Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju protiv društvenog preduzeća. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-651/2015
14.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Mitića iz sela Mekiš, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Mitića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 455/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00 od 21. jula 2000. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Mitić iz sela Mekiš podneo je, 8. jula 2013. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 455/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00). Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini opredeljene rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 455/11. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-5515/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 56/14 od 12. novembra 2014. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Goranu Mitiću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 455/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Nišu je dopisom R4i. 56/14 od 21. januara 2015. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u spise predmeta Višeg suda u Nišu R4i. 56/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 12. jula 2000. godine Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „Srbijatrans“ iz Niša, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno plenidbom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 981/99 od 28. septembra 1999. godine, kojom je obavezan tuženi DP „Srbijatrans“ iz Niša da tužiocu Goranu Mitiću na ime garantovane zarade za period od januara do jula 1998. godine isplati određene novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, kao i da izvrši uplate doprinosa nadležnom Fondu.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 2632/00 od 21. jula 2000. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 56/14 od 12. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Goranu Mitiću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 455/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00) ; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz stava 1. izreke sproveo u što kraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do iznosa od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti , odbijen ; u stavu četv rtom izreke sud se oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu podnosioca da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju, te rešio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a.); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se podnosiocu utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 455/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00), kao i zahteva da se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00 od 21. jula 2000. godine, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava .

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 2632/00 od 21. jula 2000. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja je podnosilac pokuao na prinudan način da ostvar i u predmet nim izvršn im postup cima. Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo, pored drugih, i u Odluci Už- 2287/2015 (Už-7421/2012), donetoj na sednici Velikog veća održanoj 15. jula 2015. godine.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti