otkaz ugovora o radu vidljivi iz obrazloženja tog rešenja. Imajući u vidu da je krivično delo koje se zaposlenom stavlja na teret istovremeno i povreda radne obaveze koja je predviđena Kolektivnim ugovorom, ne mora se, po mišljenju donosioca akta, čekati osuđujuća presuda da bi se otkazao ugovor o radu.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine. U obrazloženju rešenja iznosi se ocena da je podnosiocu ustavne žalbe poslodavac otkazao ugovor o radu u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom, budući da je protiv njega pokrenut krivični postupak za krivično delo učinjeno na radu, zbog čega je udaljen sa rada na period od tri meseca. Potom se zaključuje da je, saglasno članu 167. Zakona o radu, po isteku perioda od tri meseca poslodavac bio dužan da podnosioca ustavne žalbe vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu. Budući da je u konkretnom slučaju krivično delo istovremeno i povreda radne obaveze, stav je donosioca osporenog rešenja da su postojali opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 167. Zakona o radu.

4. Odredbama člana 34. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđen je princip pravne sigurnosti u kaznenom pravu, a prema odredbi stava 3. tog člana, svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakonika o krivičnom postupku («Službeni list SRJ», br. 70/01 i 68/02 i «Službeni glasnik RS», br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), Krivičnog zakonika («Službeni glasnik RS», br. 85/05, 88/05 i 107/05) i Zakona o radu («Službeni glasnik RS», br. 24/05 i 61/05).
Zakonik o krivičnom postupku propisuje: da se tim zakonikom utvrđuju pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da će se svako smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda (član 3. stav 1.); da kad je propisano da pokretanje krivičnog postupka ima za posledicu ograničenje određenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drugačije određeno, nastupaju stupanjem optužnice na pravnu snagu, a za krivična dela za koja je propisana kao glavna kazna novčana kazna ili zatvor do tri godine od dana kad je donesena osuđujuća presuda, bez obzira da li je postala pravnosnažna (član 22.).
Odredbama člana 364. Krivičnog zakonika propisano je krivično delo zločinačko udruživanje, a odredbama člana 359. Krivičnog zakonika krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Zakonom o radu utvrđeno je: da zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (član 165. tačka 1.); da to udaljenje može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. tač. 2) do 4) ovog zakona (član 167.); da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca - ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu ili ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom (član 179. tač. 2) i 4)); da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) do 6)) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, te da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (član 180. st. 1. i 2.); da je poslodavac dužan da upozorenje iz člana 180. ovog zakona dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član (član 181. stav 1.); da će inspektor rada, ako nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiti svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda, da zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora, kao i da je inspektor rada dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana (član 271.).
Kolektivnim ugovorom JP «Putevi Srbije» propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi službeni položaj u nameri da za sebe ili drugog ostvari protivpravnu imovinsku korist (član 69. stav 1. tačka 8.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00213/2007-01 od 18. septembra 2007. godine, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pretpostavku nevinosti zajemčeno navedenom ustavnom odredbom.
Ustavni sud je, pre svega, imao u vidu da u postupku u kome je doneto osporeno rešenje nije odlučivano o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, već o zakonitosti upravnog akta kojim je odbijen njegov zahtev za odlaganje rešenja o otkazu ugovora o radu. Pored toga, iz obrazloženja osporenog rešenja nesumnjivo proističe da direktor Inspektorata za rad nadležnog ministarstva svoju odluku nije zasnovao na krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, već na utvrđenju da je on učinio težu povredu radne obaveze, koja istovremeno može predstavljati krivično delo.
Naime, donosilac osporenog rešenja izneo je razloge za ocenu da u postupku otkaza ugovora o radu nije bilo očigledne povrede prava, te da je ugovor o radu podnosiocu ustavne žalbe otkazan u skladu sa zakonom. U prilog tome, u rešenju se konstatuje za koja krivična dela je podignuta optužnica protiv podnosioca ustavne žalbe, kao i datum stupanja optužnice na pravnu snagu, što je od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za ograničenje prava predviđenih Zakonikom o krivičnom postupku. Pored toga, ističe se da krivičnu odgovornost utvrđuje sud u krivičnom postupku, u skladu sa zakonom i da se, u smislu člana 179. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, ugovor o radu može otkazati samo ako je zaposleni pravnosnažnom sudskom presudom oglašen krivim. S druge strane, kad krivično delo istovremeno ima i elemente povrede radne obaveze – kao u konkretnom slučaju, prestanak radnog odnosa nezavisan je od krivičnog postupka koji se vodi za to delo.
Po shvatanju Ustavnog suda, Ustavom zajemčena pretpostavka nevinosti može biti povređena, između ostalog, ako se u aktu izražava stav o krivici nekog lica za izvršeno krivično delo, a da to lice prethodno nije oglašeno krivim za to krivično delo u krivičnom postupku sprovedenom u skladu sa zakonom.
Navodi podnosioca ustavne žalbe ne ukazuju na to da mu je u postupku otkaza ugovora o radu povređena pretpostavka nevinosti, niti u osporenom rešenju ima izjašnjenja o krivici podnosioca ustavne žalbe, za krivično delo, već se samo citiraju odredbe Zakonika o krivičnom postupku o načinu utvrđivanja krivične odgovornosti.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije nije povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. Ustava.
S obzirom na to da je u ustavnoj žalbi istaknuta povreda samo navedenog prava, a da Sud postupa u granicama istaknutog zahteva, ocenjeno je da ustavnu žalbu treba odbiti, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijena ustavna žalba; otkaz zbog krivičnog dela ne povređuje pretpostavku nevinosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti