Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u bračnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za razvod braka. Sudu je naloženo da hitno okonča postupak koji, iako hitan po prirodi, traje preko četiri i po godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Š. M. iz B. na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Š. M. i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6993/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2. 4601/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Š. M. iz B. podneo je 10. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika G. P. i M. B, advokata iz B, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6993/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2. 4601/10, sa predlogom da Sud utvrdi povredu navedenog prava zbog nedelotvornog postupanja suda u postupku razvoda braka, koji je po svojoj prirodi hitan, kao i da naloži Prvom osnovnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu uvida izvršenog u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 (ranije predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6993/08), utvrdio sledeće:

I. R. iz B. podnela je 30. decembra 2008. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu, protiv tuženog M. S. iz B, ovde podnosioca ustavne žalbe, tužbu za razvod braka. Podnetom tužbom tražila je da sud razvede brak zaključen između nje i tuženog, da joj poveri maloletno dete na brigu, čuvanje i vaspitanje, kao samostalnom vršiocu roditeljskog prava i da obaveže tuženog da na ime maloletnog deteta plaća iznos od najmanje 40% od ukupnih mesečnih novčanih primanja i to od prvog do petog u mesecu.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 6993/08.

Podneskom od 27. februara 2009. godine tužilja je podnela sudu predlog za određivanje privremene mere i predložila kako da se uredi način održavanja kontakta maloletnog deteta B. sa ocem M. S.

Prvostepeni sud je dopisom od 5. marta 2009. godine tražio od Ministarstva pravde Republike Srbije da preko Diplomatsko konzularnog predstavništva Republike Srbije u Švajcarskoj tuženom dostavi tužbu sa prilozima, tužiljin podnesak od 27. februara 2009. godine i poziv za saslušanje za glavnu raspravu zakazanu za 25. septembar 2009. godine. Navedeni dopis i sam sud je uputio na adresu Diplomatsko konzularnog predstavništva Republike Srbije u Švajcarskoj i tuženom na adresu stanovanja, radnog mesta i roditelja, sve u Švajcarskoj.

Dopisom od 11. marta 2009. godine sud je tražio od Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Savski venac da mu dostavi nalaz i stručno mišljenje o proceni roditeljske podobnosti tužilje vezane za vršenje roditeljskog prava. Traženi izveštaj dostavljen je sudu 2. aprila 2009. godine.

Sud je tužbu sa prilozima 14. aprila 2009. godine dostavio punomoćniku tuženog za prijem pismena i zastupanje u Beogradu.

U podnesku od 16. aprila 2009. godine tužilja se izjasnila da je u potpunosti saglasna sa mišljenjem Centra.

Podneskom od 1. juna 2009. godine tuženi se izjasnio na navode iz tužbe i drugu dostavljenu dokumentaciju i osporio nadležnost suda u Srbiji ističući da je brak sklopljen pred švajcarskim organima, da je državljanin švajcarske konfederacije, kao što je to i sin parničnih stranaka, da nema osnova ni za određivanje privremene mere, jer tuženi postupa po rešenju Prvostepenog suda Kantona Ženeva, po usvojenoj privremenoj meri i uredno i na vreme izvršava svoju novčanu obavezu izdržavanja maloletnog B.

Dopisom od 14. jula 2009. godine sud je naložio punomoćniku tuženog u Beogradu da za sud i suprotnu stranu u overenom prevodu dostavi pismene dokaze priložene uz podnesak od 1. juna 2009. godine.

U podnesku od 20. jula 2009. godine tužilja je istakla da je pred sudom u Ženevi pokrenut postupak za određivanje zaštitnih mera bračne zajednice, koji nije identičan postupku razvoda braka, te da ostaje u celini pri podnetoj tužbi i pri predlogu za određivanje privremene mere.

Prvo ročište pred sudom održano je 25. septembra 2009. godine u prisustvu tužilje sa punomoćnikom i punomoćnika tuženog. Punomoćnik tuženog je izjavio da je tuženi imao suđenje pred švajcarskim sudom o istoj pravnoj stvari i predložio prekid postupka do okončanja postupka pred švajcarskim sudom. Sud je rešenjem odredio da će odluka o predlogu tužene strane za prekid postupka i predlogu tužilje za određivanje privremene mere biti dostavljena u pismenom obliku.

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 6993/08 od 25. septembra 2009. godine u stavu prvom izreke odbio prigovor tuženog M. S. o nenadležnosti suda u Republici Srbiji za postupanje u ovoj parnici, u stavu drugom izreke odbio predlog tuženog da se postupak u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6993/08 prekine do pravnosnažnog okončanja postupka pred švajcarskim sudom, u stavu trećem izreke obavezao tuženog da na ime svog doprinosa za izdržavanje sina mal. B. plaća mesečno 1.000 švajcarskih franaka počev od 25. septembra 2009. godine pa ubuduće do 5. u mesecu za prethodni mesec uplatom na račun zakonske zastupnice mal. deteta I. R, u stavu petom izreke odbio kao neosnovan predlog za određivanje privremene mere preko dosuđenog iznosa a do traženih 25% od ukupnih mesečnih primanja tuženog, u stavu šestom izreke je odredio privremenu meru i način održavanja ličnih odnosa mal. B. sa ocem M. S. po modelu da će tuženi u vreme državnih i verskih praznika u Švajcarskoj a prema veroispovesti kojoj pripada, mal. dete viđati uvek u Republici Srbiji, u Beogradu, u trajanju od po 2 sata, uvek u kontrolisanim uslovima, u prostorijama Centra za socijalni rad, Odeljenje Savski venac u prisustvu majke I.R. i ovlašćenog stručnog lica organa starateljstva, počev od 25. septembra 2009. godine, u stavu sedmom izreke je određeno da ove privremene mere ostaju na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka i u stavu osmom izreke je određeno da eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Pismeni otpravak rešenja je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka 19. i 21. oktobra 2009. godine.

Tuženi je 23. oktobra 2009. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 25979/09 od 15. decembra 2009. godine ukinuo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6993/08 od 25. septembra 2009. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom i osmom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer su o bitnim činjenicama dati razlozi koji su nejasni i postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima rešenja navodi o sadržini isprava i samih tih isprava, pa zbog toga prvostepeno rešenje u ožalbenom delu ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a tuženi osnovano na to u žalbi ukazuje; da je prvostepeni sud postupao po neurednoj tužbi koja nije razumljiva i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, te da je potrebno da u ponovnom postupku prvostepeni sud otkloni ukazanu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, tako što će tužilji naložiti i za to joj ostaviti naknadni – primereni rok da tužbu uredi.

Spisi predmeta su 29. decembra 2009. godine vraćeni prvostepenom sudu.

Ponovni postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2. 4601/10 i sud je naložio punomoćniku tužilje da, shodno nalogu sadržanom u drugostepenom rešenju, uredi tužbu pod pretnjom posledica propuštanja.

Tužilja je dostavila sudu podnesak od 4. aprila 2010. godine u kojem se izjasnila na navode iz drugostepenog rešenja.

Na ročište od 1. juna 2010. godine su pristupile obe parnične stranke sa svojim punomoćnicima. Punomoćnik tužilje je izjavio da je tužilja pokrenula upravni postupak pred nadležnim Odsekom za lična stanja građana i vođenje matičnih knjiga i izvorna prava Opštine Savski venac radi ponavljanja postupka jer joj nije bilo omogućeno da učestvuje u postupku koji je pokrenuo tuženi i u kojem je izdejstvovao donošenje novih rešenja o ličnim podacima za maloletno dete stranaka i za sebe, na osnovu kojih rešenja je izvršen nov upis u matičnu knjigu rođenih, odnosno u matičnu knjigu venčanih, a punomoćniku tužilje i tužilji lično je uručena tužba tužioca Š. M. predata Prvom osnovnom sudu u Beogradu 11. maja 2010. godine koja je uvedena u upisnik suda pod brojem P2. 7129/10. Sud je rešenjem odredio da će o predlogu tuženog za spajanje parnica naknadno odlučiti nakon pribavljanja izveštaja matične službe Opštine Savski venac.

Sekretarijat za upravu je 5. jula 2010. godine dostavio sudu zaključak pod brojem: IX-03-202.13-9/2010 od 8. juna 2010. godine, kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u predmetu broj: IX-03-202.13-7/2010, povodom ispravke i dopune podataka u matičnoj knjizi venčanih matičnog područja Savski venac, pod tekućim brojem 683 za 2008. godine, kod upisa činjenice sklapanja braka S. M. i I.R. zaključenog 7. decembra 2007. godine u Ženevi, Švajcarska i zaključak pod brojem: IX-03-200.13-160/2010 od 8. juna 2010. godine, kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u predmetu broj:IX-03-200.13-124/2010, kod ispravke i dopune podataka u matičnoj knjizi rođenih matičnog područja Savski venac, pod tekućim brojem 664 za 2008. godinu, kod upisa činjenice rođenja mal. B. rođenog 7. jula 2008. godine u Ženevi, Švajcarska, a po predlogu za ponavljanje postupka I.R. iz Beograda.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P2. 4601/10 od 9. jula 2010. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupaka pred nadležnim Sekretarijatom za upravu, sa obrazloženjem da je sud ocenio da odluka u upravnom postupku predstavlja prethodno pitanje za dalje postupanje u ovoj parnici.

Dopisom od 14. jula 2010. godine sud je naložio Sekretarijatu za upravu da odmah nakon okončanja postupaka obavesti sud i odluku dostavi sudu.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 25157/10 od 8. decembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 od 9. jula 2010. godine.

Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Palilula, je dopisom od 4. aprila 2011. godine, nakon što je njega prešla nadležnost, jer se majka I.R. sa detetom preselila na novu adresu koja je na području opštine Palilula, tražio pojašnjenje od nadležnog suda u vezi sa izrečenom privremenom merom po rešenju Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6993/08 od 25. septembra 2009. godine, kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa mal. B. sa ocem S. M, vezan za državne i verske praznike u Švajcarskoj, a prema veroispovesti kojoj pripada, imajući u vidu da u samom rešenju nije precizirano koji su državni i verski praznici u Švajcarskoj i koliko traju.

Postupajući sudija u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 je 18. aprila 2011. godine, u odgovoru upućenom nadležnom Centru navela da sud u okviru svojih nadležnosti, ne vrši tumačenje odluka, te da se radi otklanjanja „svojih nedoumica“ obrate nadležnom Ministarstvu.

Tuženi je u podnescima od 12. i 20. juna 2011. godine predložio da sud nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari navodeći da je nedopustivo čekati da se pravnosnažno okonča postupak pred Sekretarijatom za upravu, u situaciji kada su ugrožena i povređena prava maloletnog deteta i dostavio sudu mišljenje Komisije Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Odeljenje za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite broj 570-01-00171/2011-14 od 13. aprila 2011. godine koje je doneto po zahtevu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Palilula, u postupku pružanja stručne pomoći u organizovanju zaštite prava mal. B. da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a u kojem je, između ostalog, navedeno da je na osnovu analize spisa predmeta konstatovano da je izreka rešenja o privremenoj meri Drugog opštinskog suda, kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa mal. B. sa ocem u potpunosti nedorečena i neprecizna što onemogućava njeno izvršenje, odnosno postupanje lica i organa koji u skladu sa tim rešenjem i svojim zakonskim ovlašćenjima imaju obavezu da štite interes mal. deteta, sa tim da je posebno istaknuto da je, u takvoj situaciji zbog značajnog propusta suda koji svoju odluku nije zasnovao na sagledavanju interesa i potreba deteta, kao što nije samom odlukom obezbedio kontinuitet u održavanju ličnih odnosa mal. deteta i oca, nastala povreda prava deteta. Gradskom centru je predloženo da na osnovu ishoda realizacije posebnog plana usluga i mera i izvršene usmerene procene odluči da eventualno po službenoj dužnosti, a na osnovu ovlašćenja iz člana 263. stav 1. Porodičnog zakona kod nadležnog suda tužbom pokrene postupak za izmenu privremene mere o načinu održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa ocem.

Tuženi je sudu priložio i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 7129/11 od 4. februara 2011. godine u postupku koji je pokrenuo kao tužilac radi uređenja viđanja maloletnog deteta protiv tužene I.R. iz Beograda, a kojim je takođe prekinut postupak do donošenja pravnosnažne odluke nadležnog Sekretarijata za upravu.

Tužilja je 1. juna 2011. dostavila sudu izveštaj Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje Savski venac od 28. aprila 2010. godine u kojem je organ starateljstva konstatovao da je viđanje između mal. B. i njegovog oca održano: 23, 24. i 25. decembra 2009. godine, 8. i 9. marta, 13, 14. i 16. aprila 2010. godine, i presudu Upravnog suda U. 27275/10 od 24. februara 2011. godine u upravnom sporu po tužbi Š. M. iz Beograda, protiv tuženog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, radi poništaja rešenja, kojom je tužba odbijena. U obrazloženju presude je navedeno da je osporenim rešenjem odbijena, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena protiv zaključka kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u predmetu broj:IX-03-200-13-124/2010, kod ispravke i dopune podataka u matičnoj knjizi rođenih matičnog područja Savski venac, pod tekućim brojem 664 za 2008. godinu, kod upisa činjenice rođenja mal. B. rođenog 7. jula 2008. godine u Ženevi, Švajcarska, a po predlogu za ponavljanje postupka I.R. iz Beograda.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P2. 4601/10 od 29. juna 2011. godine odbio, kao neosnovan, predlog tuženog S. M, upisan državljanin Republike Srbije kao M. Š, za nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari, sa obrazloženjem da postupak pred nadležnim Sekretarijatom za upravu, opštine Savski venac, još uvek nije pravnosnažno okončan, a radi se o prethodnom pitanju od značaja za dalje postupanje u ovoj pravnoj stvari, te nisu, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi za nastavak postupka u smislu člana 217 stav 2 Zakona o parničnom postupku.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 15030/11 od 21. marta 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 od 29. juna 2011. godine.

Tuženi je u podnesku od 2. avgusta 2012. godine predložio da sud nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari navodeći, da je postupak pred nadležnim Sekretarijatom za upravu okončan i dostavio sudu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 6252/11 od 2. aprila 2012. godine, kojom mu je utvrđeno pravo da se služi ličnim imenom Š. M, da više ne stoje razlozi za prekid postupka, pa je predložio sudu da odmah donese rešenje o nastavku postupka u ovoj pravnoj stvari.

U podnesku od 1. oktobra 2012. godine tužilja je istakla da upravni postupak, usled kojeg je došlo do prekida parničnog postupka, nije pravnosnažno okončan i da sud svakako prekine postupak do okončanja postupaka pred Upravnim sudom u Beogradu koji se vode u predmetima U. 14142/11 i U. 14148/11.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P2. 4601/10 od 4. decembra 2012. godine u stavu prvom izreke odredio nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari koji je prekinut rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 od 9. jula 2010. godine, a u stavu drugom odbio predlog tužilje I.R. kojim je tražila da se postupak u ovoj pravnoj stvari prekine do okončanja postupaka koji se vode pred Upravnim sudom u Beogradu, u predmetima U. 14142/11 i U. 14148/11. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sud ocenio da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka, jer je upravni postupak, radi koga je postupak u ovoj pravnoj stvari prekinut, pravnosnažno okončan i jer je nadležni sud pravnosnažnom presudom utvrdio postojanje prava tuženog da se služi svojim ličnim imenom koje glasi Š. M.

Tužilja je izjavila žalbu protiv navedenog rešenja.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž2. 39/13 od 6. marta 2013. godine ukinuo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 od 4. decembra 2012. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da se upravni postupak u skladu sa odredbom člana 13. Zakona o opštem upravnom postupku pravnosnažno okončava rešenjem protiv koga nije moguće izjaviti žalbu niti voditi upravni spor, a kako je protiv konačnih rešenja tužilja podnošenjem tužbe Upravnom sudu pokrenula upravni spor, o kojoj okolnosti je prvostepeni sud pre donošenja pobijanog rešenja imao saznanje, to postupak radi čijeg vođenja je prekinut ovaj parnični postupak nije pravnosnažno okončan; da se statusni spor, kakav je konkretan, okončava preobražajnom, konstitutivnom presudom kojom se vrši promena odnosa među strankama i odlučuje o pravima maloletnog deteta izvedenih iz dužnosti roditelja da se staraju o njemu, pa se takva presuda ne može doneti pre nego što se činjenice koje se tiču identiteta stranaka, koji se pre svega određuje njihovim ličnim imenom, ne utvrde na nesumnjiv način, preciznije, takva presuda nužno sadrži podatke o braku koji se razvodi, o licima o čijim pravima se odlučuje, pa kod činjenice da se upravo ti podaci, zbog promena izvršenim u matičnim knjigama, ispostavljaju spornim, okolnost da je u sudskom postupku utvrđeno pravo tuženog da se koristi imenom Š. M, sama za sebe nije dovoljna da se postupak u ovoj pravnoj stvari nastavi i eventualno okonča pre nego što pitanje bitno za donošenje presude u upravnom postupku bude razjašnjeno.

Imajući u vidu primedbe sadržane u obrazloženju rešenja Višeg suda u Beogradu Gž2. 39/13 od 6. marta 2013. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P2. 4601/10 od 9. maja 2013. godine odbio predlog tuženog Š. M. za nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari, koji je prekinut rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 od 9. jula 2010. godine.

Spisi predmeta su 21. maja 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je: da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1.); da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo (član 204. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni parnični postupak, koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6993/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P2. 4601/10, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da se pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u spornom parničnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je u predmetima koji se tiču građanskog statusa nekog lica potrebno da sudovi i drugi državni organi pokažu posebnu odgovornost u postupanju, s obzirom na moguće posledice koje dužina postupka može imati, pre svega u pogledu uživanja prava na porodični život (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu VAM protiv Srbije, broj predstavke 39177/05, od 20. februara 2007. godine, stav 99.).

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 30. decembra 2008. godine, te da sporni postupak, iako je po svojoj prirodi hitan, ni nakon više od četiri i po godine, nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je dalje utvrdio da u radu prvostepenog suda ne postoje periodi neaktivnosti u kojima sud nije preduzimao radnje, pa je tako sud: dostavio blagovremeno tuženom u inostranstvu tužbu sa prilozima, na odgovor, tražio od nadležnog Gradskog centra za socijalni rad nalaz i mišljenje o proceni roditeljske podobnosti tužilje za vršenje roditeljskog prava, nakon čega je doneo rešenje P. 6993/08 od 25. septembra 2009. godine, kojim je, između ostalog odlučeno o privremenoj meri i uređen način održavanja kontakata mal. B. sa ocem, dostavio tužbu na uređenje tuženoj, shodno nalogu sadržanom u drugostepenom rešenju Višeg suda u Beogradu Gž. 25979/09 od 15. decembra 2009. godine, održao ročište 1. juna 2010. godine na kojem je saslušao parnične stranke, tražio potrebna obaveštenja od nadležnih upravnih organa i rešenjem P2. 4601/10 od 9. jula 2010. godine prekinuo postupak do pravnosnažnog okončanja postupka pred nadležnim Sekretarijatom za upravu, sa obrazloženjem da odluka u upravnom postupku predstavlja prethodno pitanje za dalje postupanje u ovoj parnici, nakon čega je prvostepeni sud još tri puta odlučivao o predlogu tuženog za nastavak parničnog postupka, i to rešenjima: P2. 4601/10 od 29. juna 2011. godine, P2. 4601/10 od 4. decembra 2012. godine i P2. 4601/10 od 9. maja 2013. godine.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom postupku konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je uvažavajući primedbe i naloge iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 25979/09 od 15. decembra 2009. godine konstatovao da je prvostepeni sud postupao po neurednoj tužbi koja nije razumljiva i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, pa mu je naloženo da tuženoj dostavi tužbu na uređenje, i da je Viši sud u Beogradu rešenjem Gž2. 39/13 od 6. marta 2013. godine ukinuo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4601/10 od 4. decembra 2012. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi za nastavak postupka, jer upravni postupak, radi čijeg vođenja je prekinut parnični postupak, nije pravnosnažno okončan, a imajući u vidu i ostale okolnosti na koje je ukazao Viši sud u obrazloženju rešenja. Navedeno, po oceni Ustavnog suda, ukazuje na propust u radu prvostepenog suda, što je za posledicu imalo nepotrebno odugovlačenje predmetnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak bio činjenično i pravno složen. Naime, u predmetnom postupku trebalo je odlučiti o sledećim pitanjima: o razvodu braka; o poveravanju zajedničkog maloletnog deteta na čuvanje i vaspitanje jednom od roditelja; o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi; o izdržavanju deteta. Takođe, parnični postupak je bio usložnjen na samom početku činjenicom da presuda ne može biti doneta pre nego što činjenice koje se tiču identiteta stranaka, koji se pre svega određuje njihovim ličnim imenom, pred upravnim organima ne budu utvrđene na nesumnjiv način, a koji podrazumeva pravnosnažno okončanje upravnog postupka.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac imao aktivno učešće u postupku, da je blagovremeno ovlastio punomoćnika za prijem pismena i zastupanje u Beogradu, da je lično pristupio na ročište od 1. juna 2010. godine, iako živi u Švajcarskoj; da je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pokrenuo parnični postupak P2. 7129/11 tužbom radi uređenja viđanja maloletnog deteta, koji je takođe prekinut do donošenja pravnosnažne odluke od strane nadležnih upravnih organa i parnični postupak P. 6252/11 u kojem je ishodovao pravo da se služi ličnim imenom M. Š, kao i da je više puta predlagao sudu da nastavi parnični postupak i ukazivao sudu na nedorečenost i nepreciznost rešenja o privremenoj meri Drugog opštinskog suda, kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa mal. B. sa ocem, i u prilog navedenog dostavio sudu mišljenje Komisije Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Odeljenje za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite broj 570-01-00171/2011-14 od 13. aprila 2011. godine.

Imajući u vidu da u sprovedenom postupku sud nije doneo nijednu presudu, da je parnični postupak u prekidu više od dve godine, od 9. jula 2010. godine, a da u pogledu primene izrečene privremene mere kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa mal. B. sa ocem, ovde podnosiocem ustavne žalbe, postoje nedorečenosti i nepreciznosti, na koje je ukazano u navedenom mišljenju Komisije Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovlačenje u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu ''Smoje protiv Hrvatske'' od 11. januara 2007. godine, stav 45, aplikacija broj 28074/03). Dakle, u ovom slučaju predmetni parnični postupak se ne može posmatrati odvojeno od postupka po zahtevu za rešavanje spornog prethodnog pravnog pitanja pred nadležnim organima.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6993/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P2. 6401/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak P2. 4601/10 okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u bračnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti