Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao deset godina. Postupak je okončan odbijanjem optužbe zbog zastarelosti, a podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6621/2013
03.03.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. D, A . K . i G . M, svih iz Sombora , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. marta 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. D, A . K . i G . M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 264/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu K. 358/08 i pred Okružnim sudom u Somboru u predmetima K. 62/03 i K. 100/05) podnosioc ima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. D, A . K . i G . M, svi iz Sombora su, 14. avgusta 201 3. godine, podne li Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 264/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu K. 358/08 i pred Okružnim sudom u Somboru u predmetima K. 62/03 i K. 100/05) .

Podnosioci u ustavnoj žalbi detaljno iznose tok krivičnog postupka koji je protiv njih vođen pred Osnovnim sudom u Somboru (ranije pred Opštinskim i Okružnim sudom u Somboru), a koji je pravnosnažno okončan donošenjem presuda, te zaključuje da je isti „neopravdano dugo trajao“, čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložili su da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , odgovor i spise predmeta Osnovnog suda u Somboru K. 264/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim (ranije Opštinskim i Okružnim) sudom u Somboru, koji je pravnosnažno okončan donošenjem presuda.

Okružno javno tužilaštvo u Somboru je 29. avgusta 2003. godine, nakon sprovedene istrage koja je trajala dva meseca, protiv podnosilaca ustavne žalbe (i još jednog lica) podiglo optužnicu zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Okružni sud u Somboru je 24. juna 2004. godine doneo presudu K. 62/03 kojom je podnosioce ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona i izrekao im zatvorske kazne. Navedena presuda je po žalbama ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1501/04 od 15. juna 2005. godine i predmet je vraćen drugom veću prvostepenog suda na ponovno suđenje.

Okružno javno tužilaštvo u Somboru je 17. oktobra 2006. godine izmenilo činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, tako da je podnosiocima ustavne žalbe stavio na teret krivično delo posluga iz člana 252. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Okružni sud u Somboru je 16. februara 2007. godine doneo presudu K. 100/05 kojom je podnosioce ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela posluge iz člana 252. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona i izrekao im zatvorske kazne. Navedena presuda je po žalbama ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2583/07 od 12. februara 200 8. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Okružni sud u Somoboru je 21. marta 2008. godine doneo rešenje Kv. 67/08 kojim se oglasio stavrno nenadležnim u predmetu koji je po prijemu iz Vrhovnog suda Srbije dobio novi broj K. 25/08, te je nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe nastavljen pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu K. 358/08.

Glavni pretres nije zakazivan tokom 2008. godine, a tokom 2009. godine je u periodu od 19. maja do 20. novembra 2009. godine zakazan ukupno devet puta, a održan tri puta (17, 19. i 20. novembra). Glavni pretres dakle nije održan šest puta, i to: 19, 21. i 26. maja jer nisu pristupili podnosioci koji poziv nisu uredno primili za 19. septembar, a za 19. i 20. septembar nisu posebno pozivani); 15, 17. i 18. septembra jer nije pristupio podnosilac A. K. (ostali su pristupili) zbog bolesti, o čemu je priložio sudu medicinsku dokumentaciju.

Od 1. januara 2010. godine krivični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Somboru pod brojem K. 264/10.

Imajući u vidu da tokom cele 2010. godine glavni pretres nije zakazivan, vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru je 29. decembra 2010. godine doneo naredbu Su. VIII-VIII/2010 za hitno postupanje u predmetu, te je glavni pretres zakazan za 25. februar 2011. godine.

Glavni pretres je u periodu od 25. februara 2011. do 7. juna 2012. godine zakazan osam puta, održan je samo jedanput (8. septembra 2011. godine). Glavni pretres nije održavan zbog nedolaska, pored ostalih, i podnosilaca ustavne žalbe, pri čemu R. D. nije pristupio dva puta; A. K. četiri puta (dostavljao je medicinsku dokumentaciju, te je i izvršeno veštačenje da li je sposoban da prati tok pretresa); G. M. dva puta (jedanput nije primila poziv, a drugi put je nedolazak opravdala zbog smrtnog slučaja).

U periodu od 7. juna 2012. do 18. februara 2013. godine glavni pretres je zakazan pet puta i svih pet puta je održan.

Osnovni sud u Somboru je 18. februara 2013. godine doneo presudu K. 264/10 kojom je podnosioce ustavne žalbe oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela posluga iz člana 365. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i izrekao im je uslovne osude.

Krivični postupak je protiv podnosilaca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 4. jula 2013. godine donošenjem presude Apelacionog sudau Novom Sadu Kž1. 2458/2013 kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je prema podnosiocima odbijena optužba za navedeno krivično delo usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od juna 200 3. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 4. jula 201 3. godine, kada je doneta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2458/13, kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao deset godina što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo pre svega iz razloga što je Ustavni sud utvrdio da je prva prvostepena presuda doneta još 24. juna 200 4. godine, da bi postupak bio pravnosnažno okončan tek 4. jula 201 3. godine, nakon što je predmet optužbe tri puta razmatran pred dve sudske instance. Vraćanje predmeta na ponovno suđenje uzrokovalo je odlaganje postupka i, u krajnjem ishodu, dovelo do toga da je postupak pravnosnažno okončan nakon deset godina. Ustavni sud ističe da se ovakvo postupanje sudova, saglasno kako praksi ovog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, ocenjuje kao „neopravdana aktivnost sudova“. Pored navedenog, Ustavni sud posebno ukazuje i na potpunu neaktivnost Osnovnog suda u Somboru u trajanju od jedne godine i dva meseca, za koje vreme nije preduzeta niti jedna radnja. Stoga je Ustavni sud ocenio da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa krivičnim delom koja je bil o predmet optužbe protiv više lica, u konkretnom slučaju, ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od deset godina . Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da glavni pretres više puta nije održan zbog nedolaska podnosilaca ustavne žalbe, ali konstatuje da su svoje nedolaske podnosioci uvek uredno opravdavali dostavljanjem potrebne dokumentacije, kao i da nisu svaki put poziv uredno primili.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke .

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu . Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je prvenstveno imao u vidu složenost krivičnog postupka, te da je glavni pretres više puta odlagan zbog opravdanih izostanaka podnosilaca, što se ne može staviti na teret sudu, kao i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti