Odluka o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija žalbu podnosioca koji je u pritvoru skoro dve godine zbog više krivičnih dela. Sud smatra da su redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora, poput opasnosti od ponavljanja dela zbog ranijih osuda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6641/2013
11.06.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Jocovića iz Iriga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miodraga Jocovića izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 3558/13 od 8. jula 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 3298/13 od 22. jula 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Jocović iz Iriga je, 5. avgusta 2013. godine , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 3558/13 od 8. jula 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 3298/13 od 22. jula 2013. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je označeno pravo povređeno time što se u pritvoru nalazi „skoro dve godine“, pri čemu mu je pritvor produžavan deset puta na osnovu iste zakonske odredbe.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Prvog osnovnog suda u Beogradu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 7429/11, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca, po optužnici Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 9660/11 od 16. decembra 2011. godine, podignutoj nakon sprovedene istrage koja je trajala nepuna dva meseca.

Podnosiocu ustavne žalbe su stavljena na teret četiri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, deset krivičnih dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika i jedno krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. istog zakonika.

Do podnošenja ustavne žalbe, Prvi osnovni sud u Beogradu je glavni pretres zakazao ukupno 17 puta. Glavni pretres nije održan više puta zbog nedolaska oštećenih lica, prethodno saslušanih u istražnom postupku, a na čijem ponovnom saslušanju je insistirao podnosilac kao okrivljeni. Takođe, glavni pretres nije više puta održan zbog nedolaska jedne od oštećenih koja nije saslušana i istrazi, budući da je bila na dužem bolničkom lečenju i rehabilitaciji zbog preloma zgloba kuka.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (5. avgust 2013. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu i devet meseci, računajući od 31. oktobra 2011. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem dežurnog istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Kri.D. 407/11 od 2. novembra 2011. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku i produžavan mu je tokom istražnog postupka i nakon podizanja optunice po istom zakonskom osnovu.

Pritvor je podnosiocu poslednji put pre izjavljivanja ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 3558/13 od 8. jula 2013. godine. Postupajući sud je, obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, pored ostalog, naveo: da je „okrivljeni osnovano sumnjiv da je u relativno kratkom vremenskom periodu, počev od 17. avgusta 2011. do 30. oktobra 2011. godine, kontinuirano izvršio četiri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i deset krivičnih dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, sve u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, a da je po sopstvenom kazivanju lošeg imovnog stanja, nezaposlen, bez stalnih izvora prihoda i bez imovine“, a da „iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 28. novembra 2011. godine proizlazi da se okrivljeni u vreme izvršenja krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret nalazio u fazi toksikomanske zavisnosti od opojnih droga i u stanjima omamljenosti usled zloupotrebe heroina, pa da postoji ozbiljna opasnost da počini isto ili slično krivično delo“, dodatno imajući u vidu to da je „do sada osam puta osuđivan i to zbog izvršenja krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv imovine i krivičnih dela sa elementima nasilja, pri čemu više puta i zbog izvršenja istovrsnih krivičnih dela kao i dela za koja je osnovano sumnjiv, poslednji put presudom tada Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1162/01-07 od 12. februara 2008. godine, zbog izvršenja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika“, te da „sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti po oceni veća predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će okrivljeni boravkom na slobodi ponoviti izvršenje istog ili sličnog krivičnog dela, zbog čega se pritvor pokazuje kao nužna i neophodna mera u cilju vođenja ovog krivičnog postupka“.

Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 3558/13 od 8. jula 2013. godine, osporenim rešenjem Kž2. 3298/13 od 22. jula 2013. godine, istu odbio kao neosnovanu, navodeći da je pravilno prvostepeni sud okrivljenom, ovde podnosiocu, produžio pritvor u skladu sa odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (stav 1.); da posle podizanja optužnice sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP bilo je propisano: da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju krivičnog postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Pritvor je osporenim rešenjima prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen tokom trajanja prvostepenog krivičnog postupka, koji je bio u fazi glavnog pretresa, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo. Kao što je rečeno, odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica predmeta, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 3558/13 od 8. jula 2013. godine je navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio četiri krivična dela razbojništva i deset krivičnih dela teške krađe u vremenskom periodu od 17. avgusta 2011. do 30. oktobra 2011. godine, da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da se podnosilac u vreme izvršenja krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret nalazio u fazi toksikomanske zavisnosti od opojnih droga i u stanjima omamljenosti usled zloupotrebe heroina i da postoji ozbiljna opasnost da počini isto ili slično krivično delo, da je već osam puta prethodno osuđivan zbog izvršenja krivičnih dela protiv imovine i krivičnih dela sa elementima nasilja, te da ove okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju zakonom predviđene osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će boravkom na slobodi ponoviti izvršenje istog ili sličnog krivičnog dela. Postupajući po žalbi podnosioca, Apelacioni sud u Beogradu je u osporenom rešenju Kž2. 3298/13 od 22. jula 2013. godine iznete razloge za produženje pritvora ocenio kao pravilne.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi osporena rešenja zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom i razumljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te da su postupali u skladu sa odredbama ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi i razlozi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Prvi osnovni sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu su svoje odluke argumentovano obrazložili, navodeći, pored osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivična dela koja su mu optužnicom stavljena na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja. Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da se, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, krivični postupak do dana podnošenja ustavne žalbe vodio sa primerenom hitnošću, posebno imajući u vidu brojnost krivičnih dela koja se podnosiocu stavljaju na teret, pa time i učesnika u procesu, te činjenicu da je nadležni sud u primerenim rokovima zakazivao glavni pretres, koji iz objektivnih razloga nije uvek i mogao biti održan.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli odgovarajuće i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo i dalje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanje pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti