Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu D. M. i utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud povredio pravo na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno odbacio reviziju kao nedozvoljenu, ignorišući odredbu Zakona o patentima koja uvek dozvoljava reviziju u takvim sporovima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Stanojevića iz Negotina, selo Urovica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovana Stanojevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 1041/03 od 24. maja 2005. godine, presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 1213/05 od 27. decembra 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 1041/03 od 4. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 242/09 od 8. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Stanojević iz Negotina, selo Urovica, je preko punomoćnika, advokata Velibora Mihajlovića iz Negotina, 30. aprila 2009. godine podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 1041/03 od 24. maja 2005. godine, presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 1213/05 od 27. decembra 2005. godine, kao i rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 1041/03 od 4. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 242/09 od 8. aprila 2009. godine, koja su doneta povodom predloga podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Članom 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Odredbom člana 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004) je propisano da je revizija uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka.
3. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava od 8. novembra 2006. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena i protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 1041/03 od 24. maja 2005. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 1213/05 od 27. decembra 2005. godine, koje su donete pre stupanja na snagu Ustava, Ustavnu sud je ocenio da ustavnu žalbu u tom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
Takođe, jedna od Ustavom i Zakonom predviđenih pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe jeste da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom. Kako je ustavna žalba podneta i protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 242/09 od 8. aprila 2009. godine, protiv kojeg je podnosilac ustavne žalbe imao mogućnost izjavljivanje revizije, saglasno odredbi člana 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku, to je Sud utvrdio da je žalba preuranjena, odnosno da nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, kao nužan procesni uslov za izjavljivanje ustavne žalbe protiv ovog osporenog rešenja. Stoga je Sud ocenio da ustavnu žalbu i u ovom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav. 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić