Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nepovezanosti sa ustavnim pravom

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede Zakona o obligacionim odnosima, a ne Ustavom zajemčenog prava. Sud nije nadležan da postupa kao instancioni sud. Povreda načela iz člana 18. Ustava mora biti vezana za konkretno ustavno pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-66/2011
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đulibora Tintora iz sela Jalovik, opština Vladimirci, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Đulibora Tintora izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8180/10 od 3. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đulibor Tintor iz sela Jalovik, opština Vladimirci je 6. januara 2011. godine, preko punomoćnika Miloja Đurđevića, advokata iz Beograda podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu koju je dopunio 10. marta 2011. godine protiv presude Apelacionog suda Gž. 8180/10 od 3. novembra 2010. godine zbog povrede odredbi člana 382. – 384. Zakona o obligacioni odnosima, kao i člana 18. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da su osporenom presudom povređene odredbe čl. 382. do 384. Zakona o obligacionim odnosima i odredbe člana 18. Ustava, te da se na tužioca nije mogao primenjivati tok zastarelosti od 12. avgusta 1991. godine do avgusta 1995. godine, jer on do 1995. godine nije mogao tražiti ostvarenje svog prava. Od Ustavnog suda se zahteva da ''preinači presudu Apelacionog suda i dosudi podnosiocu ustavne žalbe naknadu štete po osnovu ranjavanja i boravka u zatvoru od strane paravojnih formacija Republike Hrvatske''.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je ustavna žalba posebno pravno sredstvo ustanovljeno Ustavom Republike Srbije isključivo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana, a ne za dodatnu instancionu kontrolu zakonitosti pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Stoga Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao instancioni sud ispituje zakonitost osporenih poedinačnih akata, niti da rešava sporne pravne odnose, već isključivo da ocenjue da li su tim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode koje je označio u ustavnoj žalbi. Saglasno iznetom, jedna od pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe jeste da se ona izjavljuje zbog povrede ili uskraćivanja određenog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a ne zbog povrede zakona, kao i da se navodi ustavne žalbe zasnivaju na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ustavna žalba podneta zbog povrede odredaba Zakona o obligacionim odnosima, a ne Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te da se od Ustavnog suda traži da prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi postupa kao redovan sud (da osporenu presudu preinači), Sud je krećući se u granicama postavljenog zahteva, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nenadležnosti da po njoj vodi postupak i odlučuje.

Odlučujući o delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu člana 18. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 18. Ustava ne jemči ni jedno samostalno ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojima počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda ovog načela akcesorne prirode i može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do povrede označenog ustavnog načela, navodi o učinjenoj povredi moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode, što u konkretnoj ustavnoj žalbi nije učinjeno. Imajući u vidu navedeno, Sud je i u ovom delu, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nepovezanosti sa ustavnim pravom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti