Odluka Ustavnog suda o odbijanju i odbacivanju ustavne žalbe u poreskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu o povredi prava na suđenje u razumnom roku, jer podnosilac nije koristio pravna sredstva protiv ćutanja uprave. Preostali deo žalbe o povredi prava na pravično suđenje i pravno sredstvo odbačen je zbog neblagovremenosti i neosnovanosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva … „C .“ D.O.O. Aleksinac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Privrednog društva … „C.“ D.O.O. Aleksinac izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije,u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Aleksinac u predmetu broj 47-0246/2013-002-051, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo … „C.“ D.O.O. Aleksinac je, 4. jula 2020. godine, Ustavnom sudu izjavilo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 4655/18 od 14. maja 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Aleksinac u predmetu broj 47-0246/2013-002-051.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Podnosilac je, takođe, ukazao da mu je povređeno pravo na obrazloženu odluku, jer je Upravni sud samo prepisao obrazloženje prvostepenog i drugostepenog organa uprave, a da njegovi navodi tužbe nisu ni razmatrani.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta prvostepenog poreskog organa, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Aleksinac broj 47-0246/2013-002-010 od 29. maja 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe su utvrđene poreske obaveze, na način i u iznosima bliže navedenim u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 17. jula 2014. godine izjavio žalbu, pa je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Niš broj 500-47-04-00428/2014-I5001 od 29. septembra 2014. godine poništen deo prvostepenog rešenja i u tom delu predmet vraćen na ponovno odlučivanje, dok je u preostalom delu žalba podnosioca odbijena kao neosnovana.

Protiv drugostepenog rešenja podnosilac je 28. novembra 2014. godine podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15254/14 od 8. decembra 2016. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U izvršenju presude, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 500-47-04-00428/2014- I5001 od 20. februara 2017. godine kojim je poništen deo prvostepenog rešenja i u tom delu predmet vraćen na ponovno odlučivanje, dok je u preostalom delu žalba podnosioca odbijena kao neosnovana.

Protiv stava drugog dispozitiva drugostepenog rešenja podnosilac je 10. aprila 2017. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5450/17 od 24. oktobra 2019. godine.

U međuvremenu, nakon što je rešenjem drugostepenog organa od 29. septembra 2014. godine poništen deo prvostepenog rešenja i u tom delu predmet vraćen na ponovno odlučivanje, prvostepeni organ je u tom delu ponovio postupak i doneo rešenje broj 47-0246/2013-002-051 od 31. marta 2015. godine, kojim su podnosiocu utvrđene poreske obaveze, na način i u iznosima bliže navedenim u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 47-04-00677/2017-39 od 6. februara 2018. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 19. marta 2018. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 4655/18 od 14. maja 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom upravnom postupku, koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Aleksinac za utvrđivanje poreskih obaveza podnosiocu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je za ocenu da li je podnosiocu povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo merodavan period od kraja juna 2014. godine, kada je podnosilac podneo žalbu protiv prvostepenog poreskog rešenja kojim su mu utvrđene poreske obaveze do njegovog pravnosnažnog okončanja, i to do donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5450/17 od 24. oktobra 2019. godine, odnosno do donošenja osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 4655/18 od 14. maja 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo donekle složeno, ali da su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući postupanje organa uprave, odnosno nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud najpre ukazuje da je rešenjem prvostepenog poreskog organa od 29. maja 2014. godine podnosiocu utvrđeno više poreskih obaveza. Predmetni postupak za utvrđivanje obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost je pravnosnažno okončan donošenjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5450/17 od 24. oktobra 2019. godine. Postupak za utvrđivanje obaveze poreza i doprinosa po odbitku za lica koja ostvaruju prihode po drugom osnovu je okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 4655/18 od 14. maja 2020. godine.

Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ) propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Imajući u vidu da je postupak utvrđivanja obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost pravnosnažno okončan donošenjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5450/17 od 24. oktobra 2019. godine, a da je ustavna žalba podneta 4. jula 2020. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na ovaj postupak podneta nakon isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, kao neblagovremenu, odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

U odnosu na postupak utvrđivanja obaveze poreza i doprinosa po odbitku za lica koja ostvaruju prihode po drugom osnovu, Ustavni sud konstatuje da je postupak trajao manje od šest godina. U ovom postupku je najpre drugostepeni organ uprave odlučio o žalbi podnosioca u zakonom propisanom roku. U ponovnom postupku prvostepeni organ je novo rešenje doneo u zakonom propisanom roku. Međutim, drugostepeni organ je o žalbi protiv rešenja od 31. marta 2015. godine odlučio tek rešenjem od 6. februara 2018. godine, dakle nakon skoro tri godine. Upravni sud je o tužbi protiv konačnog upravnog akta odlučio osporenom presudom nakon dve godine od podnošenja tužbe.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud ponavlja da je drugostepeni organ uprave o žalbi odlučio nakon skoro tri godine. Podnosilac ustavne žalbe je, saglasno navedenim zakonskim odredbama, mogao već nakon dva meseca da podnese naknadni zahtev za odlučivanje o podnetoj žalbi, te eventualno nakon toga da koristi i druga procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave, a što podnosilac nije učinio.

Imajući u vidu sve izneto, a posebno da je predmetni postupak vođen i okončan pred prvostepenim i drugostepenim organom uprave i Upravnim sudom u periodu kraćem od šest godina, te da u periodu dužem od dve i po godine podnosilac nije koristio zakonom propisana sredstva u cilju bržeg okončanja postupka, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac izjavio ustavnu žalbu i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 4655/18 od 14. maja 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Polazeći od sadržine ustavne žalbe, u kojoj podnosilac ponavlja razloge već iznete u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom postupku.

Vezano za navode podnosioca da osporena presuda nije obrazložena, Ustavni sud je utvrdio da osporena presuda Upravnog suda sadrži jasno obrazloženje zašto se odbija tužba podnosioca kao neosnovana, te šta čini suštinske razloge zbog kojih je tako odlučeno.

Sud dodatno i ovom prilikom ponavlja: prvo, da podnosilac nijednim navodom niti dostavljenim dokazom nije potkrepio istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, do koje može doći samo nejednakim odlučivanjem suda poslednje instance u istim činjeničnim i pravnim situacijama i, drugo, da je već sama osporena presuda Vrhovnog kasacionog suda koja je doneta u postupku po izjavljenom vanrednom pravnom sredstvu, dokaz da je podnosilac imao i da je iskoristio pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, budući da se ovim pravom ne jemči pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešivši kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju i odbacivanju ustavne žalbe u poreskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti