Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je trajao preko 16 godina. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja upravnih organa i sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6621/2016
27.09.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G . iz Kaća, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 1102 Beograd u predmetu Up-1 broj 38-35/2010, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G . iz Kaća je, 23. avgusta 2016. godine, preko punomoćnika M . K, advokata iz Užica, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 1102 Beograd u predmetu Up-1 broj 38-35/2010. Podnosilac je u ustavnoj žalbi postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .400 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Up-1 broj 38-35, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 14. februara 2002. godine podneo Vojnoj pošti 5522 Požega zahtev za isplatu naknade za korišćenje vozila za vreme ra tnog stanja, i to za period od 26. aprila 1999. godine do 8. jula 1999. godine.

Rešenjem Vojne pošte 5522 Požega broj 3795-166 od 27. februara 2002. godine određeno je da se za predmetno vozilo za period od 26. aprila 1999. godine do 26. juna 1999. godine izvrši isplata iznosa bliže određenog u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, pa je rešenjem Vojne pošte 2739 Užice Up-2 broj 18-2 od 10. aprila 2002. godine poništeno prvostepeno rešenje.

Rešenjem Vojne pošte 5522 Požega broj 3795-219 od 31. maja 2002. godine određeno je da se za predmetno vozilo za period od 26. aprila 1999. godine do 8. jula 1999. godine izvrši isplata iznosa bliže određenog u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, pa je rešenjem drugostepenog organa od 12. avgusta 2002. godine poništeno prvostepeno rešenje.

Rešenjem Vojne pošte 5522 Požega broj 3822-1 od 2. septembra 2002. godine određeno je da se za predmetno vozilo za period od 26. aprila 1999. godine do 8. jula 1999. godine izvrši isplata iznosa bliže određenog u tom rešenju, a odbijen zahtev za isplatu naknade za uvećani intenzitet korišćenja vozila od 30% i deo zahteva preko dosuđenog iznosa.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 16. septembra 2002. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 11-2 od 10. aprila 2003. godine.

Protiv navedenog akta podnosilac je 20. maja 2003. godine podneo tužbu Vrhovnom vojnom sudu.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U-V. 422/06 od 3. decembra 2008. godine uvažena je tužba podnosioca i poništeno drugostepeno rešenje.

Rešenjem Vojne pošte 1122 Beograd usvojena je žalba podnosioca i poništeno prvostepeno rešenje od 2. septembra 2002. godine.

Rešenjem Vojne pošte 1102 Beograd Up-1 broj 38-3 od 27. oktobra 2010. godine podnosiocu je priznato pravo na naknadu za korišćenje vozila za period od 26. aprila 1999. godine do 26. juna 1999. godine, odbijen zahtev za isplatu naknade za uvećani intenzitet korišćenja vozila od 30%, kao i za isplatu zakonske zatezne kamate.

Prvostepeni organ je 29. novembra 2010. godine doneo dopunsko rešenje Up-1 broj 38-7 kojim je, pored ostalog, utvrđeno da se podnosiocu priznaje pravo na naknadu za period od 27. juna 1999. godine do 8. jula 1999. godine.

Protiv dopunskog rešenja podnosilac je 7. decembra 2010. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 9-11/2009 od 5. januara 2011. godine.

Protiv navedenog akta podnosilac je podneo tužbu 12. februara 2011. godine, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 1718/11 od 15. marta 2012. godine, pa je poništeno navedeno drugostepeno rešenje.

Rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 9-19/2009 od 17. aprila 2012. godine usvojena je žalba podnosioca i poništeno dopunsko rešenje od 29. novembra 2010. godine.

Prvostepeni organ je 20. aprila 2012. godine doneo dopunsko rešenje Up-1 broj 38-14 kojim je, pored ostalog, utvrđeno da se podnosiocu priznaje pravo na naknadu za period od 27. juna 1999. godine do 8. jula 1999. godine.

Protiv dopunskog rešenja podnosilac je 9. maja 2012. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 9-22/2009 od 27. juna 2012. godine.

Protiv navedenog akta podnosilac je 18. jula 2012. godine podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 9541/12 od 10. aprila 2014. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje.

Rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 9-27/2009 od 11. juna 2014. godine uvažena je žalba podnosioca i poništeno prvostepeno rešenje od 20. aprila 2012. godine.

Dopunskim rešenjem prvostepenog organa Up-1 broj 38-35/2010 od 30. oktobra 2014. godine podnosiocu je priznato pravo na naknadu za korišćenje teretnog motornog vozila u periodu od 27. juna 1999. godine do 8. jula 1999. godine, u iznosu bliže navedenom u tom rešenju, sa zakonskom zateznom kamatom, priznato pravo na naknadu za korišćenje priključnog vozila u istom periodu, u iznosu bliže navedenom u tom rešenju, sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen zahtev za iznos koji prelazi dosuđeni iznos, kao i zahtev za priznavanje prava na isplatu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 10. novembra 2014. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 9-32/2009 od 15. aprila 2015. godine.

Protiv navedenog akta podnosilac je 27. maja 2015. godine podneo tužbu Upravnom sudu, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda U. 8262/15 od 11. aprila 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pogrešnim i nedelotvornim postupanjem upravnih organa i sudova u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni postupak pokrenut 14. februara 2002 . godine, zahtevom podnosioca, a da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 8262/15 od 11. aprila 2018. godine. Iz navedenog proizlazi da je postupak trajao više od 16 godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova u upravnom sporu , kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da predmet spora objektivno nije bio od većeg značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Prilikom ispitivanja da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprineo dugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka , čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak mogao trajati kraće da je podnosilac ustavne žalbe uvek, kada je za to imao mogućnosti, koristio procesna sredstva koja su mu stajala na raspolaganju da se predmetni postupak okonča.

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, odnosno sudova, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud konstatuje da je u osporenom postupku doneto sedam odluka prvostepenih organa uprave, devet drugostepenih rešenja , te da su vođena četiri upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01 , o d 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije, predstavka br oj 17271/04 , od 10. juna 2008. godine). Ustavni sud, takođe, konstatuje da je o tužbi podnosioca koja je podneta 19. maja 2003. godine odlučeno tek presudom od 3. decembra 2008. godine, dakle nakon pet i po godina. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud o tužbi podnosioca koju je 27. maja 2015. godine podneo protiv drugostepenog rešenja odlučeno nakon skoro tri godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete. Ustavni sud ponavlja da je podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1400 evra Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti