Povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu zbog dvanaestogodišnjeg trajanja izvršnog postupka. Sud nalaže hitno okončanje postupka i dosuđuje podnositeljki naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andri ć, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Sokolović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1.Usvaja se ustavna žalba Gordane Sokolović i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu I. 5146/10 (ranije predmet I. 376/01 Opštinskog suda u Prokuplju) povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Prokuplju da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Sokolović iz Niša je 20. decembra 2011. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu I. 5146/10 (ranije predmet I. 376/01 Opštinskog suda u Prokuplju).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da su joj u izvršnom postupku pred Opštinskim sudom u Prokuplju, pokrenutom po njenom predlogu kao poverioca još 25. aprila 2001. godine, na osnovu pravosnažne i izvršne presude toga suda P. 1779/95 od 3. marta 1997. godine, a koji još nije okončan, povređena označena ustavna prava. Podnositeljka je tražila naknadu nematerijalne štete i da Ustavni sud naloži nadležnom sudu da okonča postupak u najkraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I. 5146/10 Osnovnog suda u Prokuplju (ranije I 376/01, odnosno I. 422/06 Opštinskog suda u Prokuplju) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela je 25. maja 2001. godine Opštinskom sudu u Prokuplju (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M.S. iz Žitorađe, na osnovu pravosnažne i izvršne presude toga suda P. 1779/95 od 3. marta 1997. godine, radi naplate novčanog potraživanja na ime zajma i duga, dinarske protivvrednosti 78.000,00 DM po najpovoljnijem kursu sa domicilnom kamtom počev od 1. avgusta 1991. godine pa do konačne isplate, kao i troškova post upka, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti dužnika, bliže označenih u predlogu. Opštinski sud je rešenjem I. 376/01 od 9. jula 2001. godine odredio predloženo izvršenje.

Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika od 20. jula 2001. godine, a nakon održane rasprave 25. oktobra 2001. godine, Opštinski sud je rešenjem Ipv. 123/01 od 15. novembra 2001. godine odbio kao neosnovan njegov prigovor.

Komisija za procenu vrednosti nepokretnosti opštine Žitorađa dostavila je Opštinskom sudu 3. juna 2002. godine zaključak o proceni nepokretne imovine izvršnog dužnika. Radi ispravke greške u zaključku zakazana su tri ročišta, pa je po izvršenoj ispravci, rešenjem Opštinskog suda I. 376/01 od 6. marta 2003. godine utvrđena vrednost nepokretnosti u ukupnom iznosu od 10.518.384,00 dinara, a 8. jula 2004. godine dostavljeno je rešenje o izvršenju Službi za katastar nepokretnosti Žitorađa radi upisa u katastar. Na traženje Okružnog suda u Prokuplju od 26. oktobra 2004. godine, spisi izvršnog predmeta nalazili su se u tom sudu do 6. januara 2005. godine.

Po urgenciji izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, od 22. februara 2005. godine, Opštinski sud je zaključkom I. 376/01 od 25. februara 2005. godine odredio prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika koja će se obaviti usmenim javnim nadmetanjem 29. marta 2005. godine. Na predlog izvršnog dužnika, a zatim i izvršnog poverioca obavljena su dva finasijska veštačenja visine duga. Zbog neodazivanja zainteresovanih lica javno nadmetanje je zaključkom od 29. marta 2005. godine zakazano za 5. maj 2005. godine, a sud je u međuvremenu održao ročište 13. aprila 2005. godine radi izjašnjavanja veštaka o načinima i metodu obračuna.

Opštinski sud je Zaključkom I. 376/01 od 21. aprila 2005. godine utvrdio visin u potraživanja izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku na dan 25. mart 2005. godine, a javno nadmetanje zakazano 5. maj 2005. godine nije uspelo zbog neodazivanja zainteresovanih lica.

Izvršni dužnik je protiv zaključka I. 376/01 od 21. aprila 2005. godine podneo prigovor, kao i predlog za izuzeće postupajućeg sudije. Dopisom suda od 7. jula 2005. godine punomoćnik izvršnog dužnika je obavešten da o njegovom prigovoru sud neće odlučivati, jer to nije dozvoljen pravni lek, a po zahtevu izvršnog dužnika za izuzeće postupajućeg sudije predsednik suda je doneo rešenje 15. jula 2005. godine kojim je usvojen zahtev i predmet dodeljen u rad drugom sudiji.

Nakon dva zakazana ročišta 10. i 29. novembra 2005. godine (jedno nije održano na predlog punomoćnika izvršnog dužnika) Opštinski sud je zatražio od N arodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) obračun kamate za traženu glavnicu 20. februara 2006. godine. Ni u 2006. godini dva zakazana ročišta nisu održana na predlog punomoćnika tuženog. Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe , je dva puta urgigarala da se nastavi izvršenje, pa su u 2007. godini održana tri ročišta (dva su odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije). Opštinski sud je ponovo zatražio od NBS u Kragujevcu da izvrši proveru veštačenja, a podneskom punomoćnika izvršnog dužnika zatraženo je odlaganje izvršenja jer je u toku parnica koju su pokrenuli suvlasnici imovine koja je predmet izvršenja. Ovom predlogu se 14. decembra 2007. godine protivio izvršni poverilac, ovde podnositeljka, smatrajući da se radi o zloupotrebi procesnih ovlašćenja suprotne strane.

Zaključkom Opštinskog suda I. 376/01 od 18. februara 2008. godine određena je prodaja nepokretnosti i usmeno javno nademtanje zakazano za 25. mart 2008. godine. Odlučujući o novom predlogu izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja, Opštinski sud je rešenjem I. 376/01 od 24. marta 2008. godine odbio njegov predlog kao nedozvoljen. Punomoćnik izvršnog dužnika je ponovo predložio da se utvrdi vrednost nepokretnosti podneskom 25. marta 2008. godine.

Ročište zakazano za 25. mart 2008. godine radi prodaje nepokretnosti nije održano jer je licitant tražio odlaganje da se upozna sa predmetom prodaje, a sud je ponovo, po predlogu izvršnog dužnika, od Komisije za procenu nepokretnosti opštine Žitorađa zatražio da se izjasni o sadašnjim cenama nepokretnosti. Novom urgencijom izvršnog poverioca od 9. maja 2008. godine istaknuto je da je u pitanju nova opstrukcija izvršnog dužnika i da navedena Komisija ne postoji.

Rešenjem Opštinskog suda u Prokuplju I. 376/01 od 18. februara 2008. godine je određeno građevinsko veštačenje na okolnost vrednosti nepokretnosti. Nalaz veštaka je dostavljen sudu 16. jula 2008. godine. U 2008. godini Opštinski sud je zakazao pet ročišta od kojih dva nisu održana: jedno zbog bolesti punomoćnika poverioca, a jedno zbog izostanka veštaka. Na održanim ročištima sud je saslušao veštaka građevinske struke po primedbama stranaka na njegov nalaz.

Rešenjem Opštinskog suda I. 376/01 od 10. novembra 2008. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog dužnika za prekid postuka . Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika na navedeno rešenje, Opštinski sud u Prokuplju je rešenjem Ipv. 95/08 od 2. februara 2009. godine njegov prigovor odbio kao neosnovan. Nakon ročišta održanog 31. marta 2009. godine, te prosleđivanja spisa predmeta Republičkom javnom tužilaštvu po podnetoj inicijativi izvršnog dužnika za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv odluka donetih u ovom izvršnom postupku i njihovog obaveštenja da nisu podigli zahtev, Opštinski sud je zaključkom I. 376/01 od 27. maja 2009. godine odredio prodaju nepokretnosti i usmeno javno nademtanje zakazao za 2. jul 2009. godine. Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika izjavljenom Vrhovnom sudu Srbije protiv rešenja Opštinskog suda u Prokuplju I. 376/11 od 25. maja 2001. godine i rešenja Ipv. 95/08 od 2. februara 2009. godine, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Sgzz. 480/09 od 1. oktobra 2009. godine odbio njegov zahtev kao neosnovan.

Po urgenciji izvršnog poverioca od 22. marta 2010. godine, sada Osnovni sud u Prokuplju (nakon uspostavljanja nove mreže sudova) je zaključkom I. 5146/10 od 29. decembra 2010. godine odredio prodaju nepokretnosti i usmeno javno nadmetanje zakazao za 1. februar 2011. godine, ali i ta licitacija je odložena jer nije bilo licitanata. Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju I. 5146/10 od 7. februara 2011. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor trećih lica V.S. i M.S. izjavljen protiv izvršenja na nepokretnostima u predmetu toga suda I. 5146/10. Protiv ovog rešenja su 22. februara 2011. godine prigovor izjavila treća lica. Postupajući sudija je izdao naredbu 4. marta 2011. godine da se prigovor dostavi na odgovor strankama u postupku.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a o prigovoru u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog sudskog postupka počev od 25. maja 2001. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu pa, kako postupak još uvek nije okončan, do dana odlučivanja po ustavnoj žalbi.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje izvršnog postupka od 12 godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Pri tome, Ustavni sud je ocenio da je postupanje sudova pred kojima se vo dio izvršni postupak dovelo do njegovog neopravdano i nerazumno dugog trajanja.

Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela trajanju izvršnog postupka, već je, naprotiv imala proaktivan odnos u toku postupka stalnim urgiranjem i ukazivanjem na nameru odugovlačenja suprotne strane u postupku. Takođe, za podnositeljku je okončanje ovog postupka imalo veliki materijalni značaj.

Nesprovođenje izvršenja u periodu od 12 godina, po oceni Ustavnog suda, predstavlja posledicu pogrešnog i nedelotvornog postupanja izvršnog suda, najpre Opštinskog suda u Prokuplju, pa zatim Osnovnog suda u Prokuplju nakon uspostavljanja nove mreže sudova 2010. godine. Izvršni sud, pored toga što rešenje o izvršenju nije doneo u zakonom propisanom roku, pokazao je svoju nedelotvornost i neefikasnost time što je vrednost nepokretnosti utvrđena tek posle skoro dve godine, a prva prodaja zakazana tek posle skoro četiri godine od donošenja rešenja o izvršenju, kao i time što poslednje dve godine ne preduzima nikakvu aktivnost u ovom postupku. Istina, ponašanje izvršnog dužnika i njegovih punomoćnika doprinelo je odugovlačenju postupka u znatnoj meri, obzirom na to da su tokom postupka više puta tražili odlaganja ročišta pravdajući se sprečenošću da pristustvuju zakazanim ročištima , te jer su, pored dozvoljenih pravnih sredstava protiv odluka suda, podnosili i nedozvoljene pravne lekove i tražili više puta odlaganja i prekid postupka bez osnova, što je sve ukazivalo na zlopuptrebu procesnih ovlašćenja. Međutim, na strani suda stoji odgovornost za nepreduzimnje procesnih mer a na koje je ovlašćen da se postupak sprovede bez odugovlačenja . Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske'' od 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu I. 5146/10 (ranije predmet I. 376/01 Opštinskog suda u Prokuplju) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Prokuplju da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA
dr Marija Draškić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti