Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku zbog propusta suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro četiri godine. Povreda je nastala zbog propusta suda da donese rešenje o zaključenju postupka i isplati preostali deo duga.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. V . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3563/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V . iz Niša je , 12 . maja 2014. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, dopunjen u podnescima od 19. marta 2015, 21. septembra 2015, 7. marta 2016. i 31. avgusta 2018. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3563/11.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je predmetni izvršni postupak trajao nepune četiri godine i da su u konkretnom slučaju povređena njegova prava zajemčena Ustavom. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu povredu prava na nak nadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 3563/11 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari :

Izvršni poverilac D. V, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. maja 2011. godine Osnovnom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužni ka “M.“ a.d. iz Niša, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 8149/07 od 23. marta 2009. godine, kojom je dužnik obavezan da isplati izvršnom poveriocu odgovarajući novčani iznos na ime naknade materijalne štete. Predložio je da se izvršenje sprovede zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Nišu je 6. maja 2011. godine doneo rešenje I. 3563/11, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 16.177,00 dinara.

Izvršni sud je 18. maja 2011. godine dostavio navedeno rešenje Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac, radi sprovođenja izvršenja.

Narodna banka Srbije je dopisom od 20. maja 2011. godine obavestila Osnovni sud u Nišu da je Agencija za privatizaciju 4. novembra 2009. godine donela odluku kojom je pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom i da bi trebalo prekinuti izvršni postupak, u smislu odredbe člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Izvršni dužnik je 21. septembra 2011. godine podneo žalbu protiv rešenja o prinudnom izvršenju.

Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, Viši sud u Nišu je rešenjem Gž. 2404/11 od 1. septembra 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio prvostepeno rešenje.

Osnovni sud u Nišu je 20. oktobra 2011. godine doneo rešenje I. 3563/11, kojim je odredio zastoj postupka u ovoj pravnoj stvari za vreme od šest meseci, pozivajući se na odredbu člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 17. aprila 2012. godine tražio da sud nastavi sa postupanjem u ovoj pravnoj stvari, zahtevajući i da sud od izvršnog dužnika pribavi izjavu o imovini.

Osnovni sud u Nišu je zaključkom od 16. maja 2012. godine naložio Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da nastavi sa sprovođenjem izvršenja.

Imajući u vidu da Narodna banka Srbije nije obavestila sud da li postoje smetnje za sprovođenje izvršenja na računu izvršnog dužnika, Osnovni sud u Nišu je 28. maja 2012. godine ponovo doneo zaključak, kojim je naložio Narodnoj banci Srbije da sprovede izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem I. 3563/11 od 5. juna 2012. godine naložio odgovornom licu izvršnog dužnika da u roku od 15 radnih dana pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili dostavi odgovarajuću izjavu o imovini, pod pretnjom štetnih posledica u slučaju nepostupanja po navedenom nalogu.

Prvostepeni sud je 11. juna 2012. godine doneo zaključak I. 3563/11, kojim je izmenio rešenje o prinudnom izvršenju, tako što je odredio da će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

S obzirom na to da izvršni dužnik nije postupio po nalogu suda da dostavi izjavu o imovini, Osnovni sud u Nišu je rešenjem I. 3563/11 izrekao novčanu kaznu izvršnom dužniku u iznosu od 100.000,00 dinara, odnosno njegovom zakonskom zastupniku u iznosu od 10.000,00 dinara.

Osnovni sud u Nišu je zaključkom od 25. jula 2012. godine naložio Narodnoj banci Srbije da sprovede izvršni postupak plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika, pod pretnjom štetnih posledica nepostupanja po tom nalogu.

Narodna banka Srbije je dopisom od 7. septembra 2012. godine obavestila prvostepeni sud da nije moguće sprovesti izvršenje, jer na računima izvršnog dužnika nema priliva novčanih sredstava.

Izvršni poverilac je podneskom od 17. septembra 2012. godine tražio da sud zakaže javno nadmetanje za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika.

U spisima predmeta nalazi se zapisnik o javnom nadmetanju od 1. oktobra 2012. godine, u kome je konstatovano da je tog dana održano nadmetanje na kome su prodate određene stvari izvršnog dužnika, pri čemu su taksativno navedene cene po kojima su prodate te stvari.

U spisima predmeta nalazi se i nalog računovodstvu Osnovnog suda u Nišu od 24. oktobra 2012. godine da sa žiro računa sudskog depozita izvrši isplatu od 625.000,00 dinara izvršnom poveriocu na ime izmirenja dela duga, kao i od 4. januara 2013. godine za isplatu od 87.235,00 dinara izvršnom poveriocu na ime izmirenja preostalog dela duga.

U spisima predmeta postoji konstatacija da je izvršni poverilac namiren u celini i da je predmet arhiviran 31. januara 2013. godine.

Izvršni poverilac je 12. maja 2014. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku, ističući da ovaj predmet još nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2013. godine, kojim je ustanov ljen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao novo pravno sredstvo u sudskim predmetima koji nisu okončani, dostavio predmet Apelacionom sudu u Nišu na dalju nadležnost.

Apelacioni sud u Nišu se rešenjem R4 G. 249/14 od 12. avgusta 2014. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i ustupio predmet Višem sudu u Nišu, kao stvarno nadležnom sudu.

Imajući u vidu da Viši sud u Nišu nije prihvatio nadležnost za postupanje u toj pravnoj stvari, Vrhovni kasacioni sud je u postupku rešavanja sukoba nadležnosti doneo rešenje R1. 833/2014 od 16. oktobra 2014. godine, kojim je odredio da je Viši sud u Nišu stvarno nadležan da postupa po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je podneo izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe.

Izvršni poverilac je podneskom od 12. januara 2015. godine obavestio izvršni sud da je samo delimično namireno njegovo potraživanje i da sud nije mogao da arhivira predmet bez prethodno donetog rešenja o zaključenju postupka.

Viši sud u Nišu je 16. januara 2015. godine doneo rešenje R4 i. 84/14, kojim je vratio predmet Ustavnom sudu radi odlučivanja o ustavnoj žalbi podnosioca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nalazeći da ne postoji njegova nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da je izvršni postupak pravnosnažno okončan, jer je predmet arhiviran nakon što je podnosiocu izmireno potraživanje.

Osnovni sud u Nišu je 28. januara 2015. godine iz sudskog depozita isplatio izvršnom poveriocu iznos od 16.177,00 dinara na ime troškova ovog izvršnog postupka, pa je 24. februara 2015. godine doneo rešenje I. 3563/11, kojim je zaključio predmetni izvršni postupak.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je sud u postupku izvršenja i obezbeđenja dužan da postupa hitno.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („ Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11 ), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan ( član 6. stav 1.); da se rešenje o izvršenju nad sredstvima na računu izvršnog dužnika dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu (član 38. stav 2.); da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen ( član 39. stav 2.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.); da je organizacija za prinudnu naplatu dužna da svakodnevno izveštava sud, odnosno izvršitelja o sprovedenim izvršenjima, te da je organizacija za prinudnu naplatu dužna da obavesti sud, ako u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno zaključka nije sprovedeno izvršenje, a da će sud u slučaju iz stava 2. ovog člana u roku od pet radnih dana pozvati izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka i odrediti mu rok za izjašnjenje, a da će sud, ako se u ostavljenom roku izvršni poverilac ne izjasni, obustaviti postupak izvršenja (član 187.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona ( član 358. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj izvršni postupak pokrenut 4. maja 2011. godine, podnošenjem predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe Osnovnom sudu u Nišu i da je predmet okončan početkom marta 2015. godine, nakon što je rešenje o zaključenju postupka istog suda I. 3563/11 od 24. februara 2015. godine postalo pravnosnažno.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao tri godine i deset meseci, što bi, samo po sebi, moglo ukazati na to da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Uzimajući u obzir da je podnosilac ustavne žalbe predložio da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i njihovim prenosom na njegov račun, Ustavni sud je konstatovao da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, jer je postupajući sud trebalo da odluči o predlogu za izvršenje, te da rešenje o izvršenju dostavi Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja izvršenja i preduzme druge procesne mere iz člana 187. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u slučaju da postoje razlozi zbog kojih se ne može sprovesti izvršenje putem predloženog sredstva.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe preduzeo sve mere kako bi se ovaj izvršni postupak blagovremeno okončao.

Analizirajući ponašanje organa koji su vodili izvršni postupak, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno postupanje izvršnog suda i Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika. Prema stanovištu Ustavnog suda, prilikom ocenjivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, potrebno je preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja. Takođe, Ustavni sud ističe da je odnos izvršnog suda i Narodne banke Srbije internog karaktera i kao takav je izvan uticaja podnosioca ustavne žalbe.

U tom smislu, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da je Osnovni sud u Nišu, nakon što je izvršni postupak nastavljen, naložio Narodnoj banci Srbije 16. maja 2012. godine da sprovede izvršenje plenidbom novčanih sredstva sa računa izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun podnosioca ustavne žalbe i da je Narodna banka Srbije 7. septembra 2012. godine obavestila prvostepeni sud o razlozima zbog kojih nije bilo moguće sprovesti namirenje potraživanja podnosioca putem navedenog sredstva izvršenja. Polazeći od iznetog, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbama člana 187. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine bila predviđena obaveza Narodne banke Srbije kao ovlašćene organizacije za prinudnu naplatu da svakodnevno izveštava sud ili sudskog izvršitelja o sprovedenim izvršenjima, pa i da ga u u roku od 15 dana od dana prijema sudskog rešenja ili zaključka obavesti ukoliko postoje razlozi zbog kojih se izvršenje ne može sprovesti, što se redovno dešava u slučaju kada ne postoje novčana sredstva na računu izvršnog dužnika koja bi podmirila njegove obaveze prema izvršnom poveriocu. Imajući u vidu da je Narodna banka Srbije obavestila Osnovni sud u Nišu tek nakon četiri meseca o smetnjama za sprovođenje izvršenja, Ustavni sud nalazi da postoji određeni doprinos ove organizacije za prinudnu naplatu – dugom trajanj u predmetnog izvršnog postupka. Ipak, Ustavni sud je ocenio da najveću odgovornost zbog prekomerno dugog trajanja postupka prinudnog izvršenja snosi Osnovni sud u Nišu koji je arhivirao predmet 31. januara 2013. godine, a da prethodno nije u celini isplatio potraživanje podnosioca ustavne žalbe iz novčanih sredstava koja su se nalazila u sudskom depozitu nakon prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika, niti doneo odluku o zaključenju postupka, a što je bila dužnost izvršnog suda, u smislu odredaba čl. 75. i čl. 77. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. U navedenom kontekstu, Ustavni sud ističe da je Osnovni sud u Nišu otklonio ovaj propust tek nakon dve godine od dana arhiviranja predmeta, uzimajući u obzir da je sud 28. januara 2015. godine isplatio podnosiocu ustavne žalbe troškove ovog izvršnog postupka iz sudskog depozita, a što je stvorilo pretpostavke za donošenje rešenja o zaključenju, kojim je ovaj postupak pravnosnažno okončan. Ovakvo pogrešno postupanje izvršnog suda je, po oceni Ustavnog suda, presudno uticalo na dugo trajanje predmetnog izvršnog postupka. Iz iznetih razloga, Ustavni sud je zaključio da je , u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe kojima ukazuje na to da je u predmetnom izvršnom postupku povređeno njegovo pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u postupku prinudnog izvršenja realizovao svoje potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom, zajedno sa troškovima izvršnog postupka, što je na kraju rezultiralo donošenjem rešenja o zaključenju postupka Osnovnog suda u Nišu I. 3563/11 od 24. februara 2015. godine. Stoga je Ustavni sud ocenio da su neosnovane tvrdnje podnosioca o povredi prava na imovinu, pa je odbio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Imajući u vidu da je u ovoj ustavnopravnoj stvari podnosiocu ustavne žalbe utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud nije posebno cenio navode podnosioca o povredi njegovih ustavnih prava u postupku pred redovnim sudovima u pogledu nadležnosti za odlučivanje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja osporenog postupka koja se može pripisati u krivicu nedelotvornom postupanju izvršnog suda, svoju i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Uzimajući u obzir da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku realizovao potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i rešenjem o prinudnom izvršenju, to je Ustavni sud odbio kao neosnovan njegov zahtev za naknadu materijalne štete, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku zbog propusta suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti