Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, pojašnjavajući da zahtev za zaštitu zakonitosti nije redovno pravno sredstvo čije je iscrpljivanje uslov za podnošenje ustavne žalbe. Rok za žalbu teče od dostavljanja drugostepene presude, a ne od obaveštenja tužioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Jovića, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24.septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Siniše Jovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kraljevu K. 158/06 od 23. februara 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 960/07 od 11. juna 2007. godine i radnje nepostupanja Republičkog javnog tužilaštva po podnetoj „inicijativi zahteva za zaštitu ustavnosti i zakonitosti od 16. decembra 2008. godine".

O b r a z l o ž e nj e

1. Siniša Jović, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, podneo je Ustavnom sudu 27. aprila 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Kraljevu K. 158/06 od 23. februara 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 960/07 od 11. juna 2007. godine i radnje nepostupanja Republičkog javnog tužilaštva po podnetoj „inicijativi zahteva za zaštitu ustavnosti i zakonitosti od 16. decembra 2008. godine", zbog kršenja odredbe člana 18. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava. Predložio je da Ustavni sud „odmah obustavi izvršenje krivične sankcije po predmetu K. 158/06 od 23. februara 2007. godine Okružnog suda u Kraljevu".

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Prema odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

3. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je ustavna žalba izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kraljevu K. 158/06 od 23. februara 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 960/07 od 11. juna 2007. godine, kao i protiv radnje nepostupanja Republičkog javnog tužilaštva po inicijativi podnosioca ustavne žalbe za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažnih presuda Okružnog suda u Kraljevu K. 158/06 od 23. februara 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. 960/07 od 11. juna 2007. godine.
Prema izveštaju Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 1061/09 od 9. juna 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe je molbu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda donetih u predmetu Okružnog suda u Kraljevu K. 158/06 podneo preko Kazneno popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici 30. novembra 2007. godine, obraćajući se pogrešno Vrhovnom sudu Srbije. U izveštaju se navodi i da je Republički javni tužilac, nakon pribavljanja spisa i mišljenja Okružnog javnog tužilaštva u Kraljevu, kao i uvida u spise Vrhovnog suda Srbije, odlučio da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i o ovoj odluci obavestio podnosioca dopisom od 11. aprila 2008. godine, preko Kazneno popravnog zavoda Sremska Mitrovica.
Imajući u vidu navedeni izveštaj, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažnih presuda Okružnog suda u Kraljevu K. 158/06 od 23. februara 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. 960/07 od 11. juna 2007. godine podneo 30. novembra 2007. godine a ne 16. decembra 2008. godine, kako u ustavnoj žalbi navodi, te da je o odluci Republičkog javnog tužilaštva obavešten aprila 2008. godine.

4. Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti je u isključivoj nadležnosti javnog tužioca. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem osuđeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava. Ovo iz razloga što osuđeno lice ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju osuđenom licu, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe, već se, po stanovištu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu presudu, odnosno žalbe na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena. Takođe, s obzirom na isključivu nadležnost javnog tužioca da odlučuje o podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je ocenio da obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva upućeno podnosiocu ustavne žalbe u vezi podnete inicijative nema karakter pojedinačnog akta, u smislu člana 170. Ustava, kojim se odlučuje o njegovim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu.

5. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u odnosu na osporene presude se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca povodom podnete inicijative za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 960/07 od 11. juna 2007. godine primio najkasnije 30. novembra 2007. godine, kada je Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavio 27. aprila 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na osporene presude neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

6. U odnosu na osporene radnje Republičkog javnog tužilaštva, Ustavni sud je utvrdio da je Republički javni tužilac doneo odluku po inicijativi podnosioca ustavne žalbe za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, o kojoj je obavestio podnosioca dopisom od 11. aprila 2008. godine. S obzirom da je podnosilac ustavnu žalbu podneo 27. aprila 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na osporene radnje neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Imajući u vidu da je ustavna žalba u celini neblagovremena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti