Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Razlozi koje su naveli redovni sudovi, kao što su opasnost od bekstva i opasnost od ponavljanja krivičnog dela, ocenjeni su kao relevantni, dovoljni i nearbitrerni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6632/2015
11.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Komatine iz Podgorice, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandra Komatine izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 607/13 - Kv. 2814/15 od 10. septembra 201 5. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1879/15 od 5. oktobra 201 5. godine zbog povrede prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Komatina iz Podgorice, Republika Crna Gora, podneo je Ustavnom sudu, 20. oktobra 201 5. godine, preko punomoćnika Miloša D. Mršovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 607/13 - Kv. 2814/15 od 10. septembra 2015. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1879/15 od 5. oktobra 2015. godine, zbog povrede prava iz čl. 28, 30, 31. i 32, člana 33. stav 6. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog navedeno da krivični postupak traje od 8. maja 2013. godine , da je od podizanja optužnice i stupanja na njenog pravnu snagu prošlo više od dve godine, a da se podnosilac ustavne žalbe nalazi sve vreme u pritvoru, čime su prekršene odredbe čl ana 32. i čl ana 33. st av 6. Ustava koje se odnose na pravično i efikasno suđenje u razumnom roku , da trajanje pritvora od više od dve i po godine prerasta u svojevrsnu vrstu kazne, čime su prekršene odredbe člana 31. Ustava, da je pobijanim rešenjima povređeno i pravo na trajanje pritvora koje je zajemčeno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava, s obzirom na to da sud stalno daje iste, identične i stereotipne razloge za produženje pritvora, a da pri tome ne obrazlaže nove razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno, te da je ožalbenim rešenjima povređeno i pravo zajemčeno članom 30. st av 1. Ustava, jer razlozi za dalje produžavanje pritvora nisu dovoljno jasni, ubedljivi i individualizovani.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice iokolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu vodi se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe .

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 295/13 od 23. jula 2013. godine okrivljenima Komatina Aleksandru, S.S, J.F, S.N, K.D. i L.L. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika u vezi sa stavom 1. KZ;

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki. 312/13 od 10. maja 2013. godine, iz razloga predviđenih čl anom 142. st av 1. tač. 1) i 3 ) ZKP, koji mu se računa od 8. maja 2013. godine, kada je lišen slobode.

Pritvor je potom prema podnosiocu produžavan više puta, a pre izjavljivanja ustavne žalbe poslednji put osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 607/13 - Kv. 2814/15 od 10. septembra 2015. godine, na osnovu člana 211. st av 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku . U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je , imajući u vidu da je okrivljeni Aleksandar Komatina državljanin Republike Crne Gore , pri čemu na teritoriji Republike Srbije nema prijavljeno prebivalište niti boravište, te da, po oceni veća, napred navede okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju na opravdanu bojazan da će se okrivljeni boravkom na slobodi kriti ili dati u bekstvo i tako postati nedostupan državnim organima, odnosno da se njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po zakonskom razlogu propisanom odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP-a pokazuje kao neophodno i nužno , kao i da, po nalaženju veća, i dalje stoji zakonski osnov predviđen odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP za dalje zadržavanje okrivljenog Aleksandra Komatine u pritvoru, imajući u vidu su okrivljeni Aleksandar Komatina i okrivljeni F.J. opravdano sumnjivi da su svojim vozilom krenuli iz Podgorice za Beograd, da bi ih na prilazu u Beograd okrivljeni N.S. zajedno sa okrivljenim L.L. sačekao i sproveo u naselje Ripanj do kuće koju je iznajmio okrivljeni S.S , gde je prema navodima optužnog akta izvršena primopredaja opojne droge i okrivljeni S.S. isplatio okrivljenom Aleksandru Komatini novčana sredstva za prevoz, pa imajući u vidu količinu opojne droge koja je predmet izvršenja krivičnog dela, činjenicu da su okrivljeni iskazali visok stepen organizovanosti i upornosti, da su opravdano sumnjivi da su inkriminisane radnje preduzeli radi sticanja materijalne koristi , pri čemu je okrivljeni Aleksandar Komatina nezaposleno lice bez radovnih prihoda , veće našlo da sve napred navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj povezanosti , ukazuju na opravdanu bojazan da će se okrivljeni , ukoliko bude pušten na slobodu , u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1879/15 od 5. oktobra 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba branilaca okrivljen og Aleksandra Komatine, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 607/13 - Kv. 2814/15 od 10. septembra 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (stav 1.), da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode (stav 2 .), da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (stav 3 .) (član 28.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.), da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (stav 2.), da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, a da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (stav 3.) (član 30.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.), da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme , u skladu sa zakonom (stav 2.), da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih j e pritvor bio određen (stav 3.) (član 31.) ; da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (stav 1.), da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tuma ča, ako je slep, gluv ili nem (stav 2.), da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (stav 3.) (član 32.) ; da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/2014) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Odredbama člana 216. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (stav 4.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se ž alba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, te da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

5. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava, pri čemu je imao u vidu i stavove koje je u ovoj oblasti zauzeo Evropski sud za ljudska prava.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja i Už-4256/2012 od 9. oktobra 2015. godine, tačka 5. obrazloženja). Pored toga, u više svojih odluka, ovaj sud je zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i iskazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja).

Prilikom razmatranja pritvora posebno je važno postojanje osnovane sumnje da je pritvoreno lice izvršilo krivično delo i ona je conditio sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti, kako prilikom određivanja, tako i prilikom produžavanja mere pritvora. Postojanje osnovane sumnje samo po sebi nije dovoljno. Stoga su nadležni sudovi prilikom donošenja odluke o pritvoru, u slučaju kada utvrde da i dalje postoje razlozi za produženje ove mere, dužni da posebno obrazlože razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju. Ti razlozi moraju biti relevantni i dovoljni, odnosno ne smeju biti proizvoljni.

U odnosu na aspekt proteka vremena Ustavni sud ističe da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok. U tom smislu redovni sudovi su dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonske osnove za pritvor, te podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko postupajući sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Pritvor je u odnosu na podnosioc a ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen nakon podizanja optužnice, na osnovu odredaba čl ana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku. O postojanju uslova za produženje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane krivičnih sudova detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom na to a postoji opravdana sumnja da je podnosilac izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika u vezi stava 1. KZ, da je državljanin Republike Crne Gore pri čemu na teritoriji Republike Srbije nema prijavljeno prebivalište niti boravište. Sve navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će se okrivljeni boravkom na slobodi kriti ili dati u bekstvo, te tako postati nedostupan državnim organima, odnosno tako da se njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po zakonskom razlogu propisanom odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP-a pokazuje kao neophodno i nužno . Opravdana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkr etnom slučaju nesumnjivo postoji, kao što je u osporenim rešenjima i navedeno .

Ustavni sud takođe ukazuje da iz obrazloženja osporenih rešenja nedvosmisleno proizlazi da opravdanu sumnju ,,da je su okrivljeni Aleksandar Komatina i okrivljeni F.J. svojim vozilom krenuli iz Podgorice za Beograd, da bi ih na prilazu u Beograd okrivljeni N.S. zajedno sa okrivljenim L.L. sačekao i sproveo u naselje Ripanj do kuće koju je iznajmio okrivljeni S.S, gde je prema navodima optužnog akta izvršena primopredaja opojne droge i okrivljeni S.S. isplatio okrivljenom Aleksandru Komatini novčana sredstva za prevoz, pa imajući u vidu količinu opojne droge koja je predmet izvršenja krivičnog dela, činjenicu da su okrivljeni iskazali visok stepen organizovanosti i upornosti , da su opravdano sumnjivi da su inkriminisane radnje preduzeli radi sticanja materijalne koristi pri čemu je okrivljeni Aleksandar Komatina nezaposleno lice bez radovnih prihoda “, krivični sudovi nisu cenili kao pritvorski razlog propisan odredbom člana 211 . stav 1. tačka 3) ZKP sam po sebi, niti je to jedini pritvorski razlog, već su uzeli u obzir „sve relevantne okolnosti, koje u svojoj sveobuhvatnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuje na osnovanu bojazan ,,da će okrivljeni Aleksandar Komatina ukoliko bude pušten na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo “, a kako je to navedeno u osporenim rešenjima.

Ustavni sud, prilikom analize osporenih rešenja, a posmatrajući ih u svetlu garancija člana 31. Ustava konstatuje da rešenja sadrže konkretne razloge za produžavanje pritvora, da su razlozi adekvatno obrazloženi i da se stoga ne mogu oceniti kao proizvoljni. U pogledu zahteva individualizovanosti razloga za produženje pritvora, Ustavni sud konstatuje da i pored toga što rešenja o produženju pritvora u izreci navode više lica, u obrazloženjima pojedinačno i individualizovano obrazlažu razloge za zadržavanje u pritvoru konkretnog lica, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava iz člana 31. Ustava koja su učinjena osporenim rešenjima, prevashodno zasniva na tome ,,da krivični postupak traje od 8. maja 2013. godine, pri čemu je od podizanja optužnice i stupanja na pravnu snagu prošlo više od dve godine, a da se podnosilac ustavne žalbe nalazi sve vreme u pritvoru“, ,,da trajanje pritvora od preko punih dve i po godine prerasta u svojevrsnu vrstu kazne", kao i ,,da sud stalno daje iste, identične i stereotipne razloge za produženje pritvora, a da pri tome ne obrazlaže nove razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno“.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 8. maja 2013. godine, tako da je do podnošenja ustavne žalbe u pritvoru boravio dve godine, pet meseci i 12 dana.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Uvidom u tok postupka do datuma ograničenog osporenim rešenjima, Ustavni sud konstatuje da je u periodu od juna 2014. do februara 2015. godine glavni pretres zakazan pet puta, ali nije održan zbog obustave rada od strane advokata, period u kome sudovi nisu mogli da rade. U celini, ritam zakazivanja glavnog pretresa , kao i broj neodržanih ročišta usled razloga koji ne padaju na odgovornost sudovima, pokazuje da je postupak u posmatranom periodu vođen sa adekvatnom hitnošću.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenih prava.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca iz člana 31. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio u ovom delu ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud naglašava da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To znači da doslovno ponavljanje sadržine pravnih sredstava korišćenih u postupku pred redovnim sudovima, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ustavni sud konstatuje da povrede prava iz člana 28, člana 30. stav 1, člana 33. stav 6. i člana 34. stav 3. Ustava podnosilac samo formalno ističe , ne navodeći nijedan konkretan razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa elementima ovih ustavnih prava. Ustavni sud još jednom ukazuje da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je u odnosnom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti