Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Podnosilac nije iskoristio pravo da sam izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti nakon obaveštenja javnog tužioca. Stoga se rok za ustavnu žalbu računa od dostavljanja drugostepene presude, koji je u ovom slučaju istekao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Safeta Agovića iz Peći, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Safeta Agovića izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1172/06 od 26. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 143/07 od 27. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Safet Agović iz Peći je 15. januara 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Miladina Dabetića iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1172/06 od 26. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž1.143/07 od 27. avgusta 2008. godine.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno pravo na zabranu diskriminacije iz člana 21. Ustava i pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Ističe da je neosnovano odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe na isplatu naknade zarade, jer je on na to imao pravo po Zaključcima Vlade Republike Srbije 03 br. 80/16 od 25. januara 2000. godine i 05 br. 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine, a imajući u vidu da je podnosilac bio u radnom odnosu u Osnovnoj školi "Ramiz Sadiku" u Peći do juna 1999. godine. Takvim postupanjem sudova su, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, povređena njegova prava zajemčena Ustavom s obzirom na to da su prava na naknadu zarade priznata drugim licima koja su bila u radnom odnosu u državnim organima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Pored toga, podnosilac ustavne žalbe navodi da je 6. novembra 2008. godine podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda i da je aktom Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 2140/08 od 27. novembra 2008. godine obavešten da nema osnova za izjavljivanje tog vanrednog pravnog leka, „čime su se stekli uslovi za podnošenje ove ustavne žalbe". Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a odredbom člana 84. stav 1. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da ustavna žalba mora biti izjavljena u roku od 30 dana od dana dostavljanja osporenog akta donetog po poslednjem iscrpljenom pravnom sredstvu.

3. Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, sama izjavi ovaj pravni lek.

4. Ustavni sud je utvrdio da se iscrpljivanjem svih delotvornih pravnih sredstava čije je podnošenje u dispoziciji stranke stvara pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ukoliko stranka u parničnom postupku podnese zahtev za zaštitu zakonitosti saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, rok za izjavljivanje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke po tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka u parničnom postupku ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog Zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe Ustavni sud ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene sudske odluke.

5. Ustavni sud je dopisom od 18. maja 2009. godine tražio od punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da se izjasni da li je po prijemu obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 2140/08 od 27. novembra 2008. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda koje osporava ustavnom žalbom, kao i da dostavi dokaz ukoliko je to i učinio. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je podneskom od 3. juna 2009. godine obavestio Ustavni sud da podnosilac nije iskoristio svoje pravo iz člana 418. Zakona o parničnom postupku.

6. Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu primio pre 6. novembra 2008. godine, kada je podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavio 15. januara 2009. godine, Ustavni sud je zaključio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Stoga je Sud ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Shodno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

		PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA
		dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 2538/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i osporavanja akata nepodobnih za ocenu
• Už 53/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja roka za izjavljivanje
• Už 4127/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti nakon propuštanja korišćenja vanrednog pravnog leka
• Už 253/2009: Rešenje o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe zbog propuštanja roka
• Už 333/2009: Odluka Ustavnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti i razumnom roku
• Už 2866/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 2010/2010: Odbačaj ustavne žalbe zbog neblagovremenosti