Odluka Ustavnog suda o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i poništava presudu Upravnog suda zbog povrede prava na pravično suđenje. Upravni sud nije pružio adekvatne razloge za svoju odluku, niti je ocenio navode tužbe o postojanju različite sudske prakse u identičnoj pravnoj stvari.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-65/2012
25.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 22097/10 od 14. oktobra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 22097/10 od 14. oktobra 2011. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 7311-122/2009 od 7. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz Beograda je, 4. januara 2012. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 22097/10 od 14. oktobra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava presuda Upravnog suda U. 22097/10 od 14. oktobra 2011. godine kojom je odbijena kao neosnovana tužba podnosioca izjavljena protiv rešenja kojim je odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv zaključka o odbacivanju žalbe podnosioca protiv prvostepenog rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zaključkom Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Vračar broj 1190/07 od 5. februara 2007. godine odbačena je kao neblagovremena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja tog organa broj 431/2/1188 od 4. aprila 2006. godine.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 7311-122/2009 od 7. aprila 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv zaključka prvostepenog organa.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 22097/10 od 14. oktobra 2011. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca izjavljena protiv rešenja drugostepenog poreskog organa. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni organ izvršio urednu dostavu prvostepenog rešenja, u smislu odredbe člana 36. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te da je pravilno odbacio žalbu kao neblagovremenu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbom člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05 i 85/05) bilo je propisano : da se poreski akti u pismenom obliku dostavljaju na način uređen ovim zakonom (stav 1.); da se poreski akti smatraju dostavljenim kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, poreskom punomoćniku ili zastupniku po službenoj dužnosti (stav 2.); da a ko je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 3.); da se d ostavljanje, u smislu ovog zakona, smatra urednim i kada lica iz st. 2. i 3. ovog člana odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku (stav 4.); da a ko dostavljanje na način iz st. 2-4. ovog člana nije moglo biti izvršeno, smatraće se izvršenim kada se poreski akti pošalju preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila, na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju poresku prijavu (stav 5.); da se d ostava izvršena na način iz stava 5. ovog člana smatra izvršenom istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u e-mail povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem (stav 6.).

5. Podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje da su mu osporenom presudom Upravnog suda povređena Ustavom zajemčena prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo . U prilog svojoj tvrdnji o nejednakom postupanju Upravnog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, podnosilac je priložio presudu tog suda U. 13277/10 (2009) od 9. decembra 2010. godine, a kojom je, takođe, odlučeno o njegovoj tužbi podnetoj protiv rešenja kojim je odbijena njegova žalba izjavljena protiv zaključka o odbacivanju žalbe. Takođe, podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da je i Vrhovni sud Srbije u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo drugačije odluke – U. 5718/06 od 30. avgusta 2007. godine i U. 8091/08 od 17. juna 2008. godine, ali navedene odluke nije priložio uz ustavnu žalbu.

Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda.

Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi u potpunosti prihvatio kao pravilne i na zakonu zasnovane razloge date u obrazloženju drugostepenog rešenja, te je, nakon citiranja zakonske odredbe, samo konstatovao da navodi tužbe nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari, iako je podnosilac u samoj tužbi ukazao da odlučne činjenice nisu pravilno i pouzdano utvrđene, te da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji već zauzet drugačiji stav po istom pitanju, odnosno da se dostava izvršena na navedeni način ne može smatrati urednom.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni. Međutim, odluka suda ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera. U konkretnom slučaju, u obrazloženju osporene presude nisu ocenjen i navod i tužbe , iako je njima ukazivano na postojanje drugačijih odluka po istom pitanju.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao elemenat prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda U. 22097/10 od 14. oktobra 2011. godine, odlučujući kao u tački 1. izreke..

6. Istovremeno, kao meru otklanjanja štetnih posledica utv rđene povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 7311-122/2009 od 7. aprila 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnosioca da su mu osporenim pojedinačnim aktom povređena i druga Ustavom zajemčena prava, imajući u vidu da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i poništena osporena presuda Upravnog suda, te da je određeno da Upravni sud ponovo odluči o tužbi podnosioca.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti