Odluka Ustavnog suda o ustavnosti rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora na osnovu uznemirenja javnosti, te da trajanje pritvora nije nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. D . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 2999/15 od 28. septembra 201 5. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1930/15 od 12. oktobra 201 5. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 20. oktobra 201 5. godine, preko punomoćnika M. D. M , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 2999/15 od 28. septembra 2015. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1930/15 od 12. oktobra 2015. godine, zbog povrede prava iz čl. 28, 30, 31. i 32, člana 33. stav 6. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog navedeno da krivični postupak traje od 25. jula 2013. godine, da je od podizanja optužnice i stupanja na pravnu snagu prošlo skoro dve godine, a da se podnosilac ustavne žalbe nalazi sve vreme u pritvoru, čime su prekršene odredbe čl. 32. i čl. 33. st. 6. Ustava koje se odnose na pravično i efikasno suđenje u razumnom roku , da trajanje pritvora više od dve i po godine prerasta u svojevrsnu vrstu kazne, čime su prekršene odredbe člana 31. Ustava, naročito jer se podnosilac nalazi u pritvoru samo zbog zakonskog osnova sadržanog u člana 211. st av 1. tač ka 4) ZKP-a, odnosno zbog tzv. uznemirenja javnosti, iako je od samog događaja prošlo više od dve i po godine, a u javnosti, odnosno medijima se nije pojavio nijedan novinski članak čak od aprila meseca 2015. godine , da je pobijanim rešenjima povređeno i pravo na trajanje pritvora koje je zajemčeno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava, s obzirom na to da sud stalno daje iste, identične i stereotipne razloge za produženje pritvora, a da pri tome ne obrazlaže nove razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno, da je ožalbenim rešenjima povređeno i pravo zajemčeno članom 30. st av 1. Ustava, jer razlozi za dalje produžavanje pritvora nisu dovoljno jasn i, ubedljivi i individualizovani.

Podnosilac ustavne žalbe suštinski ističe povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. Ustava, kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Više javn o tužil aštvo u Beogradu podig lo je optužnicu Kto. 10/14 od 21. januara 201 4. godine, između ostalih, i protiv okrivljenog D. D , ovde podnosioca ustavne žalbe, kome je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. KZ i krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ ;

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki. 537/13 od 26. jula 2013. godine, iz razloga predviđenih članom 142. st av 1. tač. 2), 3) i 5 ) ZKP, koji mu se računa od 30. jula 2013 . godine, kada je lišen slobode.

Pritvor je potom prema podnosiocu produžavan više puta, a pre izjavljivanja ustavne žalbe poslednji put osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 2999/15 od 28. septembra 2015. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da, po oceni veća, i dalje stoji zakonski osnov za pritvor prema okr. P.D, okr. U.N. i okr. D. D . (podnosiocu ustavne žalbe) na osnovu zakonskih razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP-a, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da su imenovani okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. KZ, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora preko deset godina, pa imajući u vidu način izvršenja predmetnog krivičnog dela, i to da su okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili krivično delo na javnom mestu - šetalištu, ispred splava, u prisustvu većeg broja ljudi, ceneći okolnost da splavove - restorane u Beogradu posećuje veliki broj gostiju, a prema optužnom aktu, predmetni događaj se dogodio na poznatom mestu za noćne izlaske pri čemu su okrivljeni, prema navodima optužnog akta, prema pokojnom F.F. i oštećenom M.M. primenili nasilje visokog stepena, kao i da je pokojni F.F, od zadobijenih povreda, na licu mesta preminuo, iskazujući na taj način prema navodima optužnog akta posebnu bezobzirnost u izvršenju krivičnog dela za koje se terete, to su, po nalaženju veća, opisan način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledica istog, doveli do uznemirenja šire domaće javnosti , koje je i dalje takvog obima i intenziteta, da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, pri čemu je sud cenio da pored okolnosti da uznemirenje postoji u momentu donošenja ožalbenog rešenja, i okolnost da ukoliko bi imenovani okrivljeni bili pušteni na slobodu, uznemirenje javnosti bilo povećano, a što proizilazi upravo iz činjenice da interesovanje javnosti postoji posebno u danima kada se suđenja zakazuju, te po oceni veća, ukoliko bi okrivljeni bili pušteni na slobodu, uznemirenje javnosti bi bilo povećano, koje bi bilo takvog obima i intenziteta, da bi bilo ugroženo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, zbog čega se dalje zadržavanje okr. P.D, okr. U.N. i okr. D. D . (podnosioca) u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu, pokazuje kao nužno i neophodno.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1930/15 od 12. oktobra 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba branilaca okrivljen og D. D , izjavljena protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 2999/15 od 28. septembra 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (član 28. stav 1.); da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode (član 28. stav 2.); da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (član 28. stav 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (član 30. stav 2.); da pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem (član 32. stav 2.); da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (član 32. stav 3.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Odredbama člana 216. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (stav 4.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora. Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 i 121/12), propisano je krivično delo teško ubistvo, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, a odredbama člana 344. ovog zakonika propisano je krivično delo nasilničko ponašanje, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom do tri godine ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir (stav 1.), a ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

5. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povred e prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava, pri čemu je imao u vidu i stavove koje je u ovoj oblasti zauzeo Evropski sud za ljudska prava.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja (videti, pored ostalih, odluke u Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja i Už-4256/2012 od 9. oktobra 2015. godine, tačka 5. obrazloženja). Pored toga, u više svojih odluka, Ustavni sud je zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i iskazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja).

Prilikom razmatranja pritvora posebno je važno postojanje osnovane sumnje da je pritvoreno lice izvršilo krivično delo i ona je conditio sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti, kako prilikom određivanja, tako i prilikom produžavanja mere pritvora. Postojanje osnovane sumnje samo po sebi nije dovoljno. Stoga su nadležni sudovi prilikom donošenja odluke o pritvoru, u slučaju kada utvrde da i dalje postoje razlozi za produženje ove mere, dužni da posebno obrazlože razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju. Ti razlozi moraju biti relevantni i dovoljni, odnosno ne smeju biti proizvoljni.

U odnosu na aspekt proteka vremena Ustavni sud ističe da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok. U tom smislu redovni sudovi su dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonske osnove za pritvor, te podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje.

Pritvorski osnov na kome se zasnivaju osporene sudske odluke o produženju pritvora, definisan Zakonikom o krivičnom postupku u članu 211. stav 1. tačka 4) takođe je razmatran u dosadašnjem radu Ustavnog sud više puta. Ustavni sud naglašava da je kod ovog pritvorskog osnova „nadležan sud (...) dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje objektivno mora nastupiti; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredn o ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“ (videti Odluku Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine).

U praksi Evropskog suda za ljudska prava bazičan stav za razumevanje pritvorskog osnova ugrožavanje javnog reda, glasi: „(...) ovaj osnov se može smatrati relevantnim i dovoljnim samo ako je zasnovan na činjenicama koje mogu pokazati da bi oslobađanje optužene zaista omelo javni red. Takođe, pritvor će i dalje biti legitiman samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen.“ (Presuda u slučaju Letellier protiv Francuske , od 26. juna 1991. godine, stav 51.).

Imajući u vidu napred navedene kriterijume za procenu ustavnosti rešenja o produženju pritvora na koja se žali podnosilac ustavne žalbe Ustavni sud konstatuje da osporena rešenja Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu ispunjavaju ustavom i zakonom predviđene kategorije.

Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu su u osporenim rešenjima K. 39/14 – Kv. 2999/15 od 28. septembra 2015. godine i Kž.2. 1930/15 od 12. oktobra 2015. godine nalazili da stoje razlozi za produženje pritvora protiv okrivljenog D. D . u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu su najpre razmatrali da pored postojanja osnovnog uslova vezanog za visinu propisane kazna zatvora preko deset godina za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. KZ i krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ koje se okrivljenom stavlja na teret, u konkretnom slučaju , došlo do uznemirenja javnosti načinom izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu da postoji opravdana sumnja da su okr. P.D, okr. U.N. i okr. D. D . (ovde podnosilac ustavne žalbe) izvršili krivično delo na javnom mestu - šetalištu, ispred splava, u prisustvu većeg broja ljudi, ceneći okolnost da splavove - restorane u Beogradu posećuje veliki broj gostiju, a prema optužnom aktu, predmetni događaj se dogodio na poznatom mestu za noćne izlaske, pri čemu su okrivljeni, prema navodima optužnog akta, prema pokojnom F.F. i oštećenom M.M. primenili nasilje visokog stepena, kao i da je pokojni F.F, od zadobijenih povreda, na licu mesta preminuo, iskazujući na taj način, prema navodima optužnog akta , posebnu bezobzirnost u izvršenju krivičnog dela za koje se terete, to su , po nalaženju veća, opisan način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledica istog, doveli do uznemirenja šire domaće javnosti , koje je i dalje takvog obima i intenziteta, da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, pri čemu je sud cenio da pored okolnosti da uznemirenje postoji u momentu donošenja ožalbenog rešenja, i okolnost da ukoliko bi imenovani okrivljeni bili pušteni na slobodu, uznemirenje javnosti bilo povećano, a što proizilazi upravo iz činjenice da interesovanje javnosti postoji posebno u danima kada se suđenja zakazuju, te po oceni veća, ukoliko bi okrivljeni bili pušteni na slobodu , uznemirenje javnosti bi bilo povećano, koje bi bilo takvog obima i intenziteta da bi bilo ugroženo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka . Podnosilac ustavne žalbe, navode o povredi prava iz člana 31. stav 1. Ustava koja su učinjena rešenjima Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, prevashodno zasniva na tome ,,da trajanje pritvora od preko punih dve i po godine prerasta u svojevrsnu vrstu kazne, naročito jer se podnosilac nalazi u pritvoru samo zbog zakonskog osnova sadržanog u čl. 211. stav 1. tačka 4) ZKP-a, odnosno zbog tzv. uznemirenja javnosti, iako se u javnosti, odnosno medijima nije pojavio nijedan novinski članak čak od aprila meseca 2015. godine, kao i da sud stalno daje iste, identične i stereotipne razloge za produženje pritvora, a da pri tome ne obrazlaže nove razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno".

Primenjujući kriterijume navedene za postupak analiziranja povrede člana 31. stav 1. Ustava na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da su Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu osporena rešenja zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupi li u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud ovi su u osporenim odlukama argumentovano obrazloži li, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela, dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosilac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud takođe konstatuje da se osporena rešenja među sobno dovoljno razlikuju, da Apelacioni sud u Beogradu nije pristupio ponavljanju istovetnih navoda po automatizmu i da je obrazloženje svakog od osporenih rešenja u skladu sa postavljenim zahtevima ograničavanja slobode i bezbednosti po odredbi člana 31. Ustava.

Imajući u vidu sve izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe ,,da trajanje pritvora od preko punih dve i po godine prerasta u svojevrsnu vrstu kazne, kao i da sud stalno daje iste, identične i stereotipne razloge za produženje pritvora, a da pri tome ne obrazlaže nove razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno".

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta trajanja i produžavanja pritvora, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razlog zbog kojeg je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se dužina trajanja pritvora (koji je do momenta izjavljivanja ustavne žalbe trajao dve godin e i nepuna tri meseca), objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sud ovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje okrivljenog u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca iz člana 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odbio u ovom delu ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud naglašava da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To znači da doslovno ponavljanje sadržine pravnih sredstava korišćenih u postupku pred redovnim sudovima, samo po sebi ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ustavni sud konstatuje da povredu prava iz čl. 28. i 30, člana 33. stav 6. i člana 34. stav 3. Ustava podnosilac samo formalno ističe, ne navodeći nijedan konkretan razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa elementima ovih prava. Ustavni sud još jednom ukazuje da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti