Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-660/2017
28.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u post upku po ustavnim žalbama D. C . iz sela K , opština Bojnik i B . P . iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2019 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ust avna žalba B. P . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskov cu u predm etu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu koji mu je utvrđen u stečajnom postu pku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) , umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se k ao neosnovan zahtev podnosioca ustavne ža lbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba B. P . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3053/15 od 18. februara 2016. godine i rešenja Vrh ovnog kasacionog suda Rž gp. 546/16 od 25. aprila 2016. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba D. C .

O b r a z l o ž e nj e

1. D . C . iz sela K, opština Bojnik i B . P . iz Bojnika izjavili su Ustavnom sudu, 23. januara 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/ 10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3060/15 od 13. jula 2016. godine, rešenja Vrhovnog kasacionog su da Rž gp. 1301/16 od 20. oktobra 2016. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3053/15 od 18. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 546/16 od 25. aprila 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci, pored utvrđe nja povrede označenih prava, traže i utvrđenje prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoje potraživanje u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godi ne, nad stečajnim dužnikom P. „ P.“ iz Bojnika. Podnosicima ustavnih žalbi je priznato prijavljeno potraživanje, ali isto nije isplaćeno, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 3053/15 od 18 . februara 2016. godine utvrđena je povreda prava predlagača B. P , ovde podnosioca ustavne žalbe, na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) , naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao i delimično usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, i to tako što je dosuđena naknada u iznosu do 20.000 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 546/16 od 25. aprila 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Privred nog apelacionog suda R4. St. 3053/15 od 18 . februara 2016. godine, u delovima osporenim žalbom.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 3060/15 od 13 . jula 2016. godine, utvrđena je povreda prava predlagača D. C, ovde podnosioca ustavne žalbe, na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09), naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao i delimično usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, i to tako što je dosuđena naknada u izn osu od 20.000 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1301/16 od 20. oktobra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3060/15 od 13. jula 2016. godine, u delovima osporenim žalbom.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe B. P, utvrđeno u stečajnom postupku , a protiv stečajnog dužnika DP „P.“ iz Bojnika, koji je u trenutku nastanka potraživanja bio sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da navedeni podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne št ete (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Stoga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe B. P . osporenim rešenj ima Privrednog apelacionog suda R4 . St. 3053/15 od 18. februara 2016. godine i Vrh ovnog kasacionog suda Rž gp. 546/16 od 25. aprila 2016. godine određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da mu je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca B. P . u delu izjavljenom protiv osporenih rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3053/15 od 18. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 546/16 od 25. aprila 2016. godine, u pogledu odluke o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao i dosuđena mu je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prak se ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 2 0.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i prava na naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud j e utvrdio da se u ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Privredno g apelacionog suda R4 St. 3053/15 od 18. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 546/16 od 25. aprila 2016. godine, ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosnom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. U pogledu ustavne žalbe D. C . Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je isti podnosilac 27. decembra 2016. godine, preko punomoćnika S . S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu u istom stečajnom postupku i da je predmet u Ustavnom sudu bio zaveden pod brojem Už-10055/2016.

Odlukom Ustavnog suda Už-10055/2016 od 7. februara 2019. godine, u tački 1. izreke usvojena je ustavna žalba D . C . i utvrđeno je da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije; u tački 2. izreke utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa koji je utvrđen u stečajnom postupku iz tačke 1. na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Kako su utvrđenjem povrede prava na imovinu i prava na naknadu materijalne štete otklonjene štetne posledice za podnosioca, Ustavni sud je, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu ovog podnosioca kao očigledno neosnovanu i rešio kao u tački 5. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti