Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Utvrđeno je da je izvršni sud postupao efikasno, a postupak je obustavljen zbog otvaranja stečaja nad dužnikom, što je zakonski razlog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D.O.O. „ S.“, B. P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D.O.O. „S.“ izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu Iv. 1674/09.

O b r a z l o ž e nj e

1. D.O.O. „S, B. P, je 16. decembra 2011. godine, preko punomoćnika D. S. I, advokata iz N. S, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu Iv. 1674/09.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno obrazložio činjenično stanje i tok predmetnog izvršnog postupka, navodeći: da je kao izvršni poverilac 26. februara 2009. godine Trgovinskom sudu u Novom Sadu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća „T. g.“ iz B, i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika; da je Trgovinski sud u Novom Sadu doneo rešenje o izvršenju Iv. 1674/09 od 3. marta 2009. godine; da je 23. oktobra 2009. godine podnosilac predložio promenu sredstava izvršenja, i to sada na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, jer izvršenje na novčanim sredstvima nije bilo moguće sprovesti, te je izvršni sud 18. novembra 2009. godine doneo rešenje o promeni sredstava izvršenja; da izvršenje dalje nije sprovedeno ni posle skoro tri godine, te mu je nedelotvornim postupanjem izvršnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahteva naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu Iv. 1674/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo 26. februara 2009. godine Trgovinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća „Triprox group“ iz Bođana, i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, a na osnovu verodostojne isprave fakture – otpremnice.

Trgovinski sud u Novom Sadu je rešenjem o izvršenju Iv. 1674/09 od 3. marta 2009. godine odredio predloženo izvršenje i naložio Narodnoj banci Srbije da prenese sredstva sa računa dužnika na račun poverioca.

Podneskom izvršnom sudu od 26. oktobra 2009. godine, izvršni poverilac je tražio promenu sredstava izvršenja, i to sada na pokretnim stvarima izvršnog dužnika jer izvršenje na novčanim sredstvima nije sprovedeno, iz razloga što na računu izvršnog dužnika nije bilo sredstava.

Rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu Iv. 1674/09 od 18. novembra 2009. godine naloženo je izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, a drugim rešenjem Iv. 1674/09 od 18. novembra 2009. godine promenjeno je sredstvo izvršenja određeno rešenjem tog suda Iv. 1647/09 od 3. marta 2009. godine i određeno sprovođenje izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Istim rešenjem stavljeno je van snage rešenje o izvršenju Iv. 1647/09 od 3. marta 2009. godine u delu u kome je određeno izvršenje na novčanim sredstvima dužnika, ukinute su sve sprovedene radnje i naloženo je Narodnoj banci Srbije da obustavi sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima izvršnog dužnika po rešenju Iv. 1647/09 od 3. marta 2009. godine, i to zbog promene sredstva izvršenja.

Izvršni dužnik je 3. decembra 2009. godine obavestio sud da ne raspolaže pokretnom i nepokretnom imovinom i kao dokaz dostavio je ugovor o kupovini osnovnih sredstava od 23. septembra 2009. godine i ugovor o kupovini nepokretnosti takođe od 23. septembra 2009. godine.

Privredni sud u Novom Sadu zakazao je ročište za glavnu raspravu za 29. mart 2011. godine, ali ročište nije održano jer izvršni dužnik nije došao. Na ročištu od 4. maja 2011. godine izvršni dužnik je izjavio da nema ni nepokretnu ni pokretnu imovinu, da nema zaposlenih, da firma ne radi i da se nalazi u blokadi, da postoje potraživanja prema trećim licima, kao i da se vode sudski postupci protiv izvršnog dužnika. Nakon toga, sud je doneo zaključak da izvršni dužnik dostavi tačne podatke o svemu što je navedeno u izjavi, te ukoliko ne dostavi ove podatke, sud će zakazati novo ročište povodom davanja izjave o imovini. Postupajući po nalogu izvršnog suda, izvršni dužnik je obavestio sud o izvršnim postupcima koji se vode protiv njega, a takođe je naveo prema kojim svojim dužnicima ima nenaplaćena potraživanja.

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu Iv. 1674/09 od 2. aprila 2012. godine obustavljen je postupak izvršenja Iv. 1674/09, iz razloga što je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak pred Privrednom sudom u Novom Sadu, rešenjem St. 877/11 od 3. novembra 2011. godine.

Navedeno rešenje podnosilac ustavne žalbe je primio 9. aprila 2012. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Sl užbeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredbama Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Odredbom člana 93. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) propisano je da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja koja se odnosi na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka i da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku - obustavljaju.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud ukazuje da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi u konkretnom postupku delotvorno i efikasno postupali kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u razumnom roku.

Naime, uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je izvršni sud redovno i u kratkim vremenskim intervalima postupao, da je rešenje o izvršenju na novčanim sredstvima izvršnog dužnika odmah dostavio Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja. Zatim, izvršni sud je nakon podnetog predloga podnosioc a za promenu sredstava izvršenja, postupio po zahtevu podnosioca i doneo rešenje o promeni sredstva izvršenja, i po svim podnescima izvršnog poverioca sud je ažurno postupao. Takođe, u skladu sa imperativnim zakonskim odredbama izvršni sud je obustavio izvršni postupak, jer je zbog insolventnosti dužnika prema njemu otvoren postupak stečaja.

Dakle, izvršni postupak je do otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom 3. novembra 2011. godine, trajao dve godine i devet meseci , i u tom periodu izvršni sud je preduzimao sve raspoložive procesne radnje u cilju sprovođenja i okončanja izvršnog postupka.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu Iv. 1674/09.

U vezi navoda podnosioca o povredi prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je navode o povredi tog prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1 ) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti