Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja osporava primenu materijalnog prava u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već od Ustavnog suda traži da deluje kao instancioni sud i preispituje pravilnost primene materijalnog prava od strane redovnih sudova, što nije njegova nadležnost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vukana Topalovića iz Prištine, sa boravištem u Prokuplju, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vukana Topalovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 756/07 od 22. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vukan Topalović iz Prištine, sa boravištem u Prokuplju, podneo je 30. aprila 2009. godine, preko punomoćnika Ivana Rakića, advokata iz Prokuplja, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 756/07 od 22. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad iz čl. 32. i 60. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da su osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 756/07 od 22. oktobra 2008. godine preinačene presuda Opštinskog suda u Prokuplju P1. 317/02 od 29. maja 2003. godine i presuda Okružnog suda u Prokuplju Gž. 461/04 od 30. juna 2004. godine, tako da je tužbeni zahtev podnosioca odbijen kao neosnovan. U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je podnosilac podneo tužbu radi utvrđenja da je zasnovao radni odnos kod tuženika JP PTT Srbija, RJ PTT "Priština" (1998. godine) i da je došlo do preobražaja radnog odnosa podnosioca kod tuženika na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme; da je svoj zahtev zasnovao na članu 3. stav 1. Zakona o radnim odnosima u posebnim okolnostima ("Službeni glasnik SRS", br. 40/90 i 54/90), kao specijalnom zakonu u oblasti radnih odnosa; da se nijedan od sudova koji su postupali u ovom predmetu nije osvrnuo na predloženu primenu materijalnog prava - "specijalnog Zakona o radnim odnosima u posebnim okolnostima", te da je time i predugim trajanjem postupka u ovom sporu povređeno zajemčeno pravo podnosioca na pravično suđenje; da je povređeno i pravo na rad podnosioca žalbe, koji je u uslovima NATO agresije prihvatio preraspored zbog potreba procesa rada na radno mesto šalterskog radnika pošte u Prištini, što je bilo visoko bezbednosno rizično za njega, te da je iz tih razloga "podnosilac izvesno zavredio primenu specijalnog propisa - Zakona o radnim odnisima u posebnim okolnostima, koji je pružao mogućnost zasnivanja radnog odnosa i bez oglašavanja, dakle i van regulative Zakona o radnim odnosima koju eksploatiše Vrhovni sud Srbije kada preinačuje nižestepene presude". Zbog svega iznetog predlaže da Ustavni sud poništi presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. II 756/07 od 22. oktobra 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i priloga koji su uz nju dostavljeni, utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i na rad na koje se ustavnom žalbom poziva. Podnosilac u ustavnoj žalbi u osnovi osporava primenu materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u parničnom postupku, ukazujući da sudovi koji su postupali u ovom predmetu nisu primenili Zakon o radnim odnosima u posebnim okolnostima, koji je, po njegovom mišljenju, trebalo primeniti, a koji je prestao da važi 16. marta 1993. godine stupanjem na snagu Zakona o prestanku važenja određenih zakona i drugih propisa ("Službeni glasnik RS", broj 18/93). Takođe, tvrdnja da je podnosilac prihvatanjem prerasporeda na radno mesto šalterskog radnika pošte u Prištini u februaru1999. godine zavredio primenu Zakona o radnim odnosima u posebnim okolnostima, koji je ranije prestao da važi, ne predstavlja ustavnopravno prihvatljiv razlog za tvrdnju o povredi navedenih Ustavom zajemčenih prava. Ustavnom žalbom se od Ustavnog suda, u stvari, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene presude Vrhovnog suda Srbije i da utvrdi da je u parničnom postupku materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba Ustavom zajemčenih prava, a sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Polazeći od navoda ustavne žalbe u celini i zahteva podnosioca da Ustavni sud poništi osporenu revizijsku presudu Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud je, takođe, ocenio da ustavna žalba nije usmerena na povredu prava na suđenje u razumnom roku kao elementa zajemčenog prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda na koja se ustavnom žalbom ukazuje, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporene presude donete u parničnom postupku, postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja osporava primenu materijalnog prava u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti