Odbijanje ustavne žalbe zbog opravdanosti produženja pritvora u predmetu organizovanog kriminala

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, uključujući opasnost od bekstva, ponavljanja dela i uznemirenja javnosti, s obzirom na složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. T . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustav na žalb a B. T . izjavljen a protiv rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 519/13 od 5. jula 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 305/13 od 25. jula 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. T . iz Beograda je , 16. avgusta 201 3. godine, preko punomoćnika D. P , advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 519/13 od 5. jula 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 305/13 od 25. jula 2013. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje iz člana 27. stav 1, člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da se i nakon više od tri godine i šest meseci trajanja pritvora u osporenim rešenjima „navode i dalje stereotipni razlozi“, pri čemu sud „izbegava da se suoči sa stvarnim i individualnim razlozima za postojanje pritvora na strani pojedinog okrivljenog koji je u pritvoru i mehaničkim pristupom osnovnom pravu građanina, kakvo je pravo na slobodu, povređuje upravo prava na čije povrede se ukazuje ovom ustavnom žalbom“; da se podnosilac „optužuje za članstvo u organizovanoj kriminalnoj grupi od 2008. do 15.10.2009., pri čemu se samo u opisu dela navodi njegovo ime, ali se ne navodi u opisu ni jedan podatak koji bi odredio bliže vremenski, prostorno i u pogledu bilo koje specifičnosti njegov položaj ili doprinos u organizovanoj kriminalnoj grupi“, nakon čega detaljno analizira podignutu optužnicu. Podnosilac potom iznosi sadržinu osporenih rešenja, te zaključuje da su mu povređena označena Ustavom zajemčena prava: jer su nadležni sudovi propustili da za „ svoje odluke daju jasne i dovoljne i individualizovane razloge“ i da daju „odgovore na navode iz izjavljene žalbe“; jer su „pogrešnim tumačenjem procesnih odredbi suprotno njihovoj svrsi obesmislili pravo na odbranu“; jer su „odluke donete na osnovu netačnih činjeničnih konstrukcija i proizvoljnog tumačenja materijalnog i procesnog prava“; jer se „pritvor produžava odlukama koje ne sadrže jasne, dovoljne i individualizovane i ubedljive razloge za pritvor, pri čemu nisu ostvareni zakonski uslovi za produženje pritvora što je dovelo do povrede prava iz člana 27. i 31 . Ustava “; jer se „pritvor produžava odlukama koje sadrže činjenične netačnosti koje se nadgrađuju činjeničnim i pravnim konstrukcijama na osnovu kojih se stvara privid da postoje razlozi za pritvor, iako se u suštini u odlukama ponavljaju stereotipni, paušalni i nejasni navodi koji ne mogu da budu ni jasni, ni dovoljni, ni ozbiljni, ni opravdani razlozi za produženje ove mere, a kod ne postojanja suštinskih razloga, izbegava se ocena da li oni stvarno egzistiraju, već sa parafraziraju odredbe zakona“; jer ne postoje razlozi za produženje pritvora iz tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku; jer se „pritvor produžava po uatomatizmu“; jer je „ovde osporenim odlukama kroz arbitrarno i nepravično postupanje suda povređeno pravo podnosioca žalbe na pravično suđenje kroz pogrešnu primenu prava i nepoštovanje prava na obrazloženu sudsku odluku“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu VIII Su. 52/13-191, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje se protiv podnosioca i drugih lica vodi krivični postupak u predmetu K.Po1. 249/10, po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 17/09 od 12. aprila 2010. godine.

Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (16. avgust 2013. godine) nalazio u pritvoru tri godine i skoro sedam meseci, računajući od 27. januara 2010. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.Po1. 3/10 od 29. januara 2010. godine, na osnovu odredabe člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 519/13 od 5. jula 2013. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 60 dana.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga; da su „optuženi Ž.V, M.C. i B. T . opravdano sumnjivi da su pripadnici organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama ... da se lica za koja postoji opravdana sumnja da su organizatori ove kriminalne grupe D.Š. i G.S. i dalje nalaze u bekstvu, koja bi im mogla pomoći u bekstvu i skrivanju“; da je „optuženi B . T . državljanin Republike Hrvatske i Federacije BiH“, te da je „navedena organizovana kriminalna grupa prema opravdanoj sumnji za potrebe svog rada i delovanja svojim pripadnicima na raspolaganje stavljala falsifikovane putne isprave radi lakšeg i konspirativnijeg prelaska državnih granica zemalja u kojima je grupa delovala“; da „navedne činjenice, po mišljenju veća, opravdavaju stav da postoji bojazan da bi se optuženi u slučaju puštanja na slobodu mogli dati u bekstvo i tako postali nedostupni sudu“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da „postoji opravdana sumnja da su pomenuti optuženi u okviru organizovane kriminalne grupe koja je delovala u dužem vremenskom periodu (prema navodima optužnice od početka 2008. pa do 15. oktobra 2009. godine) preduzela veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. Krivičnog zakonika, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, te imajući u vidu odlučnost i upornost koju su optuženi prema opravdanoj sumnji pokazali prilikom vršenja ovog krivičnog dela, a takođe postoji opravdana sumnja da je optuženi B. T . u okviru organizovane kriminalne grupe preduzeo napred navedene radnje uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Republike Srbije i Zapadne Evrope, kao i činjenicu da su optuženi D.Š. i G.S, za koje postoji opravdana sumnja da su organizatori ove kriminalne grupe i dalje na slobodi, i bez obzira na činjnicu što optuženi Ž.V, M.C. i B . T . do sada nisu osuđivani zbog istorodnih krivičničnih dela, veće smatra da napred navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju da bi optuženi u kratkom vremenskom periodu, nakon puštanja na slobodu mogli ponoviti krivično delo“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da „postoji opravdana sumnja da su optuženi Ž.V, M.C. i B. T . pripadnici organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, koja se bavila prekookeanskim transportom droge u količini većoj od 2.409 kilograma opojne droge kokain, čistoće od 74% do 97%, čija je vrednost na ilegalnom tržipggu izuzetno velika i koja kao takva može ugroziti život i zdravlje velikog broja ljudi, te da je kod jednog od pripadnika grupe D.L. dana 20. oktobra 2009. godine pronađen novac u iznosu od 544.430 evra, za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen prodajom navedene opojne droge, imajući u vidu da su veštačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina, od kog novca su plaćani troškovi funkcionisanja organizovane kriminalne grupe, te da se postojanje navedene organizovane kriminalne grupe vezuje sa optuženim D.Š, za koga se opravdano sumnja da je njen organizator, koji se uprkos svim preduzetim merama domaćih i inostranih organa gonjenja i otkrivanja da se obezbedi njegovo prisustvi i dalje nalazi u bekstvu, navedene činjenice dovelu su do uznemirenja javnosti, što sve može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, ako bi se navedeni optuženi našli na slobodi ... a imajući u vidu i činjenicu da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opjnih droga iz člana 246. Krivičnog zakonika koje se optuženima stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, a način izvršenja krivičnog dela to opravdava“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 305/13 od 25. jula 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 519/13 od 5. jula 2013. godine. Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je posebno ukazao da će „prvostepeni sud prilikom daljeg odlučivanja o pritvoru imati u vidu i postupati shodno odredbi člana 210. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, koja propisuje dužnost svih organa da se postupa sa naročitom hitnošću, ako se optuženi nalaze u pritvoru“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je l išenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) je propisano krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to, pored ostalog, u stavu 1. da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina .

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povred u prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenj a, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, kao i da je za krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika zaprećena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog prvostepenpg rešenja, koje je potvrđeno osporenim drugostepenim rešenjem, je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, da se lica za koja postoji opravdana sumnja da su organizatori ove organizovane kriminalne grupe još uvek nalaze u bekstvu i koji bi podnosiocu mogli pomoći u skrivanju i bekstvu, da je navedena organizovana kriminalna grupa prema opravdanoj sumnji za potrebe svog rada i delovanja svojim pripadnicima na raspolaganje stavljala falsifikovane putne isprave radi lakšeg i konspirativnijeg prelaska državnih granica zemalja u kojima je grupa delovala, a da je podnosilac ustavne žalbe državljanin Republike Hrvatske i Federacije BiH. Navedene okolnosti su po oceni nadležnog suda ukazivale da postoji opasnost od bekstva okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe u okviru organizovane kriminalne grupe koja je delovala u dužem vremenskom periodu, i to od početka 2008. godine pa do 15. oktobra 2009. godine, preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, da postoji opravdana sumnja da je podnosilac B. T . u okviru organizovane kriminalne grupe preduzeo napred navedene radnje uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Republike Srbije i Zapadne Evrope, kao i činjenicu da su optuženi D.Š. i G.S, za koje postoji opravdana sumnja da su organizatori ove kriminalne grupe i dalje na slobodi, koje sve okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac u kratkom vremenskom periodu, nakon puštanja na slobodu ponoviti krivično delo.

Konačno, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je navedeno da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga koje se okrivljenom stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice izvršenja doveli do uznemirenja domaće i svetske javnosti koje može ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da postoji opravdana sumnja da je podnosilac pripadnik organizovane kriminalne grupi koja je delovala u međunarodnim razmerama, baveći se prekookeanskim transportom opojne droge kokaina u količini većoj od 2.409 kilograma, čistoće od 74% do 97%, čija je vrednost na ilegalnom tržipggu izuzetno velika, a koja kao takva može da ugrozi život i zdravlje velikog broja ljudi, te da je kod jednog od pripadnika ove grupe pronađen novac u iznosu od 544.430 evra za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen upravo prodajom navedene opojne droge (budući da su veštačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina), te da postoji opravdana sumnja da su upravo od tog novca plaćani troškovi funkcionisanja ove kriminalne grupe za koju postoji opravdana sumnja da ju je organizovao D.Š. koji se i dalje nalazi u bekstvu.

Ustavni sud je ocenio da su osporen a rešenj a zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sud ovi postupa li u skladu sa ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, da je državaljnin Republike Hrvatske i Federacije BiH, a da su lica za koja postoji opravdana sumnja da su organizatori te grupe u bekstvu, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi osporen a rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog tačkom 3) člana 211. stav 1. ZKP. Nadležni sud je u osporenoj odluci argumentovano obrazložio konkretne osobite okolnosti (da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je u dužem vremenskom periodu preduzeo više radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, da postoji opravdana sumnja da je iste preduzimao u okviru organizovane kriminalne grupe, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope) koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu.

Konačno, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima nave li i jasno obrazl ožili, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (prekookeanski transport opojne droge kokain u količini većoj od 2.409 kilograma , visoke čistoće od strane organizovane kriminalne grupe u međunarodnim razmerama, pri čemu se lic e koje je osumnjičeno da je organizator ove grupe nalazi u bekstvu), dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je, usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje je podnosilac optužen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da osporena rešenja „ne sadrže jasne, dovoljne i individualizovane i ubedljive razloge za pritvor, pri čemu nisu ostvareni zakonski uslovi za produženje pritvora što je dovelo do povrede prava iz člana 27. i 31. Ustava“, da se „u odlukama ponavljaju stereotipni, paušalni i nejasni navodi koji ne mogu da budu ni jasni, ni dovoljni, ni ozbiljni, ni opravdani razlozi za produženje ove mere“, te da „ne postoje razlozi za produženje pritvora iz tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku“ i da se „pritvor produžava po automatizmu“ „ kroz pogrešnu primenu prava i nepoštovanje prava na obrazloženu sudsku odluku“.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga) , tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku u predmetu organizovanog kriminala. Stoga Ustavni sud zaključuje da je dužina istrage i suđenja, u konkretnom slučaju, opravdana izuzetnom složenošću predmeta, pri čemu podnosilac ustavne žalbe nije naveo nijedan period neaktivnosti koji bi mogao da dovede do suprotnog zaključka Suda.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud u dotadašnjem toku sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sud ovi u osporen im rešenjima nave li relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatra li da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je , do donošenja osporenih rešenja, vođen sa potrebnom hitnošću, uprkos činjenici da se podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru tri godine i skoro sedam meseci do dana podnošenja ustavne žalbe. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je i praksi Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj kod izrazito teških krivičnih dela, kao što su krivična dela organizovanog kriminala, duži periodi pritvora nego u drugim slučajevima mogu biti razumni (videti, pored ostalih: Tomecki protiv Poljske, broj 47944/06 od 20. maja 2008. godine, stav 29; Luković protiv Srbije, broj 43808/07 od 26. marta 2013. godine, stav 46.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvao, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu odbio u celosti kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog opravdanosti produženja pritvora u predmetu organizovanog kriminala

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti