Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene procesnih pravila o rokovima

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio drugostepenu presudu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno primenio procesno pravo, pogrešno zaključivši da je obrazloženje žalbe podneto neblagovremeno, iako je ispoštovan zakonski rok.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6643/2016
26.04.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . A . iz Zrenjanina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. A . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 903/15 od 16. juna 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Kragujevcu Gž. 903/15 od 16. juna 2016. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Prvog o snovnog suda u Beogradu P. 44508/10 od 20. maja 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. A . iz Zrenjanina podneo je Ustavnom sudu, 26. avgusta 2016 . godine preko punomoćnika C . P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž. 903/15 od 16. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je Viši sud u Kragujevcu pogrešno zaključio da je obrazloženje njegove žalbe izjavljene protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 44508/10 od 20. maja 2013. godine podneto po proteku zakonskog roka od osam dana, te da je on u konkretnom slučaju blagovremeno dostavio obrazloženje redovnog pravnog leka. U prilog toj tvrdnji podnosilac navodi da je prvostepenu presudu primio 17. juna 2013. godine i da je žalbu na presudu podneo 25. juna 2013. godine tj. u zakonskom roku putem telegrama, a da je pisani podnesak dopune žalbe predat sudu preporučenom pošiljkom 28. juna 2013. godine, upravo u zakonskom roku od tri dana, uz primenu pravila računanja rokova. Napominje da postupajući drugostepeni sud usled proizvoljne primene procesnog prava nije ni cenio njegove žalbene navode iz dopune žalbe kojima je pobijao navedenu prvostepenu presudu. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu njegovih ustavnih prava i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta P. 44508/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu , utvrdio sledeće:

Podnosilac ustavne žalbe je u parnici, vođenoj radi isplate regresa po tužbi od 28. januara 2010. godine tužioca U. o . S . – Garantnog fonda sa sedištem u Beogradu, imao svojstvo tuženog.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 44508/10 od 20. maja 2013. godine odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca i punomoćnik tuženog je navedenu presudu primio 17. juna 2013. godine. Rok za žalbu je bio osam dana od dana prijema presude.

Punomoćnik tuženog izjavio je žalbu na prvostepenu presudu 25. juna 2013. godine telegramom broj 11118910002654, iz svih zakonskih razloga, bez obrazloženja, navodeći da će detaljno obrazloženje dostaviti putem preporučene pošiljke u zakonskom roku od tri dana. Preporučenom pošiljkom PTT 11118 R 05015081 od 28. juna 2016. godine punomoćnik tuženog je uputio podnesak sudu sa naznakom da se istim obrazlaže žalba upućena putem telegrama.

Odlučujući o žalbi tuženog, Viši sud u Kragujevcu je osporenom presudom odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio ožalbenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 44508/10 od 20. maja 2013. godine. U obrazloženju ove presude, pored ostalog, navedeno je : da je tuženi protiv prvostepene presude blagovremeno u roku od osam dana izjavio žalbu bez obrazloženja, pobijajući presudu iz svih zakonom predviđenih razloga; da je tužilac dopunu žalbe od 28. juna 2013. godine dostavio po proteku roka od osam dana predviđenog odredbom člana 478. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je prvostepena presuda dostavljena punomoćniku tuženog 17. juna 2013. godine; da kako u žalbi punomoćnik tuženog nije obrazložio razloge zbog kojih pobija osporenu presudu, sud je ispitujući pravilnost osporene presude po službenoj dužnosti, u smisli člana 372. stav 2. Zakona o parničnom postupku, utvrdio da ista nije osnovana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) (u daljem tekstu: ZPP), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao na predmetni parnični postupak, a koje su od uticaja na odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari, bilo je propisano: da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pismenom obliku (podnesci) (član 100. stav 1.); da se rokovi računaju na dane, mesece i godine (član 106. stav1.); da se kao prvi dan roka određenog na dane uzima dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka (član 106. stav 2.); da je podnesak koji je vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka i da se dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra kao dan predaje sudu (član 107. st. 1. i 2.); da, ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti (član 107. stav 3.); da protiv prvostepene presude, odnosno rešenja u postupku o sporovima male vrednosti stranke mogu da izjave žalbu u roku od osam dana (član 478. stav 3.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava podnosioca na pravično suđenje u drugostepenom parničnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je Viši sud u Kragujevcu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu št etu, pogrešno nalazeći da je neblagovremeno obrazloženje žalbe podnosioca izjavljene protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 44508/10 od 20. maja 2013. godine i da je postupajući drugostepeni sud povredio njegovo pravo na obrazloženu sudsku odluku, jer nije cenio navode istaknute u obrazloženju žalbe.

U tom kontekstu, Ustavni sud je pošao od toga da pravo na pravično suđenje predstavlja jedno kompleksno pravo koje sadrži niz prava koja obezbeđuju određene procesne garancije strankama u postupcima u kojima sudovi odlučuju o njihovim pravima i obavezama – pravo na pristup sudu, pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravo na pravičnu i javnu raspravu, pravo na jednakost procesnih sredstava, pravo na obrazloženu sudsku odluku. To podrazumeva i da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava garantuje i zaštita stranaka u parničnom postupku od proizvoljne ili arbitrerne primene materijalnog i/ili procesnog prava od strane sudova. Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43.).

Po shvatanju Ustavnog suda, u situaciji kada su odredbama člana 107. ZPP detaljno propisani uslovi za ocenu blagovremenosti podnesaka vezanih za rok, pa i onih koji su upućeni telegrafskim putem, drugostepeni sud nije dao ustavnopravno prihvatljive razloge kojim bi opravdao pravni zaključak da je podnesak od 28. juna 2016. godine predat nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje žalbe. Ovo nerazmatranje pitanja koja su od ključnog značaja za primenu merodavnog prava dovelo je do povrede prava na obrazloženu sudsku odluku, te posledično, i do proizvoljnog pravnog zaključka suda o tome da je tuženi predao obrazložen podnesak označen kao „dopuna žalbe“ po isteku roka za žalbu i time izgubio pravo da se prvostepena odluka ispita i povodom njegovih žalbenih navoda.

Ustavni sud, ipak, ne prejudicirajući kakav konačan ishod ove parnice treba da bude, ocenjuje da osporena presuda nije obrazložena na način koji zadovoljava uslove utvrđene odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Polazeći od svega izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 903/15 od 16. juna 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Kragujevcu Gž. 903/15 od 16. juna 2016. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv prvostepene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na utvrđenu povredu prava na pravično suđenje i određeni način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene procesnih pravila o rokovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti