Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja parničnog postupka od skoro 13 godina i dosudio naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra podnositeljki žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 14072/12 (inicijalno predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5091/99), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B. iz B. je 9. avgusta 2012. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 21. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 14072/12.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je jula 1997. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, radi naknade štete i da je prvostepeni sud odlučio tek 30. maja 2008. godine, dakle posle 11 godina; da je drugostepeni sud odlučio posle pet godina, te je parnični postupak ukupno trajao više od 16 godina; da joj je zbog nerazumno dugog trajanja parničnog postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i načelo zabrane diskriminacije. Zahtevala je naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 –Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 14072/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 4. avgusta 1999. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih Javnog preduzeća „E. B.“ i R. P, radi naknade štete. U tužbi je navedeno da su tuženi izvršili smetanje poseda tužilje i da je tom prilikom tužilja pretrpela štetu čiju naknadu traži. Tužbeni zahtev je preciziran 11. januara 2002. godine. Predmet je dobio broj P. 5091/99.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu održano je deset ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, uvidom u određenu dokumentaciju tuženog, uvidom u vlasnički list tužilje u katastru nepokretnosti, saslušanjem više svedoka, veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, dok jedno ročište nije bilo održano zbog nedolaska tuženih.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5091/99 od 22. oktobra 2002. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su tuženi obavezani da tužilji na ime naknade štete solidarno plate iznos od 60.117,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke tužbeni zahtev je u preostalom delu u odnosu na kamatu odbijen kao neosnovan; u stavu trećem izreke tuženi su obavezani da tužilji solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 33.310,00 dinara.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 8153/03 od 28. oktobra 2003. godine ukinuta je ožalbena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5091/99 od 22. oktobra 2002. godine u stavu prvom i trećem izreke i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 7575/03, održano je osam ročišta na kojima su pročitani celokupni spisi predmeta, ponovo su saslušani neki svedoci, kao i novi svedoci, saslušane su parnične stranke u više navrata, dok četiri ročišta nije bilo održano, i to: dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog nedolaska parničnih stranaka, jedno zbog obustave rada zaposlenih u sudu.

Podneskom od 11. maja 2005. godine umešač Kompanija „D. o.“, a.d. je prihvatila da se meša u parnicu na strani tuženog Javnog preduzeća „E. B.“ i sud je rešenjem P. 7575/03 od 10. novembra 2005. godine dozvolio stupanje u parnicu Kompanije „D. o.“, a.d. Beograd kao umešača na strani prvotuženog.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7575/03 od 21. juna 2006. godine određeno je da se smatra da je tužba povučena jer na ročište zakazano za 21. jun 2006. godine nisu pristupile stranke ni umešač, iako su bili uredno pozvani.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7575/03 od 12. decembra 2006. godine usvojen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje, pa je ukinuto rešenje tog suda P. 7575/03 od 21. juna 2006. godine i postupak u predmetnoj stvari je nastavljen.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1656/07 od 30. maja 2008. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa su obavezani tuženi da na ime naknade štete tužilji solidarno isplate iznos od 60.117,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana veštačenja 4. novembra 2001. godine pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu u kojem je tražila da se obavežu tuženi da joj na ime naknade štete isplate zakonsku zateznu kamatu počev od dana 5. avgusta 1996. godine kao dana saznanja tužilje za pričinjenu štetu; u stavu trećem izreke obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 101.400,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 8361/10 od 6. juna 2012. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba prvotuženog, pa je potvrđena ožalbena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1656/07 od 30. maja 2008. godine u stavu prvom i trećem izreke u odnosu na prvotuženog Privredno društvo za d. e. e. „E. B.“ d.o.o; u stavu drugom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na tuženog R. P, pa je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže drugotuženi R. P. da joj solidarno sa prvotuženim isplati iznos od 60.117,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 4. novembra 2001. godine, pa do isplate; u stavu trećem izreke preinačeno je prvostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, pa je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi R. P. da joj zajedno sa prvotuženim naknadi troškove parničnog postupka.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 21. Ustava utvrđeno je načelo zabrane diskriminacije. Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen sedam godina i tri meseca, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu - 4. avgusta 1999. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da nadležni sudovi u osporenom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali i nisu preduzeli sve zakonske mere da se parnični postupak okonča u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, nakon podnošenja tužbe, prva prvostepena presuda je doneta posle tri godine i dva meseca i u tom periodu bilo je održano deset ročišta, dok samo jedno ročište nije bilo održano. Drugostepeni sud je posle godinu dana odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nova prvostepena presuda je doneta posle četiri godine i sedam meseci i u tom periodu je bilo održano osam ročišta, dok četiri ročišta nije bilo održano. Takođe, u tom periodu zbog neprisustvovanja stranaka na jednom ročištu, sud je doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom, dok je posle šest meseci navedeno rešenje stavljeno van snage jer je sud dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i postupak je nastavljen. Drugostepeni sud je odlučio posle četiri godine te je postupak pravnosnažno okončan.

Dakle, predmetni postupak je ukupno trajao 12 godina i deset meseci, što predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da iako su ročišta zakazivana redovno, u kratkim vremenskim razmacima i koja su uglavnom i održavana, ukupno trajanje parničnog postupka od skoro 13 godina predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje, posebno što predmetni spor nije bio posebno složen.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe imala nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da sud odluči o njenom zahtevu u okviru standarda razumnog roka, jer se radilo o zahtevu za naknadu štete za nju značajnog novčanog iznosa.

Nezavisno od interesa podnositeljke ustavne žalbe za što bržim okončanjem parničnog postupka, Ustavni sud je našao da je i ona doprinela dužini trajanja postupka. Naime, jedno ročište nije održano jer uredno pozvana podnositeljka ustavne žalbe nije pristupila na ročište, što je za posledicu imalo neaktivnost suda u periodu od šest meseci.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud nalazi da je nedelotvornim postupanjem parničnog suda u predmetnom postupku, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je inicijalno vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5091/99, a na kraju pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 14072/12, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe, zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, obračunat oj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i doprinos podnositeljke njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la usled neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu navoda podnositeljke o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka povredu tog načela obrazlaže istim razlozima kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi zahteva podnositeljke za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnositeljka nije pružila adekvatne dokaze o pretrpljenoj materijalnoj šteti kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja suda i eventualne materijalne štete.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete odbacio u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti