Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko šest godina. Povreda je nastala zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova u sprovođenju izvršnih radnji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. N. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. N . i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu I. 951/11 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. N. iz P. podnela je 9. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika R. L, advokata iz P, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu Ipv. 200/12 od 23. maja 2012. godine i I. 951/11 od 5. aprila 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu I. 951/11.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, navela: da je u svojstvu izvršnog poverioca podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Požarevcu, ali da potraživanje nije namireno; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu I. 951/11 od 5. aprila 2012. godine obustavljen izvršni postupak, zbog toga što izvršni poverilac nije predujmila troškove postupka; da je predujmila troškove postupka još 2007. godine, ali da veće Osnovnog suda u Požarevcu nije cenilo sve činjenice i dokaze, te da joj je na taj način „uskraćena jednaka primena prava“, jer su sudovi pogrešno primenili odredbu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da se, pored osporenog izvršnog postupka, među istim strankama pred Osnovnim sudom u Požarevcu vodi i postupak I. 246/11, a radi naplate troškova krivičnog postupka u predmetu K. 65/08, te da je kao izvršni poverilac u tom postupku platila predujam troškova u iznosu od 1.600,00 dinara. Nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Dopunom ustavne žalbe od 27. novembra 2012. godine podnositeljka je istakla zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu I. 951/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe i V. N. iz P. podneli su, u svojstvu izvršnih poverilaca, 2. aprila 2006. godine Opštinskom sudu u Požarevcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. N. iz P, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 755/03 od 21. oktobra 2005. godine, kojom je tuženi S. N. obavezan da tužiocima, kasnije podnosiocima predloga za izvršenje, od kojih je jedan podnositeljka ustavne žalbe, isplati određene novčane iznose na ime naknade štete.

Opštinski sud je rešenjem I. 233/06 od 12. aprila 2006. godine usvojio predlog za izvršenje. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1307/06 od 9. avgusta 2006. godine potvrđeno je rešenje Opštinskog suda I. 233/06 od 12. aprila 2006. godine.

Na osnovu zaključka Opštinskog suda I. 233/06 od 26. decembra 2006. godine, službeno lice je 11. januara i 22. marta 2007. godine izašlo na lice mesta, ali nisu pronađene stvari koje mogu biti predmet popisa i plenidbe, odnosno izvršni dužnik nije pronađen na adresi.

Na predlog izvršnog poverioca od 9. maja 2007. godine, Opštinski sud je zaključkom I. 233/06 od 5. septembra iste godine odredio novi popis i plenidbu pokretnih stvari izvršnog dužnika, te je naloženo izvršnim poveriocima da na ime predujma troškova sprovođenja izvršenja uplate iznos od 3.000,00 dinara. Izvršni poverioci su dostavili dokaz o uplaćenom predujmu.

17. septembra 2007. godine popisane su sledeće pokretne stvari izvršnog dužnika: video rekorder marke „Bondstek”, televizor marke „Philips“, šivaća mašina, bicikl, putnički automobil marke „Jugo koral 45“, dok traktor marke „IMT“ i prikolica za koje je izvršni poverilac V. N. naveo da su u svojini izvršnog dužnika, nisu pronađene na licu mesta, a izvršni dužnik je izjavio „da je traktor i prikolicu prodao i dostavio primerak ugovora o kupoprodaji“.

Zaključkom Opštinskog suda I. 233/06 od 22. februara 2008. godine utvrđena je vrednost zaplenjenih pokretnih stvari.

Javna nadmetanja za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika održana su 15. maja 2008. godine i 12. februara 2009. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 233/06 od 13. februara 2009. godine odredio prekid postupka zbog smrti izvršnog poverioca V. N. Postupak je na predlog punomoćnika izvršnih poverilaca od 7. jula 2009. godine, nastavljen rešenjem Opštinskog suda I. 909/09 od 30. oktobra 2009. godine.

Posle 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Požarevcu ( u daljem tekstu: Osnovni sud) u predmetu I. 95/10.

Zaključkom Osnovnog suda I. 95/10 od 19. septembra 2010. godine određena je javna prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika. Nakon dva neuspela javna nadmetanja za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika (22. novembra 2010. godine i 28. februara 2011. godine), Osnovni sud je rešenjem I. 95/10 od 29. aprila 2011. godine obustavio postupak izvršenja. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je izjavila žalbu.

Viši sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 693/11 od 26. maja 2011. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda I. 95/10 od 29. aprila 2011. godine i predmet vratio na dalji postupak.

Zaključkom Osnovnog suda I. 951/11 od 2. marta 2012. godine određen je popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika (putnički automobil marke „Jugo koral 45“, traktor marke „IMT“ i prikolica) i naloženo je izvršnom poveriocu da na ime predujma troškova sprovođenja izvršenja, u roku od tri dana od prijema zaključka, uplati iznos od 1.600,00 dinara.

Osnovni sud je rešenjem I. 951/11 od 5. aprila 2012. godine obustavio postupak izvršenja i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju rešenja navedeno je da izvršni poverilac nije u roku od tri dana uplatila predujam troškova izvršenja, te je sud stoga obustavio postupak izvršenja u skladu sa članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je izjavila prigovor, u kome je, pored ostalog, istakla: da u svojstvu izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika S. N. pred istim sudom vodi još jedan izvršni postupak u predmetu I. 1046/11 u kome je 5. oktobra 2011. godine već uplatila troškove postupka, te da je sud po službenoj dužnosti trebalo da spoji postupke u predmetima I. 1046/11 i I. 951/11.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda Ipv. 200/12 od 23. maja 2012. godine potvrđeno je rešenje tog suda I. 951/11 od 5. aprila 2012. godine. U obrazloženju navedenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto: da je u prvostepenom rešenju materijalno pravo pravilno primenjeno, imajući u vidu da izvršni poverilac nije u ostavljenom roku uplatila predujam troškova. Rešenje je 11. jula 2012. godine dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.)

Članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka , te da je dokaz o uplaćenom predujmu dužan da dostavi uz predlog za izvršenje , kao i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja troškova postupka.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak, koji su pokrenuli podnositeljka ustavne žalbe i V. N, u svojstvu izvršnih poverilaca, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu 2. aprila 2006. godine a koji je okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda Ipv. 200/12 od 23. maja 2012. godine, trajao preko šest godina, s tim što je postupak od 13. februara do 30. oktobra 2009. godine bio u prekidu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmet u nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnet om predlo gu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac , ovde podnositeljka ustavne žalbe, namirila svoj e potraživanj e.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od nesumnjivog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje traži la namirenje novčanog potraživanja na ime naknade štete. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da ona nije doprinela dužem trajanju postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka doprinelo je pre svega neažurno postupanje nadležnih sudova. Naime, Opštinski sud je tek tri meseca nakon podnošenja predloga punomoćnika izvršnih poverilaca (7. jula 2009. godine), odredio nastavak izvršnog postupka rešenjem I. 909/09 od 30. oktobra 2009. godine. Osnovni sud je zaključak kojim je određena javna prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika doneo tek nakon više od osam meseci od kada je postupak pred tim sudom nastavljen. Takođe, isti sud je, nakon više od devet meseci od donošenja rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 693/11 od 26. maja 2011. godine, kojim je određen nastavak prethodno obustavljenog izvršnog postupka, zaključkom I. 951/11 od 2. marta 2012. godine ponovo odredio javnu prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu I. 951/11, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u prvom delu izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Povodom navoda podnositeljke da joj je povređeno prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da preispituje zaključke redovnih sudova u pogledu primene materijalnog prava, kao i utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i sadržine osporenih sudskih odluka ne proizlazi da su sudovi postupali na očiglednu štetu jedne od stranaka u postupku. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrerne primene merodavnog prava od strane redovnih sudova, odnosno da li način utvrđivanja činjeničnog stanja i ocena dokaza u postupku ukazuju na proizvoljno postupanje redovnih sudova . U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je Osnovni sud u osporenim rešenjima I. 951/11 od 5. aprila 2012. godine i Ipv. 200/12 od 23. maja 2012. godine dao ustavnopravno prihvatljiva obrazloženja za svoje odluke, obustavljujući predmetni izvršni postupak, odnosno odbijajući prigovor podnositeljke ustavne žalbe, sa obrazloženjem da podnositeljka u ostavljenom roku nije dostavila dokaz o uplati predujma troškova izvršnog postupka u skladu sa članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka .

7. Imajući u vidu da je osporeno rešenje, kojim je okončan izvršni postupak, 11. jula 2012. godine dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca, a da je podnositeljka ustavne žalbe zahtev za naknadu materijalne štete istak la tek u dopuni ustavne žalbe od 27. novembra 2012. godine, Ustavni sud je , na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio zahtev podnositeljke kao neblagovremen .

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), Ustavni sud je doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.