Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu privatnog tužioca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Povreda je konstatovana zbog nerazumno dugog trajanja žalbenog postupka od skoro tri godine, što je dovelo do dosuđivanja naknade nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Ž . iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Ž . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 3794/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 106/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku u četiri meseca od dana dostavljanja odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Ž . iz Bečeja podneo je Ustavnom sudu, 12. avgusta 2013. godine, preko punomoćnika N. K, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 3794/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 106/08).

U ustavnoj žalbi je hronološki izložen tok krivičnog postupka, pri čemu je posebno ukazano na dužinu trajanja žalbenog postupka više od tri godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava. Tražio je naknadu materijalne i nematerijalne štete i naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu K. 3794/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Privatni tužilac S. Ž, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 5. maja 2008. godine privatnu krivičnu tužbu Opštinskom sudu u Bečeju protiv okrivljene Lj.P, zbog krivičnog dela kleveta iz člana 177. stav 1. i člana 171. stav 1. KZ RS. Po ovoj krivičnoj tužbi je formiran predmet K. 106/08. Podnosilac ustavne žalbe je u privatnoj krivičnoj tužbi istakao opredeljeni imovinskopravni zahtev.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu K. 3794/10.

U predmetnom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan četiri puta, pri čemu nije održan jedanput, i to krivicom okrivljene.

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom K. 3794/10 od 7. aprila 2010. godine oslobodio od optužbe okrivljenu, jer nije dokazano da je izvršila krivično delo.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je podneo žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu 17. maja 2010. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1. 3969/10 od 26. februara 2013. godine preinačio prvostepenu presudu, te je oslobodio od optužbe okrivljenu, jer je u toku trajanja žalbenog postupka došlo do dekriminalizacije krivičnog dela kleveta. Drugostepena presuda je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 18. jula 2013. godine.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je najpre ispitivao da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae. Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega, garantuje okrivljenom, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom, niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, predstavka broj 41916/04, od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kojem je imao svojstvo privatnog tužioca, pri čemu je opredeljeni imovinskopravni zahtev istakao u samoj privatnoj krivičnoj tužbi koja je podneta 5. maja 2008. godine.

Na osnovu prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe aktivno legitimisan za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak u odnosu na podnosioca započeo 5. maja 2008. godine, danom podnošenja privatne krivične tužbe u kojoj je kao privatni tužilac istakao imovinskopravni zahtev, a da je postupak okončan 26. februara 2013. godine, donošenjem drugostepene presude, te da je u odnosu na podnosioca ukupno trajao četiri godine i devet meseci, pri čemu je žalbeni postupak trajao dve godine i osam meseci. Po oceni Ustavnog suda, ovako dugo trajanje žalbenog postupka koji se vodio zbog krivičnog dela kleveta, u ovom konkretnom slučaju, predstavlja dovoljan osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Praksa Evropskog suda za ljudska prava je sličnog stanovišta povodom trajanja žalbenog postupka, kao i drugih dužih perioda neaktivnosti suda u postupku (videti presudu Markoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, broj 22928/03, od 2. novembra 2006. godine, stav 38. i presudu Plazonić protiv Hrvatske, broj 26455/04, od 6. marta 2008. godine, st. 60-63.).

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, kao što je prethodno ukazano, prvenstveno imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze o postojanju uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i eventualno nastale materijalne štete, te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.