Ustavnost odluke o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da je rešenje o produženju pritvora ustavno. Apelacioni sud je pružio dovoljne i individualizovane razloge da način izvršenja i težina posledica krivičnog dela dovode do uznemirenja javnosti koje može ugroziti vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. B . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1479/14 od 22. jula 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 11. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika V. G , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1479/14 od 22. jula 2014. godine, zbog povrede prava iz člana 27. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu odbijena kao neosnovana žalba njegovog branioca i ostavljeno na snazi rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kr. 57/2014 od 10. jula 2014. godine , kojim je podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor za još dva meseca, da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 31. stav 1. Ustava, kao i članom 215. stav 2 . ZKP-a na osnovu kojeg veće neposredno višeg suda može na obrazloženi predlog javnog tužioca produžiti pritvor najviše za još tri meseca, s obzirom na to da ne postoje nikakvi važni razlozi za produženje pritvora okrivljenom S. B, a ekonomsko-finansijsko i građevinsko veštačenje koje veće Apelacionog suda u Beogradu pominje u obrazloženju ovog rešenja nikako ne može biti uzeto kao važan, osobit i specifičan razlog za produženje pritvora po navedenom članu, kao i da obrazloženje osporenog rešenja ne sadrži razloge o ispunjenosti kumulativnih uslova neophodnih za produženje pritvora na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, a koji se odnose na postojanje uznemirenja javnosti, neophodnost da je do uznemirenja javnosti došlo zbog načina izvršenja ili težine posledice dela i da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sud om u Beogradu se protiv podnosioca vodi krivični postupak.

Krivični postupak je pokrenut 15. aprila 201 4. godine, donošenjem naredbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 183/14 da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi istrage.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 137/14 od 16. aprila 2014. godine , na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Rešenjem krivičnog veća Višeg suda u Beogradu Kpp. 137/14 - Kv. 1419/14 od 25. aprila 2014. godine odbijena je žalba branioca osumnjičenog S. B , izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 137/14 od 16. aprila 2014. godine, kojim je osumnjičenom pritvor određen.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 137/14 od 14. maja 2014. godine pritvor je prema osumnjičenom S . B . produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Rešenjem krivičnog veća Višeg suda u Beogradu Kpp. 137/14 - Kv. 1847/14 od 27. maja 2014. godine delimično je uvažena žalba branioca osumnjičenog S. B , preinačeno rešenje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 137/14 od 14. maja 2014. godine tako što je otklonjen zakonski osnov za produženje pritvora propisan odredbom člana 211. stav 1. tač. 2) ZKP-a, dok je u ostalom delu navedeno rešenje ostalo neizmenjeno.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kr. 5 7/2014 od 10. jula 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe produžen je pritvor za još dva meseca, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4. ZKP-a.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1479/14 od 22. jula 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca osumnjičenog S. B . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kr. 57 /2014 od 10. jula 2014. godine.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: ,,pravilno je veće Apelacionog suda u Beogradu prema osumnjičenima produžilo pritvor po napred navedenom osnovu, imajući u vidu da je osumnjičenima naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 183/14 od 15. aprila 2014. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora preko deset godina, te imajući u vidu način izvršenja kao i težinu posledica krivičnih dela i to činjenicu da su osumnjičeni M.Z. i S. B . bili osnivač i direktor preduzeća ' B.', koje preduzeće je izabrano na tenderu kao 'najpovoljniji ponuđač', te da su osumnjičeni prema navodima naredbe o sprovođenju istrage oštetili budžet Republike Srbije za iznos od 642.333.852,56 dinara koji iznos predstavlja razliku u odnosu na ponudu najpovoljnijeg ponuđača, kao i činjenicu da su osumnjičeni osnovano sumnjivi da su inkriminisanim radnjama osnivačima privrednog društva 'B.' pribavili imovinsku korist i to u iznosu od 130.000.000,00 dinara, koji iznos su prema navodima naredbe o sprovođenju istrage isplatili sebi kao osnivačku dobit, a koja višestruko prelazi kvalifikatorni element krivičnih dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret, to sve napred navedene okolnosti u povezanosti sa činjenicom da je predmet krivičnih dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret postupak javne nabavke i sprovođenje tendera za rekonstrukciju B, za koju rekonstrukciju je javnost bila zainteresovana i obaveštena putem sredstava javnog informisanja, te način izvršenja krivičnih dela i težinu posledica istih, i po nalaženju ovog veća doveli do uznemirenja javnosti koje je i dalje takvog intenziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka zbog čega i dalje stoje razlozi koji opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po navedenom osnovu “, kao i ,, da je pravilno veće Apelacionog suda u Beogradu prema osumnjičenima produžilo pritvor za dva meseca, nalazeći da je to dovoljan vremenski period da se obavi ekonomsko-finansijsko veštačenje i građevinsko veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje “.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); l ice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); s vako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); k aznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. stav 4.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu ( član 31. stav 1. ).

Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 4. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog, je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 214. ZKP je propisano da se p ritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (stav 1.); da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca okrivljenog (stav 2.); da p rotiv rešenja o pritvoru stranke i branilac okrivljenog mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.); da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću, kao i da ž alba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 sati. (stav 4.).

Članom 215. ZKP je propisano da se na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode, da je sudija za prethodni postupak dužan da i bez predloga stranaka i branioca okrivljenog, po isteku svakih mesec dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (stav 1.); da veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je p rotiv ovog rešenja dozvoljena žalba k oja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da će, ako se do isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni se pustiti na slobodu (stav 3.).

5. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava, pri čemu je imao u vidu i stavove koje je u ovoj oblasti zauzeo Evropski sud za ljudska prava. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja i Už-4256/2012 od 9. oktobra 2015. godine, tačka 5. obrazloženja). Pored toga, u više svojih odluka, Ustavni sud je zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i iskazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja).

Prilikom razmatranja pritvora posebno je važno postojanje osnovane sumnje da je pritvoreno lice izvršilo krivično delo i ona je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti, kako prilikom određivanja, tako i prilikom produžavanja mere pritvora. Postojanje osnovane sumnje samo po sebi nije dovoljno. Stoga su nadležni sudovi prilikom donošenja odluke o pritvoru, u slučaju kada utvrde da i dalje postoje razlozi za produženje ove mere, dužni da posebno obrazlože razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju. Ti razlozi moraju biti relevantni i dovoljni, odnosno ne smeju biti proizvoljni.

U odnosu na aspekt proteka vremena, Ustavni sud ističe da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok. U tom smislu redovni sudovi su dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonske osnove za pritvor, te podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko postupajući sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Pritvorski osnov na kome se zasniva osporen a sudsk a odluka o produženju pritvora, definisan Zakonikom o krivičnom postupku u članu 211. stav 1. tačka 4 ), takođe je razmatran u dosadašnjem radu Ustavnog sud a više puta. Ustavni sud naglašava da je kod ovog pritvorskog osnova, koji se pojednostavljeno naziva uznemirenje javnosti, „nadležan sud (...) dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje objektivno mora nastupiti; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“ (videti Odluku Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine).

U praksi Evropskog suda za ljudska prava bazičan stav za razumevanje pritvorskog osnova ugrožavanje javnog reda, glasi: „(...) ovaj osnov se može smatrati relevantnim i dovoljnim samo ako je zasnovan na činjenicama koje mogu pokazati da bi oslobađanje optužene zaista omelo javni red. Takođe, pritvor će i dalje biti legitiman samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen “ (presuda u slučaju Letellier protiv Francuske, od 26. juna 1991.godine, stav 51.).

Imajući u vidu napred navedene kriterijume za procenu ustavnosti rešenja o produženju pritvora na koja se žali podnosilac ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da osporeno rešenj e Apelacionog suda u Beogradu ispunjava ustavom i zakonom predviđene kategorije.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1479/14 od 22. jula 2014. godine produžen za još dva meseca, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4. ZKP-a.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1479/14 od 22. jula 2014. godine je , pored ostalog , navedeno ,,da je pravilno veće Apelacionog suda u Beogradu prema osumnjičenima produžilo pritvor po napred navedenom osnovu, imajući u vidu da je osumnjičenima naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 183/14 od 15. aprila 2014. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora preko deset godina, te imajući u vidu način izvršenja kao i težinu posledica krivičnih dela i to činjenicu da su osumnjičeni M.Z. i S. B .“ (ovde podnosilac ustavne žalbe) bili osnivač i direktor preduzeća ,,B.“, koje preduzeće je izabrano na tenderu kao ,,najpovoljniji ponuđač“, te da su osumnjičeni, prema navodima naredbe o sprovođenju istrage , oštetili budžet Republike Srbije za iznos od 642.333.852,56 dinara , koji iznos predstavlja razliku u odnosu na ponudu najpovoljnijeg ponuđača, kao i činjenicu da su osumnjičeni osnovano sumnjivi da su inkriminisanim radnjama osnivačima privrednog društva ,,B .“ pribavili imovinsku korist , i to u iznosu od 130.000.000,00 dinara, koji iznos su , prema navodima naredbe o sprovođenju istrage , isplatili sebi kao osnivačku dobit, a koja višestruko prelazi kvalifikatorni element krivičnih dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret, to su sve napred navedene okolnosti u povezanosti sa činjenicom da je predmet krivičnih dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret postupak javne nabavke i sprovođenje tendera za rekonstrukciju ulice B, za koju rekonstrukciju je javnost bila zainteresovana i obaveštena putem sredstava javnog informisanja, te način izvršenja krivičnih dela i težinu posledica istih, i po nalaženju toga veća , doveli do uznemirenja javnosti , koje je i dalje takvog intenziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka , zbog čega i dalje stoje razlozi koji opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po navedenom osnovu, kao i ,,da je pravilno veće Apelacionog suda u Beogradu prema osumnjičenima produžilo pritvor za dva meseca, nalazeći da je to dovoljan vremenski period da se obavi ekonomsko-finansijsko veštačenje i građevinsko veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje “.

Po oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Beogradu je osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupio je u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je u osporenoj odluci ar gumentovano obrazložio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela, dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka . Ustavni sud je našao da su osporenim rešenjem utvrđen e konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosi lac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe ,,da obrazloženje pobijanog rešenja ne sadrži razloge o ispunjenosti kumulativnih uslova neophodnih za produženje pritvora na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP-a“.

Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava iz člana 31. stav 1. Ustava koja su učinjena rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1479/14 od 22. jula 2014. godine prevashodno zasniva na tome ,,da su razlozi nabrojani u rešenjima frazeologije koje nemaju nikakvog smisla i značenja i samim tim ne predstavljaju nikakav osnov za određivanje i produženje pritvora“, kao i ,,da ekonomsko-finansijsko i građevinsko veštačenje nikako ne može biti uzeto kao važan razlog za produženje pritvora“. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da ne postoji osnovana sumnja da su izvršili po jedno krivično delo zloupotrebe službenog položaja za koje se terete, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li u radnjama koje se stavljaju na teret podnosiocima ustavne žalbe ima elemenata protivpravnosti, već jedino da li su prilikom donošenja odluke o produženju pritvora dati dovoljno jasni, ubedljivi i individulizovani razlozi koji, u skladu sa načelom srazmernosti, govore u prilog osnovanosti, nužnosti i primerenosti daljeg zadržavanja u pritvoru (videti, pored ostalih, Odluku Už-1429/2008 od 16. jula 2009. godine, tačka 7. obrazloženja).

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog, ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razlog zbog kojeg je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se dužina trajanja pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugo m. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenih prava.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je nadležni sud u osporen om rešenju nave o iscrpne i jasne razloge zbog kojih je smatra o da je zadržavanje okrivljen og u pritvoru bilo neophodno radi vođenja istražnog postupka, kako u pogledu postojanja opšteg uslova za određivanje, odnosno produženje pritvora iz člana 211. stav 1. ZKP (postojanje osnovane sumnje), tako i u pogledu postojanja po sebnih uslova predviđenih tačka 4 ) navedenog člana (uznemirenje javnosti), te iz kojih razloga se ne mogu primeniti blaže mere od pritvora.

Sve napred navedeno, kao i činjenica da se podnosilac do izjavljivanja ustavne žalbe u pritvoru nalazi o nepuna četiri meseca, predstavlja osnov za ocenu Ustavog suda da, u konkretnom slučaju, nema povrede prava podnosioca na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog i odredaba člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. stav 1. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavnost odluke o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti