Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i poništava presudu Upravnog suda. Sud je utvrdio da je pravo na usklađivanje penzije imovinsko, a ne lično pravo, te da se može naslediti. Odbacivanje zahteva naslednika kao nedozvoljenog predstavlja proizvoljnu primenu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . P . R . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z . P . R . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 6339/13 od 3. jula 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 6339/13 od 3. jula 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.4 5625/13 od 5. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P . R . iz Beograda je 12. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika M . R, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 6339/13 od 3. jula 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom je osporena presuda Upravnog suda kojom je odbijena kao neosnovana tužba podnositeljke izjavljena protiv konačnog upravnog akta kojim je odbačen zahtev podnositeljke za usklađivanje penzije u iznosu od 11,06% za pok. D.R, majku podnositeljke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeno rešenje, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 25. decembra 2012. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala za grad Beograd zahtev za usklađivanje penzije za njen u pok. majku D.R, u visini od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala za grad Beograd broj 181.2-4-535/2012 od 13. februara 2013. godine odbačen je predmetni zahtev podnositeljke, sa obrazloženjem da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična i ne mogu se prenositi na druga lica, a da je podnositeljka podnela zahtev za usklađivanje penzije svoje majke, koja je preminula 13. avgusta 2012. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.4 5625/13 od 5. aprila 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke izjavljena protiv zaključka prvostepenog organa.

Podnositeljka ustavne žalbe je 22. aprila 2013. godine podnela tužbu sudu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 6339/13 od 3. jula 2014. godine.

4. Ustavni sud još jednom ukazuje da je na sednici održanoj 4. decembra 2013. godine doneo Odluku Už-8405/2013 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda - www.ustavni.sud.rs), kojom je, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu N. K . i utvrdio da su presudom Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbacio. U tački 2. izreke poništena je presuda Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine i određeno je da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Beograd broj 01-02/181.6.3 2114/13 od 28. maja 2013. godine.

U Odluci je, između ostalog, navedeno: da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih; da činjenica da se vanredno usklađivanje penzija odnosilo na 2007. godinu u kojoj su vojni osiguranici bili u posebnom sistemu socijalnog osiguranja u okviru režima Zakona o Vojsci Jugoslavije, nije smela uticati na obavezu nadležnog Fonda da, po službenoj dužnosti, izvrši vanredno usklađivanje penzija vojnim osiguranicima u istom procentu kao i korisnicima penzija u osiguranju zaposlenih.

U Odluci je, takođe, ukazano da je pred sudovima u Republici Srbiji vođen, kao i da je u toku, veliki broj postupaka povodom zahteva vojnih osiguranika – korisnika vojnih penzija za vanredno usklađivanje penzija u visini od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, te da se sudska zaštita vojnih penzionera može ostvariti bilo u parničnom postupku pred sudovima opšte nadležnosti po tužbenim zahtevima za naknadu materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa penzija u procentu od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, ili u upravnom sporu po tužbi protiv konačnog rešenja nadležne organizacije u kojoj se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kojim je odbijen zahtev za usklađivanje penzije od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

6. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje kvalitet zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda zadovoljava standarde pravičnog suđenja.

Ustavni sud konstatuje da je u upravnom postupku odlučivano o zahtevu podnositeljke za usklađivanje penzije za njen u pok. majku D.R, u visini od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine.

U obrazloženju zaključka prvostepenog organa je navedeno da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična i ne mogu se prenositi na druga lica, a da je, u konkretnom slučaju, zahtev podnela podnositeljka nakon smrti majke. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude u svemu prihvatio ovo stanovište upravnih organa.

Međutim, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o nekom ličnom pravu koje se ne nasleđuje, kao što je pravo na penziju. U konkretnom slučaju radi se o usklađivanju penzije, koje po zakonu pripada svim penzionerima uz ispunjenje zakonom propisanih uslova. Dakle, radi se o imovinskim pravima koja se nasleđuju i koja su u trenutku smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da se radi o prenosivim pravima, te je u upravnom postupku jedino bilo potrebno utvrditi da li je podnositeljka ustavne žalbe zakonski naslednik lica za koje je tražila predmetno pravo, odnosno da li je imala interes za podnošenje zahteva za ostvarivanje tog prava.

Nalazeći da je u osporenoj presudi Upravnog suda proizvoljno primenjeno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe i da obrazloženje osporenog akta ne zadovoljava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 6339/13 od 3. jula 2014. godine i odre dio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.4 5625/13 od 5. aprila 2013. godine, a u skladu sa pravnim stavom Suda koji je izražen u napred navedenoj Odluci Už-8405/2013 od 4. decembra 2013. godine.

7. Ustavni sud nije razmatrao navod e podnosi teljke o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.