Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv osuđujuće presude za trgovinu drogom

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu protiv osuđujućih presuda zbog neovlašćene proizvodnje i prometa droga. Utvrđeno je da dokaz, droga pronađena u rezervnom točku, nije pribavljen nezakonito, jer je radnja preduzeta u okviru uviđaja kojim je rukovodio javni tužilac.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6514/2014
13.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Đokića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća o držanoj 13. aprila 2017 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nenada Đokića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 79/11 (ranije pred Okružnim sudom u Kraljevu K. 38/02) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. U stava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Đokić iz Beograda je, 4. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika Dragana Ivanovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 79/11 . U ustavnoj žalbi je intepretirano činjenično stanje i ukazano na dugo trajanje krivičnog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava , a tražio je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Kraljevu K. 79/11 , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Okružnog suda u Kraljevu doneo je 13. aprila 2001. godine rešenje Ki. 22/01 o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS.

Istražni sudija Okružnog suda u Kraljevu doneo je 4. maja 2001. godine rešenje Ki. 16/98 o proširenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe.

Okružno javno tužilaštvo u Kraljevu podnelo je 3. jula 2002. godine optužnicu KT. 22/98 Okružnom sudu u Kraljevu protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih okrivljenih lica, kojima je stavljeno na teret izvršenje različitih krivičnih dela iz sfere privrede. Po optužnici je formiran predmet K. 38/02.

U toku 2002. godine samo jednom je zakazan glavni pretres, koji nije održan zbog drugog okrivljenog lica.

U toku 2003. godine glavni pretres je zakazan i održan šest puta.

U toku 2004. godine glavni pretres je zakazan sedam puta, pri čemu dva puta nije održan zbog neprisustvovanja svedoka.

U toku 2005. godine glavni pretres je zakazan osam puta, pri čemu tri puna nije održan, dva puta zbog drugih okrivljenih lica, a jednom zbog neprisustvovanj a svedoka.

U toku 2006. godine glavni pretres je zakazan devet puta, pri čemu dva puta nije održan zbog drugih okrivljenih lica.

U toku 2007. godine glavni pretres je zakazan četiri puta, pri čemu nijednom održan, dva puta jer niko nije pristupio, dva puta zbog drugih okrivljenih lica .

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka ekonomske struke je dostavljen sudu 21. marta 2008. godine.

U toku 2008. godine glavni pretres je zakazan i održan pet puta.

Javni tužilac je nekoliko puta menjao optužnicu, i to 2. aprila i 20. maja 2004. godine i 19. maja 2008. godine.

Okružni sud u Kraljevu je doneo presudu K. 38/02 od 10. aprila 2009. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Kž1. 4147/10 od 12. aprila 2011. godine uvažio žalbu javnog tužioca i ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod novim brojem K. 97/11.

U toku 2011. godine, glavni pretres je zakazan samo jednom.

Viši sud u Kraljevu je presudom K. 79/11 od 24. novembra 2011. godine, između ostalog, oslobodio od optužbe podnosioca ustavne žalbe.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1. 1770/12 od 4. juna 2014. godine, između ostalog, potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na podnosioca ustavne žalbe .

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka , treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 13. aprila 2001 . godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut protiv podnosioca , do 4. juna 2014. godine , kada je doneta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 770/12 , kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao 13 godina i dva meseca.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom e, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka 13 godina i deset meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud je imao u vidu da je krivični postupak bio složen, zbog velikog broja okrivljenih lica kojima je stavljeno na teret izvršenje različitih krivičnih dela, ali nalazi da je to od pravnog značaj a samo kod utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu , saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) .

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno duž inu trajanja postupka, kao i složenost postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vid u, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv osuđujuće presude za trgovinu drogom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti