Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi podele bračne tekovine, koji je trajao preko osam godina. Podnositeljka nije tražila naknadu štete, pa je utvrđenje povrede dovoljna satisfakcija.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-660/2021
17.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. J. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba J. J. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4979/17 (ranije predmet P. 1679/12), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. J, podnela je Ustavnom sudu, 20. januara 2021. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 4979/17 od 10. maja 2019. godine i presude Apelacionog suda Nišu Gž. 4033/19 od 16. jula 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, čl. 142. i 145. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4979/17 (ranije predmet P. 1679/12).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, interpretirano činjenično stanje u predmetnom parničnom postupku i ukazano na pogrešnu primenu materijalnog prava, kao i na ukupnu dužinu trajanja postupka više od 8 godina i četiri meseca.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporene akte. Nije tražila naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 4979/17 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Tužilac Z. B. podneo je tužbu 29. marta 2012. godine Osnovnom sudu u Nišu protiv tužene J. B. (sada J.), ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi podele bračne tekovine (tužba je sadržala veći broj zahteva). Po ovoj tužbi je formiran predmet P. 1679/12. Prvo ročište je zakazano za 9. jul 2012. godine.

Osnovni sud u Nišu je presudom P. 1679/12 od 9. septembra 2016. godine delimično odbio i delimično usvojio tužbene zahteve.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž. 640/17 od 7. juna 2017. godine delimično potvrdio i delimično ukinuo prvostepenu presudu. Predmet u ponovnom postupku dobio broj P. 4979/17.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude, zakazano je 12 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu devet ročišta nisu održana (ročište zakazano za 4. jun 2013. godine nije održano, jer veštak nije dostavio nalaz sa mišljenjem, ročište zakazano za 19. septembar 2013. godine nije održano na zajednički predlog parničnih stranaka, ročište zakazano za 8. maja 2014. godine nije održano, jer sudski veštak nije dostavio izjašnjenje na primedbe na nalaz i mišljenje, ročište zakazano za 16. septembar 2014. godine nije održano na zajednički predlog parničnih stranaka, ročište zakazano za 24. novembra 2014. godine nije održano zbog štrajka advokata, ročište zakazano za 3. februar 2015. godine nije održano, jer je postupajući sudija otišla u penziju, a nije određen novi sudija, ročište zakazano za 27. mart 2015. godine nije održano, jer nije određen novi sudija u predmetu, ročište zakazano za 5. jun 2015. godine nije održano, jer nije određen novi sudija u predmetu, ročište zakazano za 26. april 2016. godine nije održano na zajednički predlog parničnih stranaka).

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Nišu je osporenom presudom P. 4979/17 od 10. maja 2019. godine delimično usvojio i delimično odbio tužbene zahteve.

Apelacioni sud Nišu je osporenom presudom Gž. 4033/19 od 16. jula 2020. godine ukinuo presudu i odlučio o tužbenim zahtevima tužioca. Presuda je dostavljena punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 11. januara 2021. godine.

Do donošenja druge po redu prvostepene presude, zakazano je sedam ročišta za glavnu raspravu, pri čemu dva nisu održana (ročište zakazano za 15. oktobar 2018. godine nije održano, jer je postupajući sudija izabrana za sudiju višeg suda, a nije određen novi sudija, ročište zakazano za 25. mart 2019. godine nije održano, zbog sudskih veštaka, zbog čega su sudski veštaci novčano kažnjeni).

U toku postupka su izvedeni dokazi uviđaj na licu mesta, veštačenje putem dva različita veštaka građevinske struke, uvid u pismena i isprave i saslušanje svedoka i stranaka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao od 1. februara 2012. godine, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena i zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava. U vezi sa tim, za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan je period od kada je tužilac podneo tužbu, 29. marta 2012. godine, do donošenja osporene presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 4033/19 od 16. jula 2020. godine, kojom je pravnosnažno okončan parnični postupak. Dakle, predmetni postupak je trajao više od osam godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri čemu, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog parničnog postupka više od osam godina ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4979/17 (ranije predmet P. 1679/12), podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe u zahtevu nije tražila naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kako nije tražena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, to Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja odgovarajuću i dovoljnu satisfakciju (videti Odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Vladimirov protiv Srbije, broj predstavke 53056/15, od 9. jula 2019. godine).

6. Podnositeljka ustavne žalbe je osporila presudu Osnovnog suda u Nišu P. 4979/17 od 10. maja 2019. godine i presudu Apelacionog suda Nišu Gž. 4033/19 od 16. jula 2020. godine.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Članovi 142. i 145. Ustava ne jemče nijedno ustavno pravo, te stoga ne mogu biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti