Nepostojanje povrede prava na pravično suđenje odbijanjem optužnog predloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, izjavljenu protiv presuda kojima je odbijena njegova optužba. Pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom da će se postupak sprovesti i okrivljeni osuditi, već štiti okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Filipovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dušana Filipovića izjavljena protiv presuda Opštinskog suda u Loznici K. 242/05 od 18. aprila 2007. godine i Okružnog suda u Šapcu Kž. 464/07 od 25. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Filipović iz Loznice podneo je Ustavnom sudu 8. januara 2008. godine ustavnu žalbu protiv presuda Opštinskog suda u Loznici K. 242/05 od 18. aprila 2007. godine i Okružnog suda u Šapcu Kž. 464/07 od 25. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je ustavno pravo podnosioca na pravično suđenje povređeno nezakonitom presudom Opštinskog suda u Loznici K. 242/05 od 18. aprila 2007. godine, kojom je odbijena njegova optužba protiv okrivljenog M.Đ. zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, jer je taj sud našao da je optužni predlog, koji je podneo kao supsidijerni tužilac, neblagovremen. Navedeno pravo je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, takođe povređeno i nezakonitom presudom Okružnog suda u Šapcu Kž. 464/07 od 25. oktobra 2007. godine, kojom je njegova žalba odbijena a prvostepena presuda potvrđena, pa su mu na taj način povređena i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. Predlaže da Ustavni sud utvrdi postojanje povrede ustavnih prava na koja se pozvao, kao i njegovo pravo na naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u ustavnu žalbu sa prilozima, kao i u spise predmeta Opštinskog suda u Loznici K. 242/05, i utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 7. juna 2004. godine primio obaveštenje Opštinskog javnog tužilaštva u Loznici od 2. juna 2004. godine kojim je ovo tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu podnosioca protiv M.Đ. i o tome ga obavestilo svojim aktom Kt. 264/04, poučivši ga da u roku od osam dana može sam preduzeti krivično gonjenje. Podnosilac je u zakonskom roku preduzeo krivično gonjenje. U toku postupka, menjajući više puta svoj optužni predlog, kako u pogledu krivičnih dela koja stavlja na teret M.Đ, tako i u pogledu njihovih opisa, podnosilac je optužnim predlogom od 12. jula 2004. godine optužio M.Đ. za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 205. st. 2. i 4. u vezi stava 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, navodeći da ranije podnete optužne predloge povlači, a 22. decembra 2006. godine je sudu podneo «novi i izmenjeni» optužni predlog protiv M.Đ. zbog produženog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, započetog radnjom izvršenom 12. avgusta 2002. godine a dovršenog radnjom izvršenom 28. novembra 2002. godine. Kako je oštećeni kao tužilac krivično gonjenje okrivljenog za prvu radnju izvršenja preduzeo optužnim predlogom od 12. jula 2004. godine, Opštinski sud u Loznici je 18. aprila 2007. godine doneo osporenu presudu K. 242/05 kojom je odbio optužbu protiv M.Đ. za produženo krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, smatrajući da je optužni predlog oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet po proteku zakonskog roka za preduzimanje krivičnog gonjenja nakon prijema obaveštenja Opštinskog javnog tužilaštva u Loznici o odbačaju njegove krivične prijave.

Okružni sud u Šapcu je 25. oktobra 2007. godine, odlučujući o žalbi punomoćnika oštećenog kao tužioca protiv prvostepene presude, doneo osporenu presudu Kž. 464/07 kojom je žalbu odbio kao neosnovanu a prvostepenu presudu potvrdio, zauzimajući stav da je oštećeni optužni predlog u odnosu na prvu radnju izvršenja dela (s obzirom na to da se radi o produženom krivičnom delu) podneo po proteku zakonskog roka od osam dana za preduzimanje krivičnog gonjenja (od dana prijema obaveštenja javnog tužioca o odustanku od gonjenja), a u odnosu na poslednju radnju izvršenja krivičnog dela optužni predlog je podneo po proteku roka od tri godine, nakon koga nastupa relativna zastarelost krivičnog gonjenja za to delo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Član 36. Ustava utvrđuje da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 46/06), koje su važile u vreme donošenja osporenih presuda, i koje su još uvek na snazi, propisano je: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da je javni tužilac, kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, a da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja (član 61. stav 1.); da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (član 61. stav 2.); da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima državni tužilac, osim onih koja pripadaju državnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.). Odredbom člana 354. stav 3. Zakonika propisano je da će sud presudu kojom se optužba odbija izreći ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja, ili se krivično gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje. Imajući u vidu odredbu člana 433. istog zakonika, prema kojoj se odredbe o skraćenom postupku primenjuju u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do pet godina, prema odredbi člana 434. stav 1. ovog zakonika, krivični postupak za ova krivična dela se pokreće na osnovu optužnog predloga javnog tužioca, odnosno oštećenog kao tužioca ili na osnovu privatne tužbe.

Odredbom člana 95. stav 2. tačka 5) Osnovnog krivičnog zakona („Službeni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90,"Službeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/2001 i "Službeni glasnik RS", broj 39/03), koji je bio na snazi u vreme eventualnog izvršenja krivičnog dela, bilo je propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor preko jedne godine.

Odredbom člana 205. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i "Službeni glasnik RS", br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03), koji je bio na snazi u vreme navodnog izvršenja radnje dela po optužnom predlogu, bilo je propisano krivično delo lažno prijavljivanje: „Ko prijavi neko određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.

5. Iz navedenih odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje javnog tužioca da je odustao od daljeg gonjenja okrivljenog, kao i da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor preko jedne godine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud nalazi da se Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje, pre svega, garantuje okrivljenom da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Navedeno ustavno pravo ne sadrži garancije oštećenom kao supsidijarnom tužiocu u krivičnom postupku da će se protiv okrivljenog lica, protiv koga je podnet optužni predlog, obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno – naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zajemčeni način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da donošenjem rešenja kojim se optužni predlog odbacuje zbog neblagovremenosti, odnosno donošenjem presude kojom se optužni predlog odbija zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, kao i nedonošenjem osuđujuće presude, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao supsidijarnog tužioca na pravično suđenje. Stoga Ustavni sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Kako podnosilac ustavne žalbe povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo garantovanih članom 36. Ustava zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu prava.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nepostojanje povrede prava na pravično suđenje odbijanjem optužnog predloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti