Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalobu D. P., utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku pred sudom u Staroj Pazovi. Postupak je trajao preko šest godina zbog neefikasnosti suda, pa je podnosiocu dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6571/2017
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tuibić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P. iz Nikolinaca, opština Alibunar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 673/15 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 5145/10), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo D. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P. iz Nikolinaca, opština Alibunar je 27. jula 2017. godine preko punomoćnika D. V, advokata iz Stare Pazove, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je sadržinski gotovo identična odredbi člana 32. stav 1. Ustava, pa Ustavni sud njegovu eventualnu povredu ceni u odnosu na odgovarajuću ustavnu odredbu.

U prilog tvrdnji o povredi označenog prava, podnosilac, između ostalog, navodi: da je predmetni parnični postupak, radi naknade štete, trajao šest godina i sedam meseci; da je postupak tekao sporo i neefikasno; da je isključivi doprinos dužini trajanja postupka na strani suda, te da nepostupanje suda može biti opravdano u periodu štrajka advokata, od septembra 2014. do januara 2015. godine, što predstavlja zanemarljiv period u odnosu na ukupno trajanje postupka.

Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku, pravo na naknadu nematerijalne štete i na troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 673/15 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 5145/10), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. novembra 2010. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi protiv tuženih – J. „Č.“ Stara Pazova i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici, Policijska stanica Stara Pazova, kao solidarnih dužnika, radi naknade štete za nestalim psom. Po tužbi je formiran predmet P. 5145/10.

Prvo ročište sud je zakazao za 2. oktobar 2012. godine, nakon dve godine od podnošenja tužbe, (tuženi su odgovor na tužbu dostavili 18. i 23. marta 2011. godine), koje nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. U tom periodu od dve godine sud je naložio tužiocu i tuženim da plate taksu na tužbu, odnosno odgovore na tužbu. Nakon toga, do donošenja prvostepene presude, zakazano je još 13 ročišta za glavnu raspravu (25. septembra 2013. godine, 17. januara, 19. februara, 13. maja i 23. jula 2014. godine, 3. novembra 2015. godine, 3. februara, 7. aprila, 3. juna, 13. septembra i 25. novembra 2016. godine, 23. februara i 17. marta 2017. godine), od kojih je održano deset, dok tri nisu održana. Jedno ročište nije održano zato što je tužilac predložio da se sasluša svedok, jedno zato što je tužilac tražio dodatni rok za dostavljanje pisane dokumentacije i jedno do izjašnjenja tužioca na mišljenje Kinološkog saveza Vojvodine. Postupak je, na predlog tužioca, bio u prekidu godinu dana, od 29. oktobra 2014. godine, kada je sud rešenjem odredio prekid, do 3. novembra 2015. godine, kada je održano ročište i nastavljen postupak po traženju tužioca od 26. juna 2015.godine. Postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 673/15. U ukupno sprovedenom dokaznom postupku saslušano je deset svedoka i veštak na okolnosti o obavljenom veštačenju. Sud se više puta pismeno obraćao i tražio mišljenje relevantnih institucija, kao što su Kinološki savez Srbije i Kinološki savez Vojvodine, na okolnosti iz tužbe.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 673/15 od 17. marta 2017. godine obavezani su tuženi, kao solidarni dužnici, da tužiocu plate određen novčani iznos na ime naknade štete sa zakonskom zateznom kamatom i da mu naknade parnične troškove.

Odlučujući o žalbama tuženih, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1716/17 od 15. juna 2017. godine usvojio žalbu tuženog ministarstva i delimično usvojio žalbu tuženog J. „Č.“ Stara Pazova, pa je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, dok je delimično usvojio tužbeni zahtev u odnosu na tuženog J. „Č.“ Stara Pazova i u odnosu na dosuđene parnične troškove.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 30. juna 2017. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe 30. novembra 2010. godine Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi, a da je okončan donošenjem drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1716/17 od 15. juna 2017. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao preko šest i po godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio, pre svega, činjenično složen, ako se uzmu u obzir radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena naknada štete zbog gubitka psa. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je on doprineo dužini trajanja postupka. Doprinos podnosioca se, pre svega, ogleda u tome što je na njegov predlog sud odredio prekid postupka, čiji nastavak je tražio nakon osam meseci. Pored toga, nije održano tri ročišta zbog tužioca i to jer je predložio da sud sasluša novog svedoka, do dostavljanja dodatne pisane dokumentacije i do izjašnjenja na dostavljeno mišljenje relevantnih institucija.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku konstatuje da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da samo kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987 od 16. decembra 1997. godine, stav 40.).

S tim u vezi, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je dužini postupka prvenstveno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud doneo presudu nakon više od šest godina od podnošenja tužbe. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je, po predlogu tužioca, postupak bio u prekidu nešto više od godinu dana, iako je tužilac nakon osam meseci od određivanja prekida tražio da sud nastavi postupak. Međutim, Ustavni sud je konstatovao periode neaktivnosti prvostepenog suda. Tako, prvostepeni sud nije zakazao ročište u periodu od dve godine nakon podnošenja tužbe. Pri tome, ročište nije održano, pa je sledeće održano tek nakon 11 meseci. Ovakvi propusti suda u postupanju i preduzimanju procesnih radnji produžili su ukupno trajanje postupka i doveli do prekoračenja suđenja u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju trajanje postupka nije zadovoljilo standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 673/15 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 5145/10).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i doprinos podnosioca trajanju postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (broj predstavke 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega napred iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti