Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda. Sud je ocenio da se navodima žalbe osporava pravno stanovište revizijskog suda o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, što ne predstavlja ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-656/2011
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Dimitrijevića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Bojana Dimitrijevića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 541/10 od 15. septembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Bojan Dimitrijević iz Niša, preko punomoćnika Milisava Đorđevića, advokata iz Niša, podneo je Ustavnom sudu 11. februara 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 541/10 od 15. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Vrhovni kasacioni sud u osporenoj revizijskoj presudi zauzeo pravno stanovište da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pokojne Danice Jankovića Ristić, kao primoca izdržavanja, i podnosioca ustavne žalbe, kao davaoca izdržavnja, ništav, jer je tim ugovorom kao drugim zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju povređeno pravo potraživanja iz prvog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između navedenog primaoca izdržavanja i tužilje Maje Pamić, kao davaoca izdržavanja. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je pogrešno pravno stanovište Vrhovnog kasacionog suda da postoji punovažan prvi ugovor o doživotnom izdržavnju, s obzirom na to da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Nišu u stavu trećem izreke ovakav ugovor oglašen ništavim, koja presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Nišu, a presude nižestepnih sudova su donete u istom parničnom postupku u kome je doneta osporena revizijska presuda. Podnosilac ustavne žalbe je dalje naveo da je zaključak parničnog suda da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja i njega, kratko trajao i da je postojala nesrazmera uzajamnih davanja, suprotan činjeničnom stanju koje je utvrđeno u konkretnom parničnom postupku. Naime, tokom prvostepenog i drugostepenog postupka nesumnjivo je utvrđeno da se podnosilac ustavne žalbe pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju duži vremenski period starao o primaocu izdržavanja.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Nišu presudom P. 1424/06 od 19. juna 2008. godine, u stavu prvom izreke, usvojio tužbeni zahtev tužilja Milene i Maje Pamić i poništio ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 5. decembra 2005. godine između pokojne Danice Janković Ristić kao primaoca izdražavanja i tuženog Bojana Dimitrijevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao davaoca izdržavanja, koji je overen pred Opštinskim sudom u Nišu pod brojem 3R 1583/05 od 5. decembra 2005. godine. U stavu drugom izreke ove presude odbijen je kao preuranjen tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da se iseli iz stana bliže opisanog u tom delu izreke i preda ga ispražnjenog od lica i stvari tužilji Maji Pamić. U stavu trećem izreke ove presude usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog i utvrđeno je da je ugovor o doživotnom izdržavanju R. 622/92 od 14. maja 1992. godine, zaključen između pokojne Danice Ristić Janković, kao primaoca izdržavanja, i Maje Pamić, kao davaoca izdržavanja, ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, dok je u stavu četvrtom izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Okružni sud u Nišu je presudom Gž. 4455 od 14. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke. U stavu drugom izreke drugostepene presude ukinuta je prvostepena presuda u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke i u ovim delovima predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je osporenom presudom Rev. 541/10 od 15. septembra 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv drugostepene presude.

U obrazloženju revizijske presude je, između ostalog, ukazano da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pokojne Danice Janković Ristić i tuženog apsolutno ništav, između ostalog, jer je tim ugovorom kao kasnije zaključenim ugovorom povređeno pravo potraživanja davaoca izdržavanja iz prvog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između pokojne Danice Janković Ristić i tužilje Maje Pamić, koji nije poništen niti raskinut.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje podnosioca na povredu Ustavom zajemčenog prava, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je u osporenoj presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev. 541/10 od 15. septembra 2010. godine zauzeto pogrešno pravno stanovište da je spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju koji je zaključen između pokojne Danice Janković Ristić i njega povređeno pravo potraživanja davaoca izdržavanja iz prvog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između navedenog primaoca izdržavanja i tužilje Maje Pamić. Svoju tvrdnju zasniva na tome da je navedeni prvi ugovor o doživotnom izdržavanju presudom Opštinskog suda u Nišu P. 1424/06 od 19. juna 2008. godine u stavu trećem izreke oglašen ništavim, koja presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 4455 od 14. novembra 2008. godine, a koje presude prethode osporenoj revizijskoj presudi. Ovakva tvrdnja podnosioca ustavne žalbe nema utemeljenje u činjeničnom stanju koje proizlazi iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, jer je Okružni sud u Nišu svojom presudom potvrdio presudu Opštinskog suda u Nišu samo u stavu prvom izreke, dok je istu presudu u stavovima drugom, trećem (koji se odnosi na prvi ugovor o doživotnom izdržavanju) i četvrtom izreke ukinuo i u ovim delovima predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje i odlučivanje. Prema tome, u konkretnom slučaju nema pravnosnažne presude kojom se prvi ugovor o doživotnom izdržavanju oglašava ništavim.

Ustavni sud je ocenio da se ni ostali navodi podnosioca ustavne žalbe, koji predstavljaju izraz njegovog subjektivnog stava o utvrđenom činjeničnom stanju, ne mogu smatrati prihvatljivim razlozima koji se mogu dovesti u vezu sa tvrdnjom o povredi Ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporene revizijske presude, te se stoga oni ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

• Rev 7112/2023: Rešenje o odbacivanju revizije u sporu za ništavost ugovora
• Už 167/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o ugovoru o doživotnom izdržavanju
• Už 3474/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o doživotnom izdržavanju
• Gž 3505/2024: Pobijanje ugovora o doživotnom izdržavanju zbog manjkavosti forme i neizvršenja
• Už 3066/2014: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom ugovora o doživotnom izdržavanju
• Už 4958/2011: Odluka Ustavnog suda o proizvoljnoj primeni roka za paulijansku tužbu
• Už 1300/2009: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju