Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Apelacionog suda i utvrđuje povredu prava na imovinu. Drugostepeni sud je arbitrerno odredio naknadu za faktički eksproprisano zemljište, oslanjajući se isključivo na procenu Poreske uprave, a ne na stvarnu tržišnu vrednost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bajrami Envera, Šabani Nevzada i Šabani Elmija, svih iz sela Miratovac kod Preševa, Demiri Nedžmije iz sela Lojane, Opština Lipkovo, Republika Makedonija, Šerifi Ćefajete i Šerifi Mukadese, obe iz sela Orizare, Opština Lipkovo, Republika Makedonija, i Iljazi Điltene iz sela Rajince kod Preševa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bajrami Envera, Šabani Nevzada, Šabani E lmija, Demiri Nedžmije, Šerifi Ćefajete, Šerifi Mukadese i Iljazi Điltene i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 483/12 od 27. juna 2012. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 483/12 od 27. juna 2012. godine i određuje da taj sudu donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Preševu P. 2448/11 od 20. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bajrami Enver i druga lica navedena u uvodu i tački 1. izreke podnela su, 10. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika Fazliu Nazima, advokata iz Preševa, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 483/12 od 27. juna 2012. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveli: da su, u svojstvu tužilaca, podneli 2. novembra 2010. godine Osnovnom sudu u Vranju – Sudska jedinica u Preševu tužbu protiv tužene Republike Srbije, radi naknade štete zbog bespravno oduzetog poljoprivrednog zemljišta; da je presudom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Preševu P. 2448/11 od 20. decembra 2011. godine, usvojen njihov tužbeni zahtev i obavezana tužena da im na ime naknade štete zbog bespravno oduzetog poljoprivrednog zemljišta isplati iznos od 29.640 evra, u dinarskoj protivvrednosti; da je Apelacioni sud u Nišu osporenom presudom Gž. 483/12 od 27. juna 2012. godine , preinačio navedenu prvostepenu presudu i obavezao tuženu da tužiocima na ime naknade štete zbog bespravno oduzetog poljoprivrednog zemljišta isplati iznos od 238.815,00 dinara, dok je tužbeni zahtev za isplatu iznosa preko dosuđenog odbio kao neosnovan; da je Apelacioni sud u Nišu pogrešno primenio odredbe čl. 41. i 42. Zakona o eksproprijaciji , te utvrdio nižu t ržišnu vrednost za oduzeto zemljište od one koja je isplaćivana drugim vlasnicima čije su nepokretnosti takođe eksproprisane za potrebe carine. Predložili su da Ustavni sud usvo ji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dostavljenu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 464-4583/2007 od 26. jula 2007. godine odlučeno je da se u svojinu Republike Srbije pribave nepokretnosti – zemljište u KO Miratovac, Opština Preševo (između ostalog i nepokretnost na katastarskoj parceli 3604/2 – njiva šeste klase površine 1647 kvadratnih metara, koja je bila predmet parničnog postupka u kome je doneta drugostepena presuda osporena ustavnom žalbom), neposrednom pogodbom, u skladu sa granicom obuhvata kompleksa graničnog prelaza Preševo iz Akta o ubanističkim uslovima za rekonstrukciju i izgradnju navedenog graničnog prelaza Ministarstva za kapitalne investicije broj 350-01-00662/2004-10 od 21. oktobra 2004. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Preševu P. 8983/10 od 24. marta 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, ovde podosilaca ustavne žalbe, i obavezana tužena Republika Srbija da tužiocima na ime naknade zbog bespravno oduzetog poljoprivrednog zemljišta na katastarskoj parceli 3604/2 – njiva šeste klase površine 1647 kvadratnih metara u KO Miratovac, isplati iznos od 29.646,00 evra, sa domicilnom kamatom, kao i da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da je predmetnu nepokretnost, koja se nalazi u neposrednoj blizini graničnog prelaza, tužena u toku 2007. godine zauzela bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije, na taj način što je istu ogradila tako da se nalazi unutar robno -carinskog terminala na graničnom prelazu Preševo i promenila joj konfiguraciju; da je na osnovu sprovedenog poljoprivrednog veštačenja utvrđena tržišna cena predmetne nepokretnosti; da je utvrđena cena zemljišta od 18 evra za jedan kvadratni metar utvrđena odlukom Vlade Republike Srbije isplaćivana vlasnicima čije su nepokretnosti eksproprisane radi izgradnje carinskog prelaza.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 1029/11 od 7. jula 2011. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Preševu P. 8983/10 od 24. marta 2011. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju iste presude je, između ostalog, istaknuto: da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo; da je tužena faktički eksproprisala predmetno poljoprivredno zemljište, te da je naknadu tužiocima trebalo odrediti saglasno odredbi člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 16/01, 23/01 i 20/09), kojom je propisano da procenu tržišne cene eksproprisane nepokretnosti vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

U ponovnom prvostepenom postupku, presudom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Preševu P. 2448/11 od 20. decembra 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, ovde podosilaca ustavne žalbe, i obavezana tužena Republika Srbija da tužiocima na ime naknade zbog bespravno oduzetog poljoprivrednog zemljišta na katastarskoj parceli 3604/2 – njiva šeste klase površine 1647 kvadratnih metara u KO Miratovac, isplati iznos od 29.646,00 evra, sa domicilnom kamatom, kao i da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju navedene prvostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je predmetna nepokretnost oduzeta od tužilaca pre 2007. godine i bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije; da je prvostepeni sud postupio po nalogu višeg suda i pribavio izveštaj Ministarstva finansija - Uprava prihoda – Poreska uprava – Ekspozitura u Preševu (u daljem tekstu: Poreska uprava) broj 430-954/11 od 24. oktobra 2011. godine, ali da s obzirom na to da u konkretnom slučaju nije sproveden upravni postupak za eksproprijaciju zemljišta, Poreska uprava nije u mogućnosti da utvrdi tržišnu cenu predmetne nepokretnosti, pa je sud kao merodavne uzeo u obzir nalaz i mišljenje veštaka, na osnovu kojih je utvrđena cena od 18 evra za jedan kvadratni metar za zemljište oduzeto građanima na području carinskog prelaza Preševo.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 483/12 od 27. juna 2012. godine, preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Preševu P. 2448/11 od 20. decembra 2011. godine, te obavezana tužena da tužiocima na ime naknade zbog bespravno oduzetog poljoprivrednog zemljišta na katastarskoj parceli 3604/2 – njiva šeste klase površine 1647 kvadratnih metara u KO Miratovac, isplati iznos od 238.815,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je tužbeni zahtev za isplatu iznosa preko dosuđenog odbijen kao neosnovan. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je predmetna nepokretnost faktički eksproprisana u korist tužene, a da i slučaj faktičkog izuzimanja zemljišta predstavlja osnov za ostvarivanje prava na naknadu, prema propisima o eksproprijaciji; da je, na osnovu izveštaja Poreske uprave – Regionalni centar Niš – Ekspozitura Preševo broj 430-325/12 od 20. aprila 2012. godine, utvrđena tržišna vrednost predmetne nepokretnosti od 145,00 dinara za kvadratni metar; da su tužioci prigovorili da je cena navedena u izveštaju uzeta iz „internog cenovnika“ iz 2007. godine, te da je u drugim sporovima za naknadu za izuzeto zemšljište u KO Miratovac određivana cena u iznosu od 10 evra za kvadratni metar; da je sud ponovo zatražio izveštaj od Poreske uprave - Regionalni centar Niš – Ekspozitura Preševo, te da je navedeni organ u odgovoru broj 430-451/12 od 29. maja 2012. godine ostao pri utvrđenoj ceni iz prethodnog izveštaja; da navod tužilaca da je u drugim sporovima radi naknade za izuzeto zemšljište u KO Miratovac određivana viša cena, nije od značaja, jer je cena u ovom slučaju utvrđena u skladu sa članom 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji, kao i drugim slučajevima; da nema mesta primeni Zaključka Vlade Republike Srbije od 26. jula 2007. godine, jer je nakon toga stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 20/09), kojim je propisano da procenu tržišne cene eksproprisane nepokretnosti vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Navedena presuda je 13. jula 2012. dostavljena punomoćniku tužilaca.

4. Odredbama člana 58. Ustava je zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.) i utvrđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 16/01, 23/01 i 20/09) , kojima je propisano: da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 1.); da se v isina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi, kao i da ako se korisniku eksproprijacije nepokretnost predaje pre pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, raniji sopstvenik ima pravo da bira da mu se naknada odredi prema okolnostima u vreme predaje eksproprisane nepokretnosti ili u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi (član 41. st. 2. i 3.); da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano (član 42. stav 1.) i da p rocenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u konkretnom slučaju od značaja su i stavovi Ustavnog suda izneti u Odluci Už-5686/2011 od 28. februara 2013. godine, Odluci Už-3824/2011 od 3. aprila 2013. godine, kao i Rešenju IUz-81/2009 od 22. decembra 2009. godine i Rešenju IUz-17/2011 od 31. oktobra 2012. godine.

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosioci navode o povredi ovog prava obrazlaž u tvrdnjom da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe čl. 41. i 42. Zakona o eksproprijaciji , te utvrdio nižu visinu naknade za oduzeto zemljište od tržišne.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud je konstatovao da Ustav garantuje mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali da ovo pravo nije apsolutno, budući da Ustav predviđa mogućnost dozvoljenog oduzimanja ili ograničenja prava svojine.

Imajući u vidu odredbu člana 58. stav 2. Ustava, kao i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je konstatovao da do dozvoljenog oduzimanja prava svojine, koje ne predstavlja povredu tog prava, može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: (1) da je takvo oduzimanje propisano zakonom, (2) da je u svakom konkretnom slučaju, na način i pod uslovima propisanim zakonom, utvrđeno postojanje opravdanog i neophodnog javnog interesa za oduzimanje prava svojine i (3) da je prilikom oduzimanja prava svojine, uspostavljena pravična ravnoteža između interesa pojedinca čija se svojina oduzima i javnog interesa, i to kroz obezbeđenu naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Ocenjujući postojanje prvog uslova, Ustavni sud je konstatovao da je eksproprijacija, kao mera kojom se vrši oduzimanje nepokretnosti ili ograničava pravo svojine na nepokretnostima u javnom interesu, uređena Zakonom o eksproprijaciji. Predmet uređivanja navedenog zakona, po oceni Ustavnog suda, određen je saglasno ustavnopravnim odredbama koje se odnose na ovlašćenje za uređivanje pitanja obuhvaćenim ovim zakonom, kao i odredbama koje se odnose na Ustavom dopušteno ograničenje zajemčenog prava na imovinu (videti: Rešenje Ustavnog suda IUz-81/2009 od 22. decembra 2009. godine). Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je predmetna nepokretnost podnosilaca ustavne žalbe „faktički eksproprisana“.

Ispitujući postojanje drugog uslova, Ustavni sud je konstatovao da postojanje opravdanog i neophodnog javnog interesa predstavlja uslov bez koga se postupak eksproprijacije ne može sprovesti, a koji se, u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, mora utvrditi posebnim zakonom ili odlukom Vlade. Po oceni Ustavnog suda, utvrđivanje opravdanog i neophodnog javnog interesa, u suštini, predstavlja fazu koja prethodi donošenju akta o eksproprijaciji konkretne nepokretnosti (videti: Rešenje Ustavnog suda IUz-17/2011 od 31. oktobra 2012. godine).

Ustavni sud je utvrdio da je Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 464-4583/2007 od 26. jula 2007. godine odlučeno da se u svojinu Republike Srbije neposrednom pogodbom pribave nepokretnosti – zemljište u KO Miratovac, Opština Preševo, u skladu sa granicom obuhvata kompleksa graničnog prelaza „Preševo“ iz Akta o ubanističkim uslovima za rekonstrukciju i izgradnju navedenog graničnog prelaza Ministarstva za kapitalne investicije broj 350-01-00662/2004-10 od 21. oktobra 2004. godine. S tim u vezi, Ustavni sud je ukazao da podnosioci ustavne žalbe ni u predmetnom parničnom postupku, niti u ustavnoj žalbi nisu osporaval i postojanje opravdanog i neophodnog javnog interesa.

Ocenjujući ispunjenost trećeg uslova, Ustavni sud je prethodno konstatovao da je podnosiocima ustavne žalbe za eksproprisan u nepokretnost osporen om presudom utvrđena određena novčana naknada , koju podnosioci smatraju nižom od tržišne. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da utvrđuje ili ocenjuje visinu „dosuđene“ novčane naknade.

Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-5686/11 od 28. februara 2011. godine i Odluci Už-3824/2011 od 3. aprila 2013. godine, povodom ustavn ih žalbi kojima je isticana pogrešna primena materijalnog prava (odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji) u odlukama sudova donetim u bitno sličnoj pravnoj stvari kao u konkretnom slučaju, konstatovao da iz člana 42. Zakona o eksproprijaciji, na čiju pogrešnu primenu u ustavnoj žalbi ukazuju i podnosi oci, proizlazi da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (Poreska uprava) vrši procenu tržišne cene za eksproprijaciju konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost (videti: Rešenje Ustavnog suda IUz-81/2009 od 22. decembra 2009. godine). Po oceni Ustavnog suda, zadatak Poreske uprave nije da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost .

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je nesporno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u toku 2007. godine, u javnom interesu, a radi rekonstrukcije i izgradnje graničnog prelaza Preševo, oduzeta predmetna nepokretnost, te da je u predmetnom parničnom postupku utvrđeno da je navedenim radnjama tužene došlo do „faktičke eksproprijacije“ nepokretnosti podnosilaca ustavne žalbe. Dalje je utvrđeno da je prvostepeni sud prilikom određivanja visine naknade štete za oduzeto zemljište izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke, kao i da je pribavljen izveštaj Poreske uprave, te konstatovano da s obzirom na to da konkretnom slučaju nije sproveden upravni postupak za eksproprijaciju zemljišta, Poreska uprava nije u mogućnosti da utvrdi tržišnu cenu predmetne nepokretnosti, pa je sud kao merodavne uzeo u obzir nalaz i mišljenje veštaka. Apelacioni sud u Nišu je, međutim, polazeći od odredbi člana 42. Zakona o eksproprijaciji zaključio da se visina naknade, odnosno tržišna cena predmetnih nepokretnosti određuje isključivo na osnovu procene koju vrši Poreska uprava, te je svoju odluku zasnovao na osnovu ponovo pribavljenog izveštaja nadležnog poreskog organa od 20. aprila i 29. maja 2012. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da stanovište i dati razlozi u osporenoj presudi nisu ustavnopravno prihvatljivi. Naime, zaključak Apelacionog suda u Nišu da odredba člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji uskraćuje mogućnost da se naknada i tržišna cena eksproprisan e nepokretnosti određuje i procenjuje na neki drugi način, os im na osnovu procene koju vrši Poreska uprava, ukazuje da u konkretnom slučaju postupak utvrđivanja naknade štete za oduzeto zemljište nije sproveden u skladu sa zakonom. Naime, tržišna cena koju je procenila nadležna poreska uprava u svom izveštaju predstavljala je najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju je sud u konkretnom slučaju i odredio, ali po oceni Ustavnog suda, time nije bila isključena mogućnost da sud uzme u obzir veštačenje i druge izvedene dokaze, budući da nije isklju čivo i jedino „vezan“ procenom Poreske uprave. Upravo je nadležnost suda i bila da odredi tržišnu visinu naknade štete za eksproprisan e nepokretnost i i to, kako na osnovu procene Poreske uprave, tako i drugih dokaznih sredstava, ukoliko su smatrali da je to u konkretnom slučaju bilo potrebno i opravdano.

Stoga je Ustavni sud ocenio da postupak utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost nije sproveden u skladu sa zakonom, te da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 483/12 od 27. juna 2012. godine povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na imovinu iz člana 58. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu ukloniti jedino poništajem osporene presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 483/12 od 27. juna 2012. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Preševu P. 2448/11 od 20. decembra 2011. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

S tim u vezi, Sud ukazuje da nije nadležan da utvrđuje ili ocenjuje visinu „dosuđene“ novčane naknade. Takođe, Ustavni sud napominje da ovom odlukom ne prejudicira odluku postupajućeg suda da li je procenjena vrednost eksproprisane nepokretnosti koju je dala nadležna poreska uprava zaista i tržišna vrednost koju garantuje član 58. Ustava, pod uslovom da sud takvu vrednost odredi i utvrdi u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti