Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko četiri godine, dosudivši naknadu štete. Deo žalbe o pogrešnoj primeni prava prilikom obustave postupka je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj P. A. iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. A. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 446/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. A. iz N. S. podneo je 16. decembra 2011. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz N. S, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv. 280/11 od 1. novembra 2011. godine i I. 446/10 od 7. juna 2011. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 21, članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 446/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8576/06 od 26. marta 2007. godine (ispravljena rešenjem tog suda P. 8576/06 od 9. maja 2007. godine) i P1. 710/07 od 3. avgusta 2007. godine pokrenuo izvršne postupke, koji su spojeni u jedan postupak koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 446/10; da je izvršni postupak do obustave trajao pet godina, zbog čega mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je osporenim rešenjima sud pogrešno primenio materijalno pravo, to jest odredbu člana 154. stav 3. Zakona o stečaju, jer je odredio obustavu izvršenja i „nije uputio poziv zastupniku Republike Srbije za stupanje u izvršenje“, te na taj način zauzeo stav da Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika i nema obavezu da stupi u izvršni postupak. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu I. 446/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3. 1. Činjenice koje se odnose na postupak O pštinskog suda u Novom Sadu u predmetu I. 3578/09 (ranije p redmet I. 3522/07):

Podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu izvršnog poverioca podneo 5. jula 2007. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „D . g.“ DOO iz N. S, i to plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P. 8576/06 od 26. marta 2007. godine ispravljene rešenjem tog suda P. 8576/06 od 9. maja 2007. godine, kojom je „D . g.“ DOO iz N. S. obavezan da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati određene novčane iznose na ime zarade, te da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Izvršni poverilac je predložio i sprovođenje veštačenja na okolnost visine dugujućih doprinosa.

Podneskom od 24. septembra 2007. godine izvršni poverilac je predložio odlaganje izvršenja, „s obzirom da će po pravnosnažnosti presude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 710/07 od 03.08. 2007. god. između istih lica i po istom osnovu biti predloženo još jedno izvršenje“.

Rešenjem Opštinskog suda I. 2144/07 od 26. septembra 2007. godine odložen je postupak izvršenja.

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 19. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika, i to plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 710/07 od 3. avgusta 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati određene novčane iznose na ime zarade, te da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Predlogom je izvršni poverilac tražio izvršenje dela presude koji se odnosi na uplatu doprinosa, a takođe je predložio sprovođenje veštačenja na okolnost utvrđivanja visine istih.

Opštinski sud je 23. oktobra 2007. godine usvojio predlog i doneo rešenje o izvršenju I. 3334/07.

Opštinski sud je 15. novembra 2007. godine odredio nastavak postupka, a 22. novembra iste godine doneo rešenje o izvršenju I. 3522/07 po predlogu izvršnog poverioca od 5. jula iste godine, kojim je traženo izvršenje na osnovu presude Opštinskog suda P. 8576/06 od 26. marta 2007. godine ispravljene rešenjem tog suda P. 8576/06 od 9. maja 2007. godine.

Zaključkom Opštinskog suda I. 3522/07 od 3. decembra 2007. godine postupak u predmetu I. 3334/07 spojen je sa postupkom u predmetu I. 3522/07.

Rešenjem Opštinskog suda I. 3522/07 od 3. decembra 3. decembra 2007. godine određeno je veštačenje na okolnost visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvršni poverilac je podneskom od 31. januara 2008. godine predložio da se izvršenje sprovede procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika na kastarskoj parceli broj 7320 u KO Novi Sad, umesto na sredstvima na računu izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda I. 313/08 od 11. februara 2008. godine usvojen je predlog izvršnog poverioca i određeno je izvršenje zabeležbom rešenja u javne knjige i javnom prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Nalaz i mišljenje veštaka na okolnost visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje dostavljeno je sudu 17. marta 2008. godine.

Na ročištu održanom 23. aprila 2008. godine izvršni poverilac je tražio odlaganje izvršenja, „pošto postoji mogućnost dogovora sa dužnikom“.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Opštinski sud je rešenjem I. 1488/08 od 30. maja 2008. godine odredio nastavak postupka.

Rešenjem Opštinskog suda I. 1488/08 od 3. septembra 2008. godine određeno je veštačenje preko veštaka Z. K. iz Novog Sada, radi utvrđivanja tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti.

Veštak je dopisom od 13. oktobra 2008. godine obavestio sud da predmetne nepokretnosti više ne postoje.

Podneskom od 24. oktobra 2008. godine izvršni poverilac je predložio sprovođenje izvršenja na nepokretnostima izvršnog dužnika na kastarskoj parceli broj 311/5 u KO Novi Sad, a podneskom od 10. novembra iste godine je, po nalogu suda, dostavio izvode iz lista nepokretnosti za predmetne nepokretnosti. Takođe, predložio je spajanje ovog postupka sa postupkom u predmetu I. 83/08, s obzirom na to da se taj postupak vodi između istih stranaka.

Opštinski sud je rešenjem I. 1488/08 od 14. novembra 2008. godine, obustavio postupak izvršenja na nepokretnostima na kastarskoj parceli broj 7320 u KO Novi Sad i odredio sprovođenje izvršenja utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika na kastarskoj parceli broj 311/5 u KO Novi Sad.

Rešenjem Opštinskog suda I. 45/09 od 19. januara 2009. godine odložen je postupak izvršenja do odlučivanja Okružnog suda u Novom Sadu po žalbi u predmetu I. 83/08, radi eventualnog spajanja predmeta.

Rešenjem Opštinskog suda I. 3578/09 od 24. septembra 2009. godine određen je nastavak postupka.

Zaključkom Opštinskog suda I. 83/08 od 30. decembra 2009. godine postupak u predmetu I. 3578/08 (ranije I. 313/08) spojen je sa postupkom u predmetu I. 83/08 (ranije I. 3335/07).

3. 2. Činjenice koje se odnose na postupak Opštinskog suda I. 83/08 (ranije p redmet I . 3335/07)

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 19. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „D. g.“ DOO iz N. S, i to plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 710/07 od 3. avgusta 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati određene novčane iznose na ime zarade, te da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Predlogom je izvršni poeverilac tražio izvršenje dela presude koji se odnosi na zarade.

Opštinski sud je 22. oktobra 2007. godine usvojio predlog i doneo rešenje o izvršenju I. 3335/07.

Izvršni poverilac je podneskom od 10. januara 2008. godine predložio da se izvršenje sprovede procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika na kastarskoj parceli broj 311/5 u KO Novi Sad, umesto na sredstvima na računu izvršnog dužnika. Rešenjem Opštinskog suda I. 83/08 od 17. januara 2008. godine usvojen je predlog izvršnog poverioca, a zaključkom od 13. marta 2008. iste godine određeno je veštačenje na okolnost utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika. Veštak je dostavio nalaz i mišljenje 30. septembra 2008. godine.

Nakon dva održana ročišta, rešenjem Opštinskog suda I. 83/08 od 18. novembra 2008. godine utvrđena je vrednost predmetnih nepokretnosti u iznosu od 6.551.280,00 dinara. Izvršni dužnik je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu 4. decembra iste godine.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 142/09 od 2. septembra 2009. godine žalbu odbio i potv rdio rešenje Opštinskog suda I. 83/08 od 18. novembra 2008. godine.

Zaključkom Opštinskog suda I. 83/08 od 30. decembra 2009. godine postupak u predmetu I. 3578/08 (ranije I. 313/08) spojen je sa postupkom u predmetu I. 83/08 (ranije I. 3335/07).

3. 3. Činjenice koje se odnose na jedinstveni postupak u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu I. 446/10 (ranije predmet Opštinskog suda I. 83/08):

Zaključkom Opštinskog suda I. 83/08 od 23. oktobra 2009. godine, postupak u predmetu Iv. 7215/09, u kome su stranke „P.“ DOO iz A, u svojstvu izvršnog poverioca i „D . g.“ DOO iz N. S, u svojstvu izvršnog dužnika, spojen je sa postupkom u predmetu I. 83/08.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 446/10.

Ročišta za javnu prodaju nepokretnosti održana su 20. maja, 1. jula i 14. decembra 2010. godine.

Podneskom izvršnog poverioca od 18. marta 2011. godine predloženo je zakazivanje novog ročišta za prodaju nepokretnosti.

Rešenjem Agencije za privredne registre od 12. aprila 2011. godine brisana je „D. g.“ DOO iz N. S. iz registra privrednih subjekata na osnovu rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 1680/10 od 16. februara 2011. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu I. 466/10 od 7. juna 2011. godine, u stavu prvom izreke, obustavljen je postupak izvršenja, jer je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 1680/10 od 16. februara 2011. godine nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečajni postupak ; u stavu drugom izreke odbijen je predlog izvršnih poverilaca da se u skladu sa odredbama člana 154. Zakona o stečaju pozove Republika Srbija da stupi u postupak na mesto izvršnog dužnika. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog navedeno da iz odredaba člana 154. Zakona o stečaju ne proizlazi obaveza Republike Srbije da stupi na mesto izvršnog dužnika.

Izvršni poverioci su protiv ovog rešenja 10. i 13. juna 2011. godine izjavili žalbe .

Osnovni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Ipv. 280/11 od 1. novembra 2011. godine žalbu izvršnih poverilaca tretirao kao prigovor i isti odbio kao neosnovan, te potvrdio rešenje tog suda I. 466/10 od 7. juna 2011. godine. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je istaknuto da je prvostepenim rešenjem pravilno zaključeno da iz odredaba Zakona o stečaju ne proizlazi obaveza na pravno sledbeništvo Republike Srbije u izvršnim postupcima koji se vode protiv stečajnog dužnika.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32 stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11 i 71/12 – Odluka U S) propisano je da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, te da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.).

Ranijem važećim odredbama člana 154. Zakona o stečaju bilo je propisano: da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini, te da Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika; da Republika Srbija može stupiti umesto stečajnog dužnika u parnicu koja se vodi po njegovoj tužbi za naplatu potraživanja ili predaju stvari (st. 2. i 3.).

Odlukom Ustavnog suda IUz-850/2010 o d 12. jula 2012. godine , koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 71/12 od 25. jula 2012. godine, između ostalog, utvrđeno je da nisu u sa glasnosti sa Ustavom odredbe člana 154. Zakona o stečaju .

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je propisano: da kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 59 .); da Zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu 5. jula 2007. godine a okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv. 280/11 od 1. novembra 2011. godine, trajao četiri godine i četiri meseca.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetim predlo zima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poveri lac namir io svoj a potraživanj a. Međutim, na složenost postupka je uticala činjenica da je podnosilac podneo čak tri predloga za izvršenje na osnovu dve pravnosnažne presude, na osnovu kojih su formirana tri izvršna predmeta, koji su naknadno spojeni u jedan. Pored toga, u toku postupka podnosilac je tražio promenu sredstva, kao i predmeta izvršenja, a prvobitno je u različitim postupcima tražio izvršenje procenom i prodajom različitih nepokretnosti izvršnog dužnika. Takođe, u predmetu su izvršena i dva veštačenja - na okolnost tržišnih vrednosti nepokretnosti, kao i visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ustavni sud je ocenio da su postavljeni zahtevi bili od nesumnjivog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je pre dlozima za izvršenje traži o namir enje novčanog potraživanja iz radnog odnosa, kao i uplatu doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje. Ispitijući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on doprineo dužem trajanju postupka, s obzirom na to da je dva puta tražio odlaganje izvršenja.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u prvom stepenu postupali efikasno, jer je Opštinski sud u relativno kratkim vremenskim intervalima odlučivao o predlozima za izvršenje, sprovođenju veštačenja kao i promeni sredstva i predmeta izvršenja, dok je Osnovni sud u Novom Sadu održao tri ročišta za javnu prodaju nepokretnosti. Međutim, Ustavni sud nalazi da je dugom trajanju postupka prevashodno doprinelo nažurno postupanje nadležnih sudovova u drugostepenim postupcima. Naime, Okružni sud u Novom Sadu je tek nakon devet meseci, rešenjem Gž. 142/09 od od 2. septembra 2009. godine, odlučio o žalbi izvršnog dužnika protiv rešenja Opštinskog suda I. 83/08 od 18. novembra 2008. godine. Takođe, Osnovni sud u Novom Sadu doneo je osporeno drugostepeno rešenje Ipv. 280/11 od 1. novembra 2011. godine nakon skoro pet meseci pošto su stranke izjavile pravni lek protiv prvostepenog rešenja o obustavi postupka.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 446/10, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava zasniva na pogrešnoj primeni odredaba člana 154. Zakona o stečaju. S tim u vezi, Ustavni sud najpre ukazuje da je pravna posledica otvaranja stečaja na izvršni postupak određena članom 93. Zakona o stečaju, a u stavu dva navedenog člana Zakona je izričito propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka, postupci prinudnog izvršenja koji su u toku, obustavljaju. Navedeno pravilo Zakona o stečaju je specijalno pravilo i primenjuje se automatski i bezuslovno na sam postupak izvršenja. Imajući u vidu navedeno, Osnovni sud u Novom Sadu je u osporenom izvršnom postupku imao zakonsku obavezu da obustavi predmetni postupak, jer je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 1680/10 od 16. februara 2011. godine nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečajni postupak.

Ustavni sud je imao u vidu da su osporena rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ipv. 280/11 od 1. novembra 2011. godine i I. 446/10 od 7. juna 2011. godine donet a saglasno odredb ama člana 15 4. Zakona o stečaju, a da je navedenom Odlukom Ustavnog suda IUz-850/2010 od 12. jula 2012. godine, između ostalog, utvrđeno da navedene odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom. Dakle, Ustavni sud ukazuje da je predmetni stečajni postupak pravnosnažno okončan 1. novembra 2011. godine, odnosno pre objavljivanja navedene Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je utvrdio da navedenim odredbama ranije važećeg člana 154. Zakona o stečaju, nije bila predviđena obaveza stupanja Republike Srbije na mesto izvršnog dužnika u izvršnom postupku.

Iz navedenog proizlazi da Osnovni sud u Novom Sadu osporenim rešenjima nije pogrešno primenio merodavno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe.

U pogledu istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz odredbe člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da povreda ovog načela može nastati samo akcesorno, kao posledica povrede ili uskraćivanja konkretnog označenog ljudskog ili manjinskog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razl oge koji bi ukazivali da su mu osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava, pa je stoga ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. st av 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, složenost postupka, kao i izvestan doprinos podnosioca dužem trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti