Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Podnosiocima, čija potraživanja nisu namirena u dugotrajnom stečajnom postupku nad preduzećem u pretežnom državnom vlasništvu, dosuđena je naknada materijalne štete na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6506/2016
06.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P, D . R . i Lj . R, svih iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P, D . R . i Lj . R . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1. izreke, umanjenih za iznose koji su im eventualni isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P, D . R . i Lj . R, svi iz Kragujevca , izjavili su Ustavnom sudu, 5. aprila 2014. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10. Podnosioci su takođe istakli i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 272/15 od 16. juna 2016. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10 podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu (u daljem tekstu: Privredni sud) St. 45/2010 od 5. marta 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „F.“, Kragujevac.

Podnosioci ustavne žalbe su podneli prijave potraživanja u stečajnom postupku, koja su im priznata, i to – D . P . u iznosu od 186.129,81 dinara, a isplaćeno mu je 24.411,16 dinara, odnosno 13,12%, D . R . u iznosu od 672.736,84 dinara, a isplaćeno joj je 88.230,30 dinara, odnosno 13,12% i Lj . R . u iznosu od 102.294,35 dinara, a isplaćeno mu je 13.416,03 dinara, odnosno 13,12%.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 272/15 od 16. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje, ovde podnosilaca ustavne žalbe, u razumnom roku i utvrđeno da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u predmetu St.45/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije ; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak stečaja iz stava prvog izreke okončao u najkraćem mogućem roku ; u stavu trećem izreke predlagačima je utvrđeno pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 10.000 dinara ; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača kojima su tražili da se utvrdi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od od po 190.000 dinara. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27. jula 2016. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u predmetu St. 45/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosilaca ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika DP „Filip Kljajić“ Kragujevac, koji je u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u predmetu St. 45/10, umanjenih za iznose koji su im isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatih u stečajnom postupku, Ustavni sud se nije bavio istaknutom povredom prava iz člana 60. Ustava.

7. Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti