Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Povreda se dogodila u drugostepenom postupku koji je trajao preko tri godine bez odluke o žalbi, zbog čega je podnosiocima dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6589/2013
19.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz R. i I. E. iz S. P , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P. i I. E. i utvrđuje da je u drugostepenom postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu po žalbi protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8877/10 od 9. avgusta 2010. godine, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. iz R. i I. E. iz S. P. podneli su 13. avgusta 2013. godine, preko punomoćnika I. O, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8877/2010 od 9. avgusta 2010. godine.

Podnosioci ustavne žalbe su, između ostalog, naveli da su 2. marta 2010. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneli tužbu protiv tuženog privrednog društva „B.“ a.d. iz B, koja je rešenjem P1. 8877/10 od 9. avgusta 2010. godine odbačena kao neuredna; da su protiv navedenog rešenja 17. septembra 2010. godine izjavili žalbu Višem sudu u Beogradu, koji ni posle tri godine nije odlučio o žalbi.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi da im je nepostupanjem drugostepenog suda povređeno označeno Ustavom garantovano pravo, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku , kao i da im se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete. Istakli su i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8877/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci I. E. iz S. P. i M. P. iz R, ovde podnosioci ustavne žalbe, zajedno sa ostalim tužiocima M.R. iz K, J.J. iz B, B. P. iz B. i D.T. iz R, su 4. marta 2010. godine podneli Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog „B.“ a.d. iz B, radi isplate neisplaćene zarade i naknade za prekovremeni rad u periodu od 2006. do 2008. godine.

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P1. 8877/10, a tužba je dostavljena tuženom na odgovor 8. juna 2010. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P1. 8877/10 od 9. avgusta 2010. godine odbacio tužbu tužilaca kao neurednu. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužbu u ime tužilaca podneo i potpisao advokat, koji uz tužbu nije podneo punomoćje za zastupanje, te sud smatra da je tužba neuredna, jer, u smislu člana 279. Zakona o parničnom postupku, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, pa je primenom navedene zakonske odredbe odlučio da tužbu kao neurednu odbaci.

Tužioci su 17. septembra 2010. godine izjavili žalbu protiv navedenog rešenja.

Žalba je 9. novembra 2010. godine dostavljena tuženom na odgovor.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 71/11 od 19. juna 2013. godine vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu spise predmeta P1. 8877/10, radi dopune postupka. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno da je u postupku prethodnog razmatranja spisa, taj sud našao da nisu ispunjeni uslovi za rešavanje o izjavljenoj žalbi, te da se spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu radi izjašnjenja tuženog da li su uz primerak tužbe koji je njemu dostavljen bila priložena punomoćja za zastupanje, kojim su tužioci ovlastili navedene advokate da ih zastupaju, te da će prvostepeni sud nakon izjašnjenja tuženog da li je uz primerak tužbe koji je njemu dostavljen bilo priloženo i punomoćje za zastupanje izdato od strane tužilaca advokatima, spise predmeta vratiti drugostepenom sudu radi rešavanja o izjavljenoj žalbi.

Spisi predmeta su 27. avgusta 2013. godine vraćeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Postupajući prema nalogu Višeg suda u Beogradu, prvostepeni sud je zakazao ročište radi sprovođenja izviđajnih radnji za 17. decembar 2013. godine.

Dopisima od 25. septembra i 25. oktobra 2013. godine raniji punomoćnik tuženog je obavestio Prvi osnovni sud u Beogradu da je tuženom otkazao punomoćje i molio sud da ubuduće sva pismena dostavlja neposredno na adresu tuženog.

U međuvremenu, 23. oktobra 2013. godine, punomoćnik tužilaca je obavestio sud da je promenio adresu.

Krajem 2013. godine spisi predmeta su dostavljeni Ustavnom sudu radi odlučivanja o ustavnoj žalbi.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su odredbe člana 32. stav 1. Ustava i člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, kojima je osporen postupak odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8877/10 od 9. avgusta 2010. godine, kojim je tužba tužilaca, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe, odbačena kao neuredna, Ustavni sud je utvrdio da je žalba protiv navedenog prvostepenog rešenja izjavljena 17. septembra 2010. godine i da još uvek nije doneta odluka o žalbi, što ukazuje da postupak po žalbi traje preko tri godine.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima us tavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja za podnosioca prava o kojima se u postupku odlučuje .

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, u kome se osporava dužina trajanja postupka odlučivanja o žalbi protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8877/10 od 9. avgusta 2010. godine, kojim je tužba odbačena kao neuredna, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da je Viši sud u Beogradu nakon dve i po godine rešenjem Gž1. 71/11 od 19. juna 2013. godine vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu spise predmeta P1. 8877/10, radi dopune postupka i da još uvek, ni nakon tri godine od podnošenja žalbe, nije odlučeno o podnetoj žalbi, već se spisi još nalaze kod prvostepenog suda.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju osporenog postupka je neažurno postupanje drugostepenog suda, koji očigledno nije odlučio o žalbi u razumnom roku. Naime, Viši sud u Beogradu jer nakon dve i po godine od prijema spisa sa žalbom rešenjem Gž1. 71/11 od 19. juna 2013. godine vratio prvostepenom sudu spise predmeta radi dopune postupka, jer je u postu pku prethodnog razmatranja zaključio da nisu ispunjeni uslovi za rešavanje o izjavljenoj žalbi, što praktično znači da drugostepeni sud za dve i po godine žalbu nije ni uzeo u razmatranje.

Ustavni sud je ocenio da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman interes da nadležni sud okonča postupak odlučivanja o žalbi, koju su kao tužioci izjavili protiv rešenja kojim je njihova tužba odbačena kao neuredna, kako bi se rešila postojeća procesna neizvesnost u kojoj se nalaze.

Ustavni sud nalazi da je period potpune neaktivnosti i neodlučivanja Višeg suda u Beogradu o žalbi protiv prvostepenog rešenja P1. 8877/10 od 9. avgusta 2010. godine, u periodu od dve i po godine, predugačak i ničim opravdan. Praksa Evropskog suda za ljudska prava je sličnog stanovišta (videti presudu u predmetu Jelavić-Mitrović protiv Hrvatske, od 13. januara 2005. godine, stav 28, presudu u predmetu Markoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, od 2. no vembra 2006. godine, stav 38, kao i Odluku Ustavnog s uda Už – 2840/2010 od 18. jula 2013. godine).

6. Ustavnopravna ocena (ne)sprovedenog drugostepenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je u drugostepenom post upku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu po žalbi protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8877/10 od 9. avgusta 2010. godine, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava , Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno postupanje nadležnog suda i ukupnu dužinu trajanja osporenog drugostepenog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog i neefikasnog postupanja suda.

8. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti