Odluka Ustavnog suda o naknadi za eksproprisano zemljište i pravičnom suđenju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sud je propustio da adekvatno obrazloži odluku o naknadi za eksproprisano zemljište, ignorišući javno dostupan planski dokument koji je menjao namenu zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6616/2019
03.11.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . P . iz Lazarevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M . P . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu R1 . 47/18 od 11. decembra 2018. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Lazarevca podnela je Ustavnom sudu, 21. juna 2019. godine, preko punomoćnika D . V. M , advokata iz Beograda , ustavnu žalb u protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 . i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno određena naknada za eksproprisane katastarske parcele čiji je vlasnik bila podnositeljka ustavne žalbe; da su, po navodima podnositeljke, eksproprisane katastarske parcele po svojoj nameni građevinsko zemljište; da su sudovi, u postupku određivanja naknade , eksproprisane katastarske parcele tretirali kao poljoprivredno zemljište prihvatajući izveštaj Poreske uprave da je reč o poljoprivrednom zemljištu; da su sudovi zanemarili činjenicu da su eksproprisane katastarske parcele obuhvaćene Planom detaljne regulacije dela naselja „Crne Međe 2 “ koji je objavljen u Službenom listu Grada Beograda broj 79/14, kojim je predviđeno da su predmetne katastarske parcele namenjene za individualno stanovanje i za izgradnju saobraćajnica; da je stupanjem na snagu planskog dokumenta izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište; da se ne može prihvatiti pravni stav drugostepenog suda da podnositeljka nije pružila dokaze na okolnost da je u konkretnom slučaju reč o građevinskom zemljištu, s obzirom na to da je Plan detaljne regulacije javno objavljen i dostupan sudu, te da se radi o opštepoznatoj činjenici; da postoji povreda prava na imovinu, jer naknada za eksproprisane nepokretnosti nema obeležje tržišne naknade i ista predstavlja naknadu za poljoprivredno zemljište, a radi se o građevinskom zemljištu.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavn u žalb u, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine. Tražila je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Lazarevcu R1. 47/18 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Grad Beograd, gradska opština Lazarevac, Uprava gradske opštine – Odeljenje za imovinsko-pravne poslove je rešenjem broj: 465-35/17 od 18. maja 2017. godine eksproprisao, u korist Republike Srbije, za potrebe JP E . Lazarevac, radi izgradnje i uređenja naselja „Crne međe 2 “, u potpunosti katastarske parcele …/2, …/3, …/4, …/5, …/6, …/7, …/8 i …/9 KO Šopić, u privatnoj svojini M. P, ovde podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je ona vlasnik osnovne katastarske parcele … KO Šopić i da je izvršena parcelacija (deoba) parcele, iz koje su nastale eksproprisane katastarske parcele, a koje parce le su potrebne za uređenje „Crnih Međ a 2 “, odnosno formiranje građevinskih parcela i pristupnih saobraćajnica.

Kako u postupku pred organom uprave nije postignut sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, spisi predmeta su dostavljeni sudu u vanparničnom postupku.

Osnovni sud u Lazarevcu je rešenjem R1. 47/18 od 11. decembra 2018. godine odredio naknadu za eksproprisane katastarske parcele. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je sud u postupku za određivanje naknade pribavio izveštaj od Poreske uprave o tržišnoj ceni eksproprisanih katastarskih parcela – poljoprivrednog zemljišta i da je Poreska uprava procenu tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta dala objektivno, prema pravilima struke.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela žalbu protiv navedenog rešenja u kojoj je navela da eksproprisane katastarske parcele predstavljaju građevinsko zemljište koje je planskim dokumentima – Planom detaljne regulacije dela naselja Crne međe, gradska opština Lazarevac („Službeni list grada Beograda“, broj 79/14) i Prostornim planom gradske opštine Lazarevac („Službeni list grada Beograda“, broj 10/12), namenjeno za izgradnju i uređenje naselja „Crne međe 2“, te da je stupanjem na snagu navedenih planskih dokumenata, kao vlasnik takvog zemljišta, stekla prava koja joj po zakonu pripadaju, bez obzira na to što nadležan organ nije sproveo promenu u javnoj evidenciji nepokretnosti i prava .

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka, ukoliko se nije slagala sa izveštaj em Poreske uprave, trebalo da pruži dokaze na okolnost da se ne radi o poljoprivrednom zemljištu, već da se radi o drugoj vrsti zemljišta i da u skladu sa tim predloži izvođenje dokaza.

Vrhovni kasacioni sud, rešenjem Rev. 3304/19 od 20. maja 2020. godine , nije prihvatio odlučivanje o revi ziji podnositeljke, kao izuzetno dozvoljenoj, i odbacio je kao nedozvoljenu njenu reviziju izjavljenu protiv osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine.

U „Službenom listu grada Beograda“, broj 79/14, od 24. oktobra 2014. godine, objavljen je Plan detaljne regulacije dela naselje Crne Međe, gradske opštine Lazarevac, kojim je obuhvaćena katastarska parcela u celini … KO Šopić, u okviru javne parcele C7, a njena namena je izgradnja saobraćajnih površina (internet stranica „Službenog lista grada Beograda“, Arhiva, pregled brojeva za 2014. godinu , broj 79, str. 35, http://sllistbeograd.rs/cyr/arhiva/broj/754/). Pravni osnov za donošenje Plana bio je Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09,64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09,64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13) propisano je : da je namena zemljišta način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom (član 2. tačka 4)); da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.) (član 2. tačka 6)); da je planski dokument prostorni plan jedinice lokalne samouprave (član 11. stav 2. tačka 3)); da se po donošenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u službenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u službenom glasilu Republike Srbije, službenom glasilu autonomne pokrajine ili službenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje i da se planski dokument iz stava 2. ovog člana objavljuje u elektronskom obliku i dostupan je na internetu, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje (član 41. st. 2. i 3.); da je građevinsko zemljište zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom (član 82.); da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava (član 83. stav 2.) ; da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom (član 88. stav 9.).

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, „Službeni list SRJ“, broj 16/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 23/01, 20/09, 55/13-Odluka US, 106/16-autentično tumačenje) propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano.

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15. i 106/15 ) propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je da će sud prema potrebi da proveri istinitost navoda podnosioca žalbe.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da, saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, kao i praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) , postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, argumentovano i dovoljno obrazlože svoje odluke. Ova obaveza ne može biti shvaćena tako da se u odluci moraju izneti svi detalji i dati odgovori na sve iznesene činjenične i pravne tvrdnje stranaka. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, ali sudovi moraju u svakom slučaju da obrazlože svoju odluku na taj način što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (videti, između ostalih, presudu ESLjP u predmetu Ruiz Torija protiv Španije , predstavka broj 18390/91, od 9. decembra 1994. godine). Takođe, u praksi ESLjP zauzet je stav da je za ocenu ispunjenosti standarda prava na pravično suđenje neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta (videti presudu Helle protiv Finske , od 19. decembra 1997. godine, predstavka broj 157/1996/776/1977, od 19. decembra 1997. godine, stav 60.).

Ustavni sud, zatim , ukazuje da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno određena naknada za eksproprisane katastarske parcele kao poljoprivredno g zemljišta, čija je vlasnik bila podnositeljka, dok je podnositeljka u žalbi protiv prvostepenog rešenja istakla da se radi o građevinskom zemljištu, odnosno da je predmetno zemljište planskim dokumentom – Planom detaljne reg ulacije dela naselja Crne međe, gradska opština Lazarevac („Službeni list grada Beograda“, broj 79/14) , namenjeno za izgradnju i uređenje naselja „Crne međe 2 “, te da je stupanjem na snagu planskog dokumenta, kao vlasnik takvog zemljišta, stekla prava koja joj po zakonu pripadaju, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.

Ustavni sud ocenjuje da je određivanje vrste eksproprisanog zemljišta od pravnog značaja za ispunjenje zakonske obaveze iz člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, jer se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ali i ustavne obaveze iz člana 58. stav 2 . Ustava, jer pravo svojine može biti oduzeto samo u javnom interesu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne . Suštinska materijalna pretpostavka za ostvarivanje naknade koja ne može biti niža od tržišne jeste tretiranje eksproprisanog zemljišta u skladu sa njegovim stvarnim statusom od strane nadležnih organa, jer od toga zavisi i visina naknade za eksproprisano zemljište.

U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da su rešenjem od 18. maja 2017. godine eksproprisane, u korist Republike Srbije, za potrebe JP E. Lazarevac, radi izgradnj e i uređenja naselja „Crne međe 2 “ , u potpunosti katastarske parcele …/2, …/3, …/4, …/5, …/6, …/7, …/8 i …/9 KO Šopić, u privatnoj svojini podnositeljke ustavne žalbe, koje parcele su bile potrebne za formiranje građevinskih parcela i pristupnih saobraćajnica. Pre donošenja navedenog rešenja o eksproprijaciji, Planom detaljne regulacije dela naselje „Crne Međe“, gradske opštine Lazarevac, od 24. oktobra 2014. godine, obuhvaćena je (osnovna) katastarska parcela … KO Šopić (od koje su nastale eksproprisane katastarske parcele), u okviru javne parcele C7 , a njena namena je bila izgradnja saobraćajnih površina.

Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka u žalbi protiv prvostepenog rešenja istakla da je eksproprisano zemljište građevinsko zemljište koje je planskim dokumentom namenjeno za izgradnju i uređenje naselja „Crne međe 2“ , ali da je Viši sud u Beogradu u osporenom drugostepenom rešenju ocenio da je podnositeljka trebalo da pruži dokaze na okolnost da se ne radi o poljoprivrednom zemljištu, već da se radi o drugoj vrsti zemljišta i da u skladu sa tim predloži izvođenj e dokaza. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da je, u smislu 42. Zakona o planiranju i izgradnji , predmetni planski dokumenat objavljen u službenom glasilu donosioca planskog dokumenta, odnosno u službenom listu grada Beograda (stav 2.), kao i u elektronskom obliku i postao dostupan na internetu (stav 3.). Dakle, po oceni Ustavnog suda, radi se o pravno relevantnoj činjenici koja je dostupna svima, a, u procesnom smislu, drugostepeni sud je mogao prema potrebi da proveri istinitost navoda podnosioca žalbe (član 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje u vanparničnom postupku). Ustavni sud, takođe, ukazuje da je u samom rešenju o eksproprijaciji, koji je organ uprave dostavio sudu u vanparničnom postupku, određeno da se vrši eksproprijacija zemljišta potrebnog za uređenje „Crnih Međa“, odnosno za formiranje građevinskih parcela i pristupnih saobraćajnica.

Pravna dejstva obuhvata određenog zemljišta planskim dokumentom propisana su odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, a koje odredbe nisu citirane u osporenom aktu. Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu (član 88. stav 9. u vezi sa članom 83. stav 2.), što znači da takav vlasnik ima i pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti (član 83. stav 2.). Za građevinsko zemljište je propisano da predstavlja zemljište koje je određeno planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata (član 82.).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da osporeno rešenje Višeg sud a u Beogradu nije obrazloženo u meri koja odgovora standardu prava na pravično suđenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 3236/19 od 10. aprila 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu R1. 47/18 od 11. decembra 2018. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud se nije posebno bavio povredom prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imo vinu, zajemčenih odredbama čl. 36. i 58. Ustava.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja, adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnositeljke na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke .

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Slubženi glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi za eksproprisano zemljište i pravičnom suđenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti