Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je ponovo utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji nije okončan uprkos ranijim odlukama Suda. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete od po 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. T, V . D, J . V, R . B, P . N, N . R, B . D, M . P, D . P, R . Đ, S . J, Lj . P, T . A, Ž . J, D . J, Z . N, D . V, M . B, V . J, M. M, M . N, S . T, G . J, M . S . i Lj . D, svih iz Bajine Bašte, i V . S . iz Perućca, opština Bajina Bašta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. T, V . D, J . V, R . B, P . N, N . R, B . D, M . P, D . P, R . Đ, S . J, Lj . P, T . A, Ž . J, D . J, Z . N, D . V, M . B, V . J, M . M, M . N, S . T, G . J, M. S, Lj . D . i V . S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu u predmetu broj 120-1-51/21 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. T . iz Bajine Bašte i ostala lica navedena u uvodu i u tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 21. juna 2019. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 29. januara, 7. jula i 30. decembra 2020. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupcima koji su vođen i pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu u predmetima br. 120 -1-22/18 i 120-1-19/19, Žalbenom komisijom Vlade u predmetima br. 120-01-865/2018-01 i 120-01-2154/2019-01 , Upravnim sudom u predmetu U. 9921/15 i u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe pred Žalbenom komisijom Vlade “. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-960/2015 od 26. maja 2016. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda Už-1993/2009 od 7. marta 2012. godine, te je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razum nom roku svakom u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu broj 120-1-51/21 i celokupne dokumentacije p riložene uz ustavnu žalbu i njene dopun e, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 16. aprila 2008. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani, u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva bio je pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 5927/08 od 10. juna 2009. godine.

M. T , ovde prvi podnosilac ustavne žalbe, je podneo Ustavnom sudu, 30. oktobra 2009. godine, ustavnu žalbu protiv označene presude. Od lukom Ustavnog suda Už-1993/2009 od 7. marta 2012. godine, u prvom delu tačke 1. izreke, usvojena je navedena ustavna žalba i utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je, u tački 2. izreke, naloženo Upravnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke ponovi postupak po tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-205/2008-01 od 7. jula 2008. godine. U tački 3. izreke određeno je da odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 3. aprila 2012. godine Upravnom sudu.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Kragujevcu je, na sednici održanoj 20. marta 2014. godine, doneo presudu U. 4291/12, kojom je uvažena tužba podnosilaca , poništeno drugostepeno rešenje od 7. jula 2008. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje .

Drugostepeni organ je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu, doneo rešenje broj 120-01-247/2014-01 od 14. jula 2014. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 112-1-123/08 od 3. juna 2008. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Prvostepeno rešenje broj 120-1-38/15 od 9. marta 2015. godine , kojim je odbijen zahtev podnosilaca, potvrđeno je rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-100/2015-01 od 22. maja 2015. godine, kojim je odbijena žalba podnosilaca.

Podnosioci ustavne žalbe su 1. jula 2015. godine podneli tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Odlukom Ustavnog suda Už-960/2015 od 26. maja 2016. godine ocenjeno je trajanje osporenog postupka u periodu od nepune četiri godine, odnosno od 3. aprila 2012. godine, kada je Odluka Ustavnog suda Už-1993/2009 od 7. marta 2012. godine dostavljena Upravnom sudu, do 26. maja 2016. godine, kada je odlučeno o ustavnoj žalbi u predmetu Už-960/2015, te je usvojena ustavna žalba podnosilaca, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u iznosu od po 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a nadležnim organima je naloženo da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se predmetni postupak okonča o u najkraćem roku .

3.3. U nastavku osporenog postupka doneta je presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 9921/15 od 26. maja 2017. godine , kojom je uvažena tužba podnosilaca, poništeno drugostepeno rešenje od 22. maja 2015. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 120-01-547/2017-01 od 25. septembra 2017. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca, poništeno prvostepeno rešenje od 9. marta 2015. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

U daljem toku postupka, rešenja prvostepenog organa broj 120-1-22/18 od 12. februara 2018. godine, broj 120-1-83/18 od 1. jula 2018. godine, broj 120-1-106/18 od 2. novembra 2018. godine, broj 120-1-180/18 od 26. decembra 2018. godine, broj 120-1-19/19 od 12. marta 2019. godine, broj 120-1-35/19 od 29. maja 2019. godine, broj 120-1-57/19 od 3. septembra 2019. godine, broj 120-1-77/19 od 4. novembra 2019. godine, broj 120-1-2/20 od 13. januara 2020. godine, broj 120-1-23/20 od 22. maja 2020. godine i broj 120-1-41/20 od 10. septembra 2020. godine, kojima je zahtev podnosioca odbijen kao neosnovan, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-865/2018-01 od 10. aprila 2018. godine, broj 120-01-1216/2018-01 od 28. septembra 2018. godine, broj 120-01-1354/2018-01 od 4. decembra 2018. godine, broj 120-01-679/2019-01 od 11. februara 2019. godine, broj 120-01-2154/2019-01 od 6. maja 2019. godine, broj 120-01-2228/2019-01 od 9 . avgusta 2019. godine, broj 120-01-2616/2019-01 od 21. oktobra 2019. godine, broj 120-01-2848/2019-01 od 5. decembra 2019. godine, broj 120-01-129/2020-01 od 21. februara 2020. godine, broj 120-01-326/2020-01 od 20. jula 2020. godine i broj 120-01-589/2020-01 od 20. oktobra 2020. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-1-60/20 od 4. decembra 2020. godine, u tački 1. dispozitiva, utvrđeno je pravo podnosilaca „za isplatu“ dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 16. aprila 2005. do 26 . juna 2006. godine, te su podnosioci upućeni da navedeno potraživanje ostvare podnošenjem tužbe sudu opšte nadležnosti, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava. U tački 2. dispozitiva odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 27. juna 2006. do 16. aprila 2008. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-15/2021-01 od 18. januara 2021. godine, u tački 1. dispozitiva, poništena je tačka 1. dispozitiva navedenog prvostepenog rešenja i predmet je u tom delu vraćen na ponovni postupak, dok je u tački 2. dispozitiva odbijena kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv tačke 2. dispozitiva navedenog prvostepenog rešenja.

Dopunskim rešenjem prvostepenog organ a broj 120-1-60/20 od 1. aprila 2021. godine : u tački 1. dispozitiva, dopunjeno je prvostepeno rešenje od 4. decembra 2020. godine; u tački 2. dispozitiva, utvrđeno je pravo podnosilaca na dodatke na platu po navedenim osnovima u periodu od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine; u tački 3. dispozitiva, podnosioci su upućeni da eventualno potraživanje iz tačke 2. dispozitiva dopunskog rešenja ostvare pred sudovima opšte nadležnosti; u tački 4. dispozitiva, usvojen je deo zahteva za naknadu troškova upravnog postupka; u tački 5. dispozitiva, odbijen je deo zahteva za naknadu troškova upravnog postupka.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-262/2021-01 od 28. maja 2021. godine poništena je tačka 3. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa i predmet u tom delu vraćen na ponovni postupak, dok je odbijena kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv tačke 5. dispozitiva dopunskog rešenja.

Prvostepeni organ je 28. juna 2021. godine doneo rešenje broj 120-1-51/21 kojim su u tački 2. dispozitiva podnosioci ponovo upućeni da eventualno potraživanje po osnovu prava utvrđenog u tački 1. dispozitiva ostvare pred sudovima opšte nadležnosti.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-473/2021-01 od 24. novembra 2021. godine poništeno je prvostepeno rešenje u tački 2. dispozitiva i predmet je u tom delu vraćen na ponovni postupak.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine.

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1993/2009 od 7. marta 2012. godine, i to u periodu koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-960/2015 od 26. maja 2016. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, koji je trajao nepune četiri godine, te je utvrđeno i pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od 27. maja 2016. godine koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje pet godina i 11 meseci.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 2. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa od 1. aprila 2021. godine, koje je u tom delu postalo pravnosnažno, podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na dodatke na platu po navedenim osnovima za period od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine , ali nije odlučeno o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja . Zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 16 . aprila 2008. godine odbijen je tačkom 2. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 4. decembra 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno.

Ustavni sud ukazuje na to da osporeni postupak još uvek nije okončan iz čega proizlazi da nadležni organi nisu postupili u skladu sa nalogom datim u pomenutoj odluci ovog suda. Pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje se, pre svega, složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanje pod nosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa, odnosno sudova ko ji vode postupak, kao i značaj istaknutog prava za po dnosioca.

U pogledu složenosti predmeta postupka i njegovog značaja za podnosioce, ovaj sud se poziva na razloge date u obrazloženju Odluke Už- 960/2015 od 26. maja 2016. godine.

Ispitujući postupanje upravnih organa i sudova u upravnom sporu, Ustavni sud je konstatovao da je u postupku čije se trajanje ovde ceni doneto 14 rešenja prvostepenog organa, 15 rešenja drugostepenog organa kojima je odlučeno o zakonitosti rešenja prvostepenog organa i jedna presuda Upravnog suda kojom je odlučeno o zakonitosti rešenja drugostepenog organa. Iz toga se jasno može uočiti da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno 11 rešenja tog organa, kojima je u celini bio odbijen zahtev podnosilaca, počeo da donosi rešenja kojima s e podnosiocima utvrđuje pravo na tražene dodatke na platu za period od 16. aprila 2005 . do 26 . juna 2006. godine, ali se istovremeno upuć uju da eventualno potraživanje po osnovu tog prava ostvare pred sudom opšte nadležnosti. Konačno, upravni spor u predmetu U. 9921/15 je trajao jednu godinu nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-960/2015 od 26. maja 2016. godine.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da žalba i tužba zbog „ćutanja uprave“ nisu namenjene za ispravljanje pomenutog nedostatka upravnog postupka, te podnosioci ustavne žalbe nisu mogli doprineti da osporeni postupak u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda kraće traje.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti