Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Postupak je neopravdano zaustavljen zbog restrukturiranja dužnika, iako su zakonski rokovi za taj postupak istekli, što čini postupanje suda i Agencije za privatizaciju neefikasnim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirka Mitovskog iz Vršca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirka Mitovskog i utvrđuje da j e u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vršcu u predmetu I 2. 1075/11 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vršcu da nastavi izvršni postupak iz tačke 1 , te da preduzme sve mere da se predmetni postupak okonča u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirko Mitovski iz Vršca podneo je 20. decembra 2011. godine, preko punomoćnika, Mihaj Milke advokata iz Vršca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku , zajemčen ih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vršcu u predmetu I 2. 1075/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Vršcu I. 306/09).

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, pokrenuo izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Vršcu na os novu pravnosnažne i izvršne presude istog suda radi naplate potraživanja iz radnog odnosa , protiv izvršnog dužnika „ A.D. Vršački vinogradi“ iz Vršca; da su izvršnom dužniku odbačeni ili odbijeni pravni lekovi koje je izjavio; da izvršni postupak traje duže od četiri godine te da je prekinut jer se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) prop isano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spis e predmeta Osnovnog suda u Vršcu I 2. 1075/11, kao i u dostavljene podatke Agencije za privatizaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Presudom na osnovu propuštanja Opštinskog suda u Vršcu P1. 36/09 od 13. februara 2009 . godine obavezan je tuženi „A.D. Vršački vinogradi“ iz Vršca, da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime duga za otpremninu , sa zakonskom zateznom kamatom od 28. avgusta 2008. godine do dana isplate , regresa za godišnji odmor za 2007. i 2008. godinu , sa zakonskom zateznom kamatom , kao i troškova parničnog postupka, isplati određene novčane iznose.

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 27. maja 2009. godine Opštinskom sudu u Vršcu podneo predlog za izvršenje, plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika „A.D. Vršački vinogradi“ iz Beograda, na osnovu prav nosnažne i izvršne isprave - presude zbog propuštanja Opštinskog suda u Vršcu P1. 36/09 od 13. februara 2009. godine.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Opštinski sud u Vršcu je doneo rešenje I. 306/09 od 2 9. juna 200 9. godine kojim je odredio izvršenje.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 6. novembra 2009. godine nadležnom sudu predlog za promenu sredstva izvršenja (na nepokretnostima izvršnog dužnika), koji je sud usvojio rešenjem I. 306/09 od 19. novembra 2009. godine.

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je 27. novembra 2009. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Pančevu.

Rešenjem Višeg suda u Vršcu Gž. 1059/10 od 16. marta 2010. godine usvojena je kao osnovana žalba izvršnog dužnika, te je ukinuto rešenje Opštinskog suda u Vršcu I. 306/09 od 19. novembra 2009. godine i odbačen predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja od 6. novembra 2009. godine.

Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) je 5. novembra 2010 . godine dostavila Osnovnom sudu u Vršcu odluka o restrukturiranju „A.D. Vršački vinogradi“ iz Vršca od 1. novembra 2010. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu I2. 743/10 od 14. decembra 2010. godine prekinut je izvršni postupak protiv izvršnog dužnika „A.D. Vršački vinogradi“ iz Vršca do donošenja odluke o okončanju restrukturiranja.

Podnosilac ustavne žalbe je 18. marta 2011. godine Osnovnom sudu u Vršcu podneo predlog za nastavak postupka izvršenja. Sud je rešenjem I2.743/10 od 24. aprila 2011. godine usvojio predlog podnosioca da se izvršni postupak nastavi.

Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu I2.743/10 od 30. novembra 2011. određen je zastoj u postupku izvršenja do okončanja restrukturiranja izvršnog dužnika.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu podnosilac us tavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restruktu riranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koja omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito – 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restruktuiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona dodat član 20ž kojim je propisano da se od dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja nadležnih sudova, bitno i postupanje Agencije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije od 1. novembra 20 10. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Imajući u vidu da je odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restrukturiranja, Ustavni sud konstatuje da Opštinski, odnosno Osnovni sud, nisu mog li da preduz mu radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja upravo zbog sadržine navedene odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji. U takvoj situaciji postupanje Agencije koja sprovodi postupak restrukturiranja izvršnog dužnika je od nesumnjivog značaja za ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku izvršnog poverioca. Naime, Agencija od 1. novembra 2010. godine, kada je donela odluku o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika, pa do danas – ni posle gotovo dve godine nije okončala postupak restrukturiranja. Ustavni sud smatra da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršavanje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu "Immobiliare Saffi protiv Italije", broj aplikacije 22774/93, stav 74, i "Kačapor i drugi protiv Srbije", broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok – 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, kao i pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku. Naime, u tom slučaju je Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, postupak restrukturiranja u postupku privatizacije izvršnog dužnika još uvek nije okončan niti je pokrenut postupak njegove likvidacije.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011 . godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restruktuiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu biti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Imajući u vidu da je od podnošenja predloga za izvršenje 27. maja 2009. do trenutka odlučivanja o ustavn oj žalb i, proteklo više od tri godine, Ustavni sud je ocenio da izvršni sudovi nisu postupali saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, odnosno člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju .

Ocenjujući navode i razloge žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud konstatuje da rešenje Osnovnog suda u Vršcu I2. 743/10 od 30. novembra 2011. godine ne predstavlja akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama stranke u postupku.

Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je rešenje o zastoju postupka Osnovnog suda u Vršcu I2. 743/10 od 30. novembra 2011. godine u suprotnosti sa odlukama ovog Suda, Evropskog suda za ljudska prava, te navedenim načelnim pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, jer zastoj izvršnog postupka iz razloga što se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , ima iste pravne posledice kao i prekid izvršnog postupka. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je donošenje rešenja o zastoju , takođe, imalo uticaja na nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da se predmetni izvršni postupak nastavi, pa je odlučio kao u tački 2. izreke .

6. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosioca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „ Službenom glasniku Republike Srbije“.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti