Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je poništio rešenje kojim je odbačen prigovor radi ubrzanja izvršnoga postupka, ocenivši da je stav suda da je postupak okončan donošenjem rešenja o izvršenju proizvoljan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. T . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. T . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 965/20 od 23. decembra 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 965/20 od 23. decembra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 35504/19.

3. Odbacuje se ustavna žalba A. T . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srb ije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu II. 35504/19 .

4. Odbacuje se zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. T . iz Subotice izjavio je Ustavnom sudu, 20. januara 2021. godine, preko punomoćnika N . M, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 965/20 od 23. decembra 2020. godine, zbog povrede prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 35504/19.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je osporenim rešenjem odbačen njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka sa obrazloženjem da je predmetni postupak okončan donošenjem rešenja o izvršenju, što je u suprotnosti sa praksom Ustavnog suda.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je i da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, kao i novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postpku, te naknadu imovinske štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 35504/19, a koji postupak se vodi po predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika „R.“ iz Beograda , radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4I. 965/20 od 23. decembra 2020. godine odbacio navedeni prigovor, sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan donošenjem rešenja o izvršenju 19. septembra 2019. godine, koje je ekspedovano 20. septembra 2019. godine, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15 i 106/16 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje i 54/19) propisano je da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud, najpre , konstatuje da je u stavnom žalbom osporeno rešenje kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 35504/19 sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan donošenjem rešenja o izvršenju 19. septembra 2019. godine , a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka može podneti dok se postupak ne okonča .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 128. stav 1 . Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud ocenjuje da u osporeno m rešenju nije utvrđeno da li je predmetni izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom, zaključenjem ili obustavom , odnosno nije utvrđena činjenica da li je podnosilac namirio svoje potraživanje pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka. Sama činjenica da doneto i ekspedovano rešenje o izvršenju ne znači da je izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom , odnosno da je podnosilac namirio potraživanje .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Prvog osnovnog suda u Beogradu da je izvršni postupak čije je ubrzavanje traženo okončan, te da je samim tim prigovor radi ubrzavanja postupka nedozvoljen.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 965/20 od 23. decembra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 965/20 od 23. decembra 2020. godine i određivanjem da nadležni sud don ese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 35504/19. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknute povred e prava iz čl. 36. i 58. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, te dosudi naknadu nematerijalne i materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Ustavni sud dalje ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbama čl. 26. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnosilac u postupku pred redovnim sudovima može da ostvari i pravo na novčano obeštećenje, kao i pravo na naknadu imovinske štete koju je lice pretrpelo usled nerazumno dugog trajanja sudskog postupka, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Imajući u navedeno, Sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.