Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko 17 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete, umanjena zbog njegovog doprinosa dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. Đ. iz Ž , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2014. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. Đ. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Žagubici u predmetu I. 8/97, a zatim pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici u predmetu I. 425/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. Đ. iz Ž. je 10. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika M. B, advokata iz Ž, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi IPV I. 203/12 od 3. maja 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici u predmetu I. 425/12.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je na osnovu predloga za izvršenje podnosioca kao izvršnog poverioca, Opštinski sud u Žagubici 22. januara 1997. godine doneo rešenje o izvršenju I. 8/97; da je protiv navedenog rešenja o izvršenju izvršni dužnik izjavio prigovor još 1997. godine, ali je o navedenom prigovoru podnetom 1997. godine izvršni sud odlučio tek rešenjem I. 2785/10 od 16. marta 2012. godine, tako što je ukinuo rešenje o izvršenju I. 8/97 od 22. januara 1997. godine; da je osporenim rešenjem IPV I. 203/12 od 3. maja 2012. godine odbijen prigovor izvršnog poverioca, podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno je prvostepeno rešenje I. 2785/10 od 16. marta 2012. godine kojim je ukinuto rešenje o izvršenju iz 1997. godine, sa obrazloženjem da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje nije priložio izvršnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, shodno važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju; da je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao i da nije postojao nijedan razlog da se o prigovoru izvršnog dužnika odluči tek posle 15 godina, te mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava jer je prilikom podnošenja predloga za izvršenje bio na snazi Zakon o izvršnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93 i 24/94), kojim nije bila predviđena obaveza izvršnog poverioca da uz predlog za izvršenje podnese i izvršnu ispravu u originalu, overenoj kopiji, ili prepisu; da drugostepeni sud ne daje odgovor na osnovno pitanje - da li u konkretnom slučaju uopšte ima mesta primeni novog zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, jer je članom 358. važećeg zakona propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona; da se važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ima primeniti samo ukoliko je do dana početka njegove primene započeto sprovođenje izvršenja, a u suprotnom, ima se primeniti Zakon o izvršnom postupku koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje; da kako postupak izvršenja nije ni započet u konkretnoj situaciji, jer sud nije preduzeo radnju popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, to sledi da se u ovoj pravnoj stvari ima primeniti raniji Zakon o izvršnom postupku, prema kome nije bilo neophodno da se uz predlog za izvršenje podnosi i izvršna isprava; da drugostepena odluka ne obrazlaže iz kog razloga se ima primeniti zakon iz 2011. godine a ne zakon koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje; da se ovakvim stavom suda odstupa od sudske prakse kojom je iskristalisano pitanje započinjanja postupka izvršenja, što stvara pravnu nesigurnost i podnosioca stavlja u nepovoljniju pravnu situaciju u odnosu na druga lica, čime im je povređeno Ustavom zagarantovano pravo na jednaku zaštitu prava utvrđeno članom 36. stav 1. Ustava.

Predlaže da Ustavni sud poništi osporeno rešenje. Zahteva i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu I. 425/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 13. januara 1997. godine podneo tadašnjem Opštinskom sudu u Žagubici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. M, na osnovu izvršne isprave, presude zbog izostanka Opštinskog suda u Požarevcu P. 311/96 od 21. avgusta 1996. godine, radi naplate iznosa od 12.687,80 dinara, sa zakonskom kamatom počev od 1. jula 1996. godine i troškova parničnog postupka u iznosu od 611,25 dinara, sa zakonskom kamatom počev od 21. avgusta 1996. godine do konačne isplate, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Žagubici I. 8/97 od 22. januara 1997. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Izvršni dužnik je 6. februara 1997. godine izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju, u kome je naveo da je među strankama sporan ugovor o kupoprodaji vozila, te da je sporno i samo potraživanje iz rešenja o izvršenju, pa je predložio da sud odloži izvršenje do okončanja parničnog postupka P. 533/96 u kome je predmet spora raskid ugovora o kupoprodaji i povraćaj novca.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 11. januara 2007. godine predložio nastavak izvršnog postupka navodeći da je parnični postupak u predmetu P. 553/96, a zatim P. 102/04 pravnosnažno okončan 26. decembra 2006. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 16. marta 2012. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Žagubici I. 8/97 od 22. januara 1997. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Žagubici I. 8/97 od 22. januara 1997. godine određeno izvršenje po izvršnoj ispravi P. 331/96 od 21. avgusta 1996. godine, radi naplate iznosa od 12.687,80 dinara, sa kamatom počev od 1. jula 1996. godine i troškova parničnog postupka u iznosu od 611,25 dinara sa kamatom, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je protiv rešenja o izvršenju od 22. januara 1997. godine izvršni dužnik blagovremeno izjavio prigovor u kome je naveo da je među strankama sporan ugovor o kupoprodaji vozila, te da je sporno i samo potraživanje iz rešenja o izvršenju, pa je predložio da sud odloži izvršenje do okončanja postupka P. 533/96 u kome je predmet spora raskid ugovora o kupoprodaji i povraćaj novca; da iz spisa predmeta I. 8/97 proizlazi da uz predlog za izvršenje nije podneta izvršna isprava P. 331/96; da će se prema članu 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona; da kako je 17. avgusta 2011. godine počeo da se primenjuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji članom 35. propisuje da se uz predlog za izvršenje mora podneti izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, te kako izvršna isprava P. 331/96 nije podneta uz predlog za izvršenje, a na koju okolnost sud pazi po službenoj dužnosti, rešenje o izvršenju I. 8/97 moralo je biti ukinuto.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi IPV I. 203/12 od 3. maja 2012. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 16. marta 2012. godine i navedeno rešenje je potvrđeno. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je prema članu 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno i da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka; da je 17. septembra 2011. godine počela primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji članom 362. stav 1. predviđa da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi raniji Zakon o izvršnom postupku, tako da je prvostepeno rešenje u skladu sa članom 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Uvidom u spise predmeta dalje je utvrđeno da je Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici 3. avgusta 2012. godine naložio punomoćniku izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da shodno članu 35. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju dostavi izvršnu ispravu – presudu Opštinskog suda u Žagubici P. 311/96 od 21. avgusta 1996. godine u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, snabdevenu klauzulom pravnosnažnosti i, zatim, punomoćnik podnosioca je dostavio sudu traženu izvršnu ispravu.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 4. avgusta 2012. godine određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude zbog izostanka Opštinskog suda u Žagubici P. 331/96 od 21. avgusta 1996. godine, radi naplate potraživanja u iznosu od 12.687,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. jula 1996. godine pa do konačne isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 611,25 dinara i troškova izvršenja u iznosu od 2.596,00 dinara, i to popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi IPV I. 4641/12 od 19. decembra 2012. godine ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubica I. 425/12 od 4. avgusta 2012. godine. U obrazloženju tog rešenja je navedeno: da je Opštinski sud u Žagubici 22. januara 1997. godine doneo rešenje o izvršenju I. 8/97, na osnovu izvršne isprave - presude zbog izostanka P. 331/96 od 21. avgusta 1996. godine; da je rešenjem I. 425/12 od 16. marta 2012. godine ukinuto rešenje o izvršenju I. 8/97 od 22. januara 1997. godine iz razloga što je u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju izvršni poverilac bio u obavezi da uz predlog za izvršenje podnese i izvršnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, snabdevenu klauzulom pravnosnažnosti; da je rešenjem IPV I. 203/12 od 3. maja 2012. godine odbijen kao neosnovan prigovor punomoćnika izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje I. 425/12 od 16. marta 2012. godine; da je samim tim, a s obzirom da je potvrđeno prvostepeno rešenje I. 425/12 od 16. marta 2012. godine, izvršni postupak i okončan, te nije imalo mesta da prvostepeni sud, zaključkom nalaže izvršnom poveriocu da uređuje predlog za izvršenje, a nakon toga i donese pobijano rešenje.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 19. februara 2013. godine ponovo je određeno izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude zbog izostanka Opštinskog suda u Žagubici P. 331/96 od 21. avgusta 1996. godine kojim se određuje izvršenje radi naplate potraživanja u iznosu od 12.687,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. jula 1996. godine pa do konačne isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 611,25 dinara i troškova izvršenja u iznosu od 2.596,00 dinara, i to popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi IPV I. 113/12 od 19. aprila 2013. godine ponovo je ukinuto rešenje o izvršenju I. 425/12 od 19. februara 2013. godine.

Zatim je Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 5. septembra 2013. godine ponovo određeno izvršenje, a Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi rešenjem IPV I. 494/13 od 23. oktobra 2013. godine ponovo je ukinuo navedeno rešenje o izvršenju I. 425/12 od 5. septembra 2013. godine. Dalje, rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 6. februara 2014. godine odbačen je predlog za izvršenje i obavezan je izvršni poverilac da izvršnom dužniku naknadi troškove postupka. U obrazloženju je navedeno: da će se prema članu 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona; da s obzirom na to da je predlog za izvršenje podneo punomoćnik izvršnog poverioca, a uz predlog nije shodno članu 35. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju priložio izvršnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, iako je bio dužan, sud je predlog za izvršenje odbacio kao neuredan; da je prilikom donošenja ove odluke sud imao u vidu odredbu člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te se u konkretnom slučaju ima primeniti taj Zakon koji je stupio na snagu 17. septembra 2011. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi I. 37/14 od 8. maja 2014. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor punomoćnika izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 6. februara 2014. godine i isto je potvrđeno u stavu prvom; u stavu drugom izreke, ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici I. 425/12 od 6. februara 2014. godine u stavu drugom, kojim su određeni troškovi postupka, i spisi predmeta su u ukinutom delu vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U zapisniku sačinjenom 18. avgusta 2014. godine u Osnovnom sudu u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici, izvršni poverilac i izvršni dužnik su naveli da su sva njihova potraživanja i dugovanja namirena, tako da nemaju više nikakvih dugovanja i potraživanja međusobno, Takođe, punomoćnik izvršnog dužnika je povukao predlog za naknadu troškova u predmetnom izvršnom postupku.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93 i 24/94), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/07), koji je stupio na snagu 7. jula 2000. godine i koji se primenjivao na postupak izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreće na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona (član 262.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, član 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko devet godina i 10 meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga podnosioca sudu – 13. januara 1997. godine, pa do okončanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak ukupno trajao 17 godina i sedam meseci, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka.

Takođe, izvršni sud u predmetnom postupku 15 godina nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da, i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, enormno dugo trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Dakle, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Žagubici , a zatim Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici, u ovom izvršnom postupku nisu postupali u skladu sa načelom hitnosti, te je nedelotvorno postupanje izvršnog suda presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje ovog postupka.

Naime, Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine, koji je važio u vreme podnošenja predloga u ovoj pravnoj stvari je propisao načelo hitnosti po kome postupa sud u ovoj vrsti građanskog postupka i pored toga što nije eksplicitno propisivao rokove za preduzimanje procesnih radnji kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita prava izvršnih poverilaca. Uprkos toj činjenici, Ustavni sud smatra da načelo hitnog postupanja podrazumeva obavezu suda da u vrlo kratkom vremenskom periodu odluči o predlogu za izvršenje izvršnog poverioca, odnosno da u najkraćem mogućem roku preduzme sve druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. Budući da se na ovaj izvršni postupak od 7. jula 2000. godine primenjivao ranije važeći Zakon o izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje da je navedeni zakon konkretizovao načelo hitnosti pojedinim odredbama, kojima su propisani kratki rokovi za preduzimanje određenih procesnih radnji. Ustavni sud je uvidom u spise izvršnog predmeta konstatovao značajan period neaktivnosti i nerazumnog kašnjenja izvršnog suda koji je trajao 15 godina, i to od podnetog prigovora izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju, 6. februara 1997. godine, do donošenja rešenja kojim je ukinuto rešenje o izvršenju, 16. marta 2012. godine.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud nadležan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog nerazumno dugog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Žagubici, a zatim Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi naplate duga. Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio posebno složen tako da nema opravdanja da izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, traje 17 godina i sedam meseci.

Takođe, nema sumnje da je ažurno postupanje izvršnog suda u cilju brzog i efikasnog sprovođenja izvršenja bilo od važnosti za podnosioca ustavne žalbe, mada njegovo ponašanje nije bilo u skladu sa interesom koji ističe u ustavnoj žalbi da se postupak okonča u okviru razumnog roka. U pogledu njegovog ponašanja, Ustavni sud je ocenio da na strani podnosioca ima vrlo značajnog doprinosa dužini trajanja postupka imajući u vidu dva perioda njegove potpune pasivnosti i nepokazivanja interesovanja kod nadležnog izvršnog suda za sprovođenje predmetnog izvršenja. Prvi period njegove neaktivnosti je u vremenu od deset godina, do 11. januara 2007. godine kada je podnosilac tražio nastavak postupka izvršenja, a drugi je period od navedenog datuma pa narednih pet godina . Dakle u periodu od 15 godina podnosilac je bio potpuno neaktivan s obzirom na to da se samo jedanput obratio izvršnom sudu tražeći sprovođenje izvršenja.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Žagubici, a zatim Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici odgovoran što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Žagubici u predmetu I. 8/97, a zatim pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žagubici u predmetu I. 425/12.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, obračunat e u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka , kao i doprinos podnosioca njegovom trajanju. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i u samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi osporavanja u ustavnoj žalbi rešenja Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi IPV. I. 203/12 od 3. maja 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da iako je osporenim rešenjem potvrđeno prvobitno rešenje o ukidanju rešenja o izvršenju I. 8/97 od 22. januara 1997. godine, izvršni postupak je dalje nastavljen i izvršni poveri lac, odnosno podnosilac ustavne žalbe je u celosti namiren u svom potraživanju, te je , po oceni Suda , bespredmetno ocenjivanje osporenog rešenja.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1 ) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti