Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora u istrazi za krivično delo oružana pobuna. Sudovi su dali dovoljne i individualizovane razloge zasnovane na postojanju posebno teških okolnosti krivičnog dela, u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Radića iz Sremske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragiše Radića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 535/11 od 27. oktobra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 328/11 od 29. novembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Radić iz Sremske Kamenice, preko punomoćnika Srđana Lakića i Miroja Jovanovića, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 20. decembra 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 535/11 od 27. oktobra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 328/11 od 29. novembra 2011. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi:

- da ima status okrivljenog u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu u predmetu Ki.Po1. 43/11, zbog krivičnog dela oružana pobuna iz člana 124. stav 1. u vezi člana 22. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije;

- da mu je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 535/11 od 27. oktobra 2011. godine produžen pritvor za još najviše dva meseca, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odeljenje rešenjem Kž2.Po1. 328/11 od 29. novembra 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu njegovog branioca protiv rešenja o produženju pritvora;

- da su osporena rešenja zasnovana na „razlozima koji su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, odnosno da dokazi na kojima su sudovi zasnovali svoja rešenja nisu u međusobnoj saglasnosti, te da ne čine logičku celinu“;

- da iz osporenih rešenja proizlazi da je „jedina okolnost koja se individualno odnosi na ustavnog žalioca činjenica da je u kritičnom periodu bio šef voznog parka... što nisu nikakve posebno teške okolnosti predmetnog krivičnog dela“;

- da „pobijana rešenja sadrže nejasne razloge za određivanje pritvora prema okrivljenom Radić Dragiši“;

- da sudovi nisu dali „dovoljno jasne, ubedljive i individualizovane razloge za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru“;

- da su se sudovi oslonili pre svega na težinu krivičnog dela koja se podnosiocu ustavne žalbe i ostalim okrivljenima stavljena na teret, a propuštaju da navedu subjektivne razloge za produženje pritvora, koji bi ih individualizovali u odnosu na svakog pritvorenika pojedinačno;

- da „interpretacija razloga iz podnetih žalbi u osporenom drugostepenom rešenju ne odgovara razlozima navedenim u žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe“, iz čega podnosilac zaključuje da drugostepeni sud razloge njegove žalbe nije ni ocenjivao;

U preostalom delu ustavne žalbe, podnosilac analizira elemente krivičnog dela koje je podnosiocu stavljeno na teret, dokazujući da se ne radi o krivičnom delu oružana pobuna, zbog čega nije ni bilo mesta određivanju i produženju pritvora protiv njega, odnosno obrazlaže šta bi u konkretnom predmetu bile posebno teške okolnosti krivičnog dela, jer smatra da okolnosti koje su sudovi naveli nisu posebno teške.

U ustavnoj žalbi se tvrdi da su navedenim propustima sudova povređena podnosiočeva prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporene akte, utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete, odredi objavljivanje sudske odluke i obaveže Republiku Srbiju - Viši sud u Bepgradu - Posebno odeljenje na „snošenje troškova ovog postupka“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje VIII Su. 52/12-8 od 7. februara 2012. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica vodi se istraga u predmetu Ki.Po1. 43/11 zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo oružana pobuna iz člana 124. stav 1. u vezi sa članom 22. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.

Podnosiocu ustavne žalbe je pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.Po1. 43/11 od 29. septembra 2011. godine, koji mu se računa od 29. septembra 2011. godine, kada je lišen slobode.

Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je osporenim rešenjem Kv.Po1. 535/11 od 27. oktobra 2011. godine produžio pritvor podnosiocu ustavne žalbe najviše za dva meseca, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju rešenja, sud navodi da je za krivično delo oružana pobuna iz člana 124. stav 1. u vezi sa članom 22. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije propisana kazna zatvora preko deset godina, te da postoje posebno teške okolnosti izvršenja ovog krivičnog dela, koje se ogledaju u tome „što je i ovaj okrivljeni osnovano sumnjiv da je učestvovao u oružanoj pobuni kao pripadnik jedinice za specijalne operacije, koja je pripadala resoru Državne bezbednosti Ministarstva pravde Republike Srbije i po svom brojnom sastavu i opremljenosti bila jedina profesionalno osposobljena za izvršenje najsloženijih antiterorističkih i drugih najtežih zadataka, a upravo u cilju zaštite ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje“. Dalje se navodi „da postoji osnovana sumnja da je navedena oružana pobuna izvedena tako što je, između ostalog, u dva navrata izvršena blokada autoputa E-75 borbenim vozilima i naoružanim pripadnicima jedinice, u prvom navratu 10. novembra 2001. godine kod Vrbasa, a potom 12. novembra 2001. godine u Beogradu kod „Centra Sava“, pri čemu je okrivljeni Dragiša Radić postupao kao šef voznog parka jedinice, a prema podacima iz spisa predmeta postoji osnovana sumnja da su, pored ostalog, ciljevi oružane pobune bili zauzimanje zgrada Aerodroma Beograd, Vlade Republike Srbije i Radio Televizije Srbije“. Konačno, navodi se „ da je cenjena i okolnost da je ova jedinica rasformirana nakon uvođenja vanrednog stanja u Republici Srbiji tokom marta meseca 2003. godine, kojem je prethodilo ubistvo premijera Republike Srbije Zorana Đinđića, za koje su pravnosnažno osuđeni i M.U. i Z.J, inače okrivljeni u ovom postupku, da je u toku oružane pobune učešće uzelo više stotina pripadnika jedinice, od kojih većina do sada nisu identifikovani, jer je arhiva ove jedinice u međuvremenu delimično uništena, te da postoji osnovana sumnja da su u blokadi autoputa E-75 kod Vrbasa svi učesnici pobune bili maskirani fantomkama, zbog čega se ni dan danas na nesumnjiv način ne može utvrdnti ne samo njihov identitet, već i ko im je tada neposredno komandovao.“ Iz svega iznetog, prvostepeni sud nalazi da sve navedene okolnosti, sagledane u svojoj međusobnoj vezi i u odnosu na okrivljenog Dragišu Radića, bez obzira na protek vremena od ovih događaja, a sagledane u kontekstu težine krivičnog dela za koje postoji osnovana sumnja da ga je okrivljeni izvršio i načina izvršenja istog, imaju karakter posebno teških okolnosti izvršenja krivičnog dela.

Rešavajući o žalbama branilaca okrivljenog, ovde podnosioca, protiv osporenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je osporenim rešenjem Kž2.Po1. 328/11 od 29. novembra 2011. godine žalbe odbio kao neosnovane.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja se ponavljaju razlozi obrazloženi u prvostepenom osporenom rešenju, i dodaje se da su žalbeni navodi branilaca kojima se ukazuje na nepostojanje navedenog zakonskog osnova za produženje pritvora, kao i da ne postoji osnovana sumnja da je okrivljeni, ovde podnosilac, kao saizvršilac počinio krivično delo, ocenjeni kao neosnovani „budući da postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni Dragiša Radić kao saizvršilac sa ostalim saokrivljenima počinio krivično delo oružane pobune proizilazi iz pravosnažnog rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 43/11 od 29. septembra 2011. godine, kojim je određeno da se sprovede istraga između ostalih i protiv okrivljenog Dragiše Radića zbog postojanja osnovane sumnje da je kao saizvršilac počinio krivično delo oružane pobune, a kako mu je to dispozitivom zahteva za sprovođenje istrage...stavljeno na teret“.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, s tim da ga viši sud može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09, 76/10 i 72/11), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, (u daljem tekstu: ZKP) bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme (član 16. stav 3.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti, čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. stav 1. do 3.).

Prema odredbi člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje bilo je propisano: da odluku o određivanju pritvora istražni sudija ili veće donosi po saslušanju okrivljenog, a odluka o produženju ili ukidanju pritvora donosi se u sednici veća, izuzev u slučaju iz člana 145. ovog zakonika (član 142a stav 1.); da se na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode, a posle tog roka okrivljeni se može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (član 144. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. stav 1. i 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka (videti, pored ostalih, odluke Už-1197/2008, od 13. novembra 2008. godine, Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1738/2009 i Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine, i Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine) dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27, 30. i 31. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

6. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da je, kod svakog odlučivanja o produženju pritvora tokom krivičnog postupka, nadležni sud dužan da ceni da li i dalje postoje zakonom propisani razlozi za zadržavanje ove procesne mere na snazi, te ukoliko nađe da takvi razlozi i dalje postoje, obavezan je da ih u rešenju o produženju pritvora jasno i dovoljno obrazloži.

Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su, po oceni Ustavnog suda, u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo može produžiti pritvor, i u njima su dati detaljni i dovoljni razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog (podnosioca ustavne žalbe) u pritvoru.

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je u osporenom rešenju Kv.Po1. 535/11 od 27. oktobra 2011. godine, našao da je, pored uslova u pogledu težine krivičnog dela (kazna zatvora preko deset godina) ispunjen i uslov postojanja posebno teških okolnosti krivičnog dela iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP. Viši sud je smatrao da posebno teške okolnosti izvršenja krivičnog dela koje opravdavaju dalje trajanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe predstavlja: to što je podnosilac u oružanoj pobuni učestvovao kao pripadnik Jedinice za specijalne operacije, jedinice koja je pripadala resoru Državne bezbednosti MUP-a RS; to što je ta jedinica po svom brojnom sastavu i opremljenosti bila jedina profesionalno osposobljena za izvršavanje najsloženijih antiterorističkih i drugih najtežih zadataka, i to upravo u cilju zaštite ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje; to što postoji osnovana sumnja da su u dva navrata izvršene blokade auto-puta E75 borbenim vozilima i naoružanim pripadnicima jedinice i to 10. novembra 2001. godine kod Vrbasa i 12. novembra 2001. godine u Beogradu, pri čemu je podnosilac postupao kao šef voznog parka jedinice; to što postoji osnovana sumnja da su ciljevi oružane pobune bili i nasilno zauzimanje Aerodroma u Beogradu, zgrade Vlade Republike Srbije i zgrade Radio Televizije Srbije.

Ustavni sud ocenjuje da navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da su sudovi kao otežavajuću okolnost u odnosu na podnosioca cenili samo njegovu funkciju šefa voznog parka Jedinice za specijalne opreacije, ne odgovara činjeničnom stanju utvrđenom u ovom ustavnosudskom postupku. Sudovi su, prema oceni Ustavnog suda, posebno teškim okolnostima izvršenja krivičnog dela smatrali upravo okolnosti koje svaka pojedinačno, a posebno sve zajedno, predstavljaju posebno teške okolnosti izvršenja krivičnog dela.

Rešavajući o žalbama branilaca podnosioca ustavne žalbe protiv osporenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je osporenim rešenjem Kž.2.Po1. 328/11 od 29. novembra 2011. godine žalbe odbio kao neosnovane, u celosti prihvatajući razloge prvostepenog suda.

Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud u osporenom rešenju ocenio i obrazložio žalbene navode podnosioca protiv osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, vodeći pri tome računa da oceni navode koji se odnose na osnovanost produženja pritvora, a ne i navode žalbe koji ne dovode u pitanje pravilnost prvostepenog rešenja o produženju pritvora, s obzirom na to da se ti navodi odnose na ocenu izvedenih dokaza, utvrđivanje činjeničnog stanja, te pretpostavke i kalkulacije odbrane, kojima je mesto u žalbi protiv osuđujuće presude, a ne i u žalbi protiv rešenja o produženju pritvora.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom, kao i da su u osporenim rešenjima dati dovoljni i relevantni razlozi za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da su tvrdnje podnosioca o povredi njegovih prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, neosnovane.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 30. stav 1. Ustava, koje podnosilac ustavne žalbe izričito ističe, Ustavni sud ukazuje da se pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava iz člana 30. stav 1. Ustava ne može dovesti u pravnu vezu sa osporenim rešenjima, jer se navedenom ustavnom odredbom štite ljudska prava u vezi inicijalnog određivanja pritvora licima za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo. Kako je u konkretnom slučaju osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen, Ustavni sud nije vršio ocenu postojanja povrede prava podnosioca zajemčenog odredbom člana 30. stav 1. Ustava.

8. U odnosu na preostale navode ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac ovim navodima analizira elemente krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, dokazujući da se ne radi o krivičnom delu oružana pobuna, zbog čega nije bilo mesta određivanju i produženju pritvora protiv njega, odnosno obrazlaže šta bi u konkretnom predmetu bile posebno teške okolnosti krivičnog dela, jer smatra da okolnosti koje su sudovi naveli nisu posebno teške, pa nema osnova ni za pritvor.

Imajući u vidu da se u preostalom delu podnete ustavne žalbe ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda zahteva da oceni postojanje krivičnog dela i krivice podnosioca, što spada u nadležnost postupajućeg suda, Ustavni sud je našao da zbog nenadležnosti ne može da odlučuje o tom delu ustavne žalbe.

9. Shodno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena prava zajemčena odredbama člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu.

10. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredsbs člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti